Više od zdravlja

by admin Email

| Pisma iz Amerike| Marko Bojović |

Poštovani zakonoslovci, Predsednik države iz koje vam pišem, Barak Obama, potpisao je novi zakon o zdravstvenom osiguranju sa 22 olovke. Zašto? Nije u pitanju ni tik ni loš kvalitet olovaka, već običaj, kojeg su se držali neki američki predrsednici, počev, veruje se, od Frenklina Ruzvelta. Razlog koji stoji iza običaja je da se u znak zahvalnosti onima koji su podržali usvajanje nekog zakona od izuzetnog značaja podari olovka. Neke od njih kasnije završe u nekom muzeju. Tako je, na primer, predsednik Lindon Džonson potpisao Akt o građanskim pravima 1964. godine, kojim je pre svega rešavan problem crnaca u SAD, sa 75 penkala. Jedno od prvih, poklonio je Martinu Luteru Kingu.

Procitaj

Barak Obama

Martin Luter King, poput Martina Lutera, bio je protestantski (baptisički) ministar i veliki, miroljubivi borac za crnačka prava. U čuvenom ''Maršu na Vašington'', održao je još čuveniji govor ''I have a dream''. Marš je održan 1964. godine, tačno 100 godina nakon što je predsednik Abraham Linkoln doneo akt koji je trebalo da okonča ropstvo crnaca, pre svega na jugu. Na žalost, i čitav vek kasnije, Sjedinjene američke države bile su rasno podeljene. Segregacija je postojala svuda: crnci su imali zasebne krajeve u kojima su živeli – geta, zasebna mesta u gradskim autobusima, zasebna mesta u restoranima, zasebne toalete… Njegov govor, koji zaslužuje da se nađe u svakom udžbeniku retorike, izuzetno dirljiv i potresan, iskazan pred oko 250.000 ljudi, bio je iskreno obraćanje jednog učenog i elokventnog crnca, kroz koga su zavapile viševekovne generacije crnačkih paćenika. San Martina Lutera Kinga Juniora bio je san o slobodi, san o jednakosti, san o ljubavi među svim ljudima u Americi, nezavisno od boje njihove kože (video i zvučni zapis ovog govora: http://forum.mojepravo.net/new/b2/blogs/blog5.php/2008/11/06/martin-luther-king-i-have-a-dream ).

1964. godine King je dobio, kao najmlađi dotadašnji dobitnik, Nobelovu nagradu za mir, a 1968. godine, na dan ovogodišnjeg Uskrsa – 4. aprila, je ubijen. Mogli bismo reći, kao i većina velikih ljudi koji su pokretali rešavanje velikih problema i bili spremni na velike žrtve. U međuvremenu, stanje crnaca je značajno popravljeno. Iako i dalje ima slučajeva podozrivosti i prećutnog nesimpatisanja, crnci nisu više uskraćeni učešća u bilo kom obliku javnog života, mogu normalno da se zapošljavaju i čak su, što se tiče školovanja, u povlašćenom položaju. Naime, upisivanje u škole se vrši po rasnom ključu, tako da crnac upisan u školu može imati i manje poena od belca koji je prekobrojan na listi belih. Naročito je došlo do ekspanzije crnaca u profesionalnom sportu i muzici. Ipak, kritičari su bili spremni da sve svrstaju u jedan koš i preko njega stave nalepnicu ''hleba i igara'', jer je crncima ostalo nedostupno upravljanje samim polugama sistema, a da ih u tim školama formiraju da budu obojeni belci, tako da onda zaista bude svejedno koje su boje kože.

Međutim, kada je Barak Obama prošloga januara izglasan za predsednika, bilo je to mnogo više od još jednog rutinskog izbora za glavnog svetskog paradera, koji se, mnogi smatraju, pretvorio u pukog glasnogovornika raznovrsnih interesa i vladara iz senke. Pri tom ne mislim samo na tragikomične, groteskne protagoniste teorija zavera, koje u krajevima jezika na kom pišem nalaze plodno tle, i koji se, često iz razumljivih i lako objašnjivih razloga, formiraju po mentalno-psihološkoj matrici lika žalosnog Ilije Čvorovića. Noć i jutro Obamine izborne pobede bili su mnogo emotivniji i ispunjeniji značenjima nego uobičajeno konfekcijski i kičerajski spektakularno odrađeno televizijsko veče posle kojeg se utone u san. Suze na licima mnogih crnaca govorile su da je u pitanju bilo više od izbora, ''više od ige''. Mnogi su bili spremni da poveruju da je Kingov San ostvaren. S druge strane, salonski cinici su smatrali da su istinski vladari postali samo malo oprezniji posle iskustva sa Bušom, koje je kod mnogo ljudi širom sveta izazvalo gađenje, na granici sa netrpeljivšću. Po toj teoriji, oni su doveli mladog, ambicioznog, školovanog crnca, koji će, zbog sveg novca koji je uložen u njegovu predizbornu kampanju biti u stanju samo da zamazuje oči svetu, dok će oni i dalje raditi šta im se hoće i može. Što se tiče cinika, sviđa mi se izreka da je ''cinizam hrabrost slabih i kukavičluk jakih''. U današnje vreme, pa i kod nas u Srbiji, mnogo je onih koji su spremni da pametuju i svemu i svakome se narugaju, a pritom su nespremni da u bilo šta poveruju, za bilo šta zagrizu, pa ako treba – i zbog bilo čega propadnu ili postradaju. Utisak koji se meni nameće u celoj situaciji je da je istina negde na sredini. Sa one prve strane, bilo mi je drago posle Obaminog uspeha, pre svega zbog napaćenih crnaca i njihovog mentaliteta, koji je nama došljacima sa Balkana često bliži i razumljiviji od mentaliteta američkih belaca. Istovremeno sam se pribojavao te njihove sentimentalne naivnosti i prevelikih nadanja. Jer, zaista, američko društvo, a naročito politika, satkani su od raznovrsne konkurencije interesa, od sporta i muzike do spoljne politike i vojne industrije. Sa one druge strane, ne bih okarakterisao Obamu kao priglupu, slavoljubivu naivčinu, koja bi se pomirila sa ulogom pijuna. Mislim da je i on sam svestan u šta je upao, pa čak i toga da će biti pokušaja da njime manipulišu i (zlo)upotrebe ga, ali da je, kada je sve preračunao, to ipak bila isuviše velika šansa da se ne bi pokušalo. Koliko je moguće. Pa ''kom opanci, kom obojci''. Na listi prioriteta, verovatno da ispravljanje krivih drina na Balkanu neće biti pri vrhu, te vama koji tamo živite, a i nama koji gde god da živimo ne možemo o tome da ne razmišljamo, može da izgleda da je zapravo svejedno. Međutim, ko je i nama kriv kad smo dozvolili da nam sudbina bude u tuđim rukama i da neke elementarne stvari naših država zavise više od izbora u drugim nego tim našim državama i od nas samih. A i saznanje da na međunarodnom nivou makar neće doći do neke radikalne gluposti, mislim, nije mali razlog za zadovoljