Intervju: prof. dr Goran Ilić - Nesuđeni pravnik u Ustavnom sudu

by pravnik pf bg Email

Prof. Goran Ilić za Pravnik priča o svojim studentskim danima, zaposlenju na Pravnom fakultetu, angažmanu u Ustavnom sudu Srbije kao i o činjenicama koje su presudno uticale da od osobe koja nije želela da upiše studije prava postane jedan od najcenjenijih stručnjaka u zemlji

Kako ste se odlučili za studije prava? Da li ste možda želeli da studirate još nešto?
U srednjoj školi moje opredeljenje išlo je u pravcu novinarstva. Zanimale su me i književnost i filozofija. U toj konfuziji sam, kao i svi ostali koji ne znaju šta bi da upišu, završio na Pravnom fakultetu. Naravno, nisam se pokajao.

foto: Milena Goševski

Kada ste shvatili da je profesorski poziv ono čime želite da se bavite u životu? Da li ste to želeli od samog početka studija ili Vam se ta želja javila kasnije?
Kada sam završio fakultet, nisam odmah upisao postdiplomske studije, želeo sam da radim. Prvi konkurs za koji sam podneo prijavu, i nisam prošao, bio je za pripravničko mesto u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Zatim je usledio niz konkursa koji nisu imali veze sa pravosuđem i fakultetom. To se svelo na dve opcije. Prva je bilo radno mesto u fabrici boja i lakova „Duga“, a druga posao asistenta za predmet Krivično procesno pravo u Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu. Sad možete da naslutite otkud ja ovde. Nakon magistrature, prošao sam na istom konkursu ovde na fakultetu.

Budući da ste kao student i sami učestvovali u uređivanju lista Pravnik, možete li nam ispričati nešto o svojim iskustvima iz tog perioda?
To je jedno sjajno iskustvo, ono koje ostaje nezaboravno. To vreme poznato mi je po našem pokušaju da iznedrimo što bolji časopis. Kako se radi o periodu kraja osamdesetih, još uvek je postojao jednopartijski sistem, ali i jaki nagoveštaji da se ide ka višepartijskom. Tada sam intervjuisao Vuka Draškovića kao vođu opozicije. Sagovornik mi je bio i pokojni profesor Miladin Životić, jedan od naših velikih disidenata. Sve u svemu, lepe me uspomene vežu za tu redakciju; i danas u svojoj arhivi imam neke od brojeva Pravnika.

Krivično procesno pravo studenti smatraju jednim od najtežih predmeta na osnovnim studijama. Da li biste mogli da im uputite neki savet za uspešnije spremanje ispita i bolje razumevanje materije?
Ovakvi predmeti se najbolje uče kroz praktični pristup. Idealno bi bilo da se neko vreme provede na praksi u sudu, ali da i kolege sa prakse češće dolaze na fakultet. Neophodna je integracija teorije i prakse. A moja uloga, kao i svih profesora na fakultetu, jeste da pomognemo studentima da lakše shvate oblast koja se zove pravo. Ja nisam na ovom mestu da bih pokazao da bolje znam od studenta, već da ocenim koliko bodova vredi znanje koje se ovde pokaže. Moram priznati da je i meni tokom studiranja ovo bio jedan od mrskijih predmeta.

Takođe ste i profesor na predmetu Pravo privrednih prestupa i prekršaja na poslovno pravnom smeru. Regulisanje krivične odgovornosti pravnih lica još uvek je i u svetu i kod nas predmet velikih sporenja. Kako ocenjujete našu pravnu regulativu u ovom pogledu, pogotovo nakon donošenja Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela?
To je neminovnost koju su manje više sve, a posebno države kontinentalnog i angloameričkog prava, uredile. Mi već imamo u oblasti kaznenog prava odgovornost pravnih lica za prekršaje i privredne prestupe, ta činjenica čini logičnim da se i ovaj segment odgovornosti kao što je odgovornost pravnih lica za krivična dela razmotri i uvede u naš pravni sistem. To je ovim zakonom uređeno, ali je primetno da se praksa vrlo teško odvažuje da krene sa njegovom primenom. Učinilac dela još uvek se fizički individualizuje, a ovde se ne radi o fizičkom već o pravnom licu.

Da li smatrate da praksa našeg krivičnog postupka ispunjava svetske standarde u pogledu zaštite prava svih učesnika u postupku?
Uglavnom zadovoljava standarde. Javlja se problem suđenja u razumnom roku ali to je problem i u zemljama regiona i sveta. Bilo je slučajeva kada je država Srbija bila osuđivana zbog nepoštovanja standarda. Primer je slučaj Matijević. Tu je bila povređena pretpostavka nevinosti jer je žalbeni sud u odluci kojom opravdava da neko lice ostane u pritvoru, iskoristio takvu formulaciju i rekao da će lice ostati u pritvoru jer je izvršilo krivično delo. Mislim da Srbija jeste na tragu toga da svoje obaveze poštuje, ali normalno je da u tom procesu pravi greške. Njih ispravlja sud u Strazburu, ali i Ustavni sud Republike Srbije koji takođe ima tu nadležnost.

Uskoro će se pred Parlamentom naći predlog novog Zakona o krivičnom postupku u izradi čijeg nacrta ste i sami učestvovali. Koje novine nas očekuju usvajanjem ovog zakona i koji razlozi su uticali na javljanje potrebe za donošenjem novog ZKP-a?
To je pokušaj Srbije da odgovori na zahteve koji joj se postavljaju. Promene koje se kroz taj zakonik predviđaju su velikog obima i trebalo bi da doprinesu efikasnosti postupka. Ali to je lakše reći nego uraditi. Nacionalna strategija za reformu pravosuđa već je dala nagoveštaj u kom će pravcu ići promena. Tu je rečeno da javni tužilac dobija primat u istrazi, a da je zadatak sudije da se stara o zaštiti slobode i prava čoveka i građanina. To je ta osnovna ideja. Sudija treba da sudi, a tužilac se bavi dokazima jer bez kvalitetnih dokaza, ne bi smeo ni da razmišlja o izlasku pred sud. Evropa je prepoznala da novi zakon ima sistemsku vrednost, i da ne možemo govoriti o uspešnoj reformi pravosuđa, a da nismo reformisali načine koji omogućavaju efikasnije i fer suđenje.

Šta za jednog pravnika predstavlja izbor među 15 sudija Ustavnog suda? Smatrate li to svojevrsnom krunom pravničke karijere?
To je jedna lepa stvar, za mene značajna zbog toga što predstavlja spoj teorije i prakse. Kada se toliko godina bavite ovim poslom onda o praksi i ne razmišljate, ali uvek postoji jedna potreba da se zapitate kako biste primenjivali ono što tumačite i što prezentujete studentima. Ovo je ta prilika, da se nađete u tom krugu od 15 ljudi koji su zavredeli svojim referencama da tu budu i da imate ovlašćenja koja omogućavaju da vi budete ona poslednja brana pre Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Imao sam priliku da radim na planu normativnog angažovanja u radnim grupama koje su izrađivale pojedine zakone kao što su Zakon o odgovornosti maloletnika za krivična dela i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, ali ovo je ipak nešto drugo. Ovde sve svoje znanje primenjujete na jedan konkretan slučaj.

Izabrani ste za sudiju Ustavnog suda pre nešto više od 8 meseci. Koliko ste za sada zadovoljni vašim angažmanom?
Krajem aprila 2010. godine sam izabran i još uvek sam na nekin način „taze“ sudija. Ono što je veliko u toj profesiji je opredeljivanje. Uvek morate sebe da proverite, da donesete neku odluku, koliko god ona javnosti bila prihvatljiva ili neprihvatljiva, da donesete odluku koja je prema vašem znanju i profesionalnom uverenju jedina moguća. Moj mandat u sudu bi trebalo da traje 9 godina, ali život nosi promene, pa od nekoga ko upšte nije razmišljao o pravu sada govorim sa pozicije nekoga ko je profesor i ko je sudija Ustavnog suda. Zadovoljan sam u tom smislu što uspevam da igram na dve strane i da dam svoj maksimum na obe. U Ustavnom sudu sam u oblasti krivice na svom terenu, kao riba u vodi, ali imam i priliku da se u drugim oblastima prava preispitam, izrazim, dokažem, čak i pogrešim. To je stvar na koju bi bilo ko u poziciji pravnika teško rekao „neka, hvala“.

foto: Milena Goševski

Član ste Komisije za pomilovanje predsednika republike Srbije. Možete li našim čitaocima pojasniti rad tog tela?
Komisija za pomilovanje je telo koje je po svom karakteru savetodavno. Predsednik Komisije je profesorka Radmila Vasić, profesor našeg fakulteta. Naš zadatak je da molbe koje pristignu predsedniku pogledamo i da sagledamo da li se na osnovu okolnosti može o pomilovanju uopšte razmišljati. Zatim da predsedniku predložimo da ima osnova za pomilovanje u nekom slučaju i da odredimo u kom pravcu bi ono eventualno moglo da ide: oslobođenja od kazne, promene kazne zatvora u uslovnu osudu ili da neko eventualno čak ni ne bude upućen na izdržavanje kazne. Naša sugestija predsednika ne obavezuje, on može postupiti suprotno od onoga što mi predložimo. Najvećim delom, koliko sam upoznat, predsednik je poštovao sugestije Komisije.

Takođe ste i član redakcije časopisa Crimen. Kako je došlo do osnivanja jednog takvog časopisa koji se bavi isključivo krivičnopravnom naukom? Iako su do sada izašla tek dva broja da li su ga ljudi iz struke uspeli prepoznati kao vredan izvor informacija?
Počastvovan sam što sam u toj redakciji. Najveće zasluge za pokretanje svega ima prof. Đorđe Ignjatović, a svakako je nezaobilazan i prof. Zoran Stojanović. Svakako da ima potrebe za specijalizovanim časopisom ove vrste. Imamo Reviju za kriminologiju i krivično pravo, ali koja gubi malo na tempu u izlaženju. Drugih specijalizovanih časopisa iz oblasti krivičnog prava gotovo da i nema. Čini mi se da učešće najvećih imena krivične struke i nauke iz sveta kao što su prof. Klaus Roksin i prof. Žan Pradel govori da bi to trebalo da bude stvarno ozbiljan časopis koji će biti referentan za svakoga ko se bavi krivičnim naukama i da će vam objavljivanje rada u ovom časopisu dati mogućnost se predstavite stručnoj javnosti na najbolji mogući način.

Da li kao osoba koja je veom angažovana u struci postižete i da se bavite nekim hobijem?
Najlepša stvar je vreme koje provodim sa mojim sinovima koji imaju nepunih 5 i 4 godine. To je ono što vas najviše rasterećuje, ispunjava i daje vam onaj fini balans u odnosu na struku i profesiju. Nikada nisam imao problem sa slobodnim vremenom, problem je jedino što ga nemam dovoljno. Ne doživljavam čitanje lepe književnosti kao hobi, doživljavam to kao potrebu, koju, nažalost, nemam priliku da zadovoljim u onoj meri u kojoj to osećam. Zbog one dileme sa početka priče „šta ću ja u pravu kada tamo nema književnosti“ i svega onoga što je meni značilo i što mi i dan danas znači, to je ono što pokušavam da koliko – toliko održim na površini, da ne kažem da mi je ta lađa potonula. Na svu sreću, drži se još uvek. Videćemo dokle.

Stefan Bojović, Aleksandra Gajić

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: DataObjectCache::get_by_ID()

SELECT *
  FROM blog_2_titems__item
 WHERE (post_ID = 2196)
 ORDER BY post_ID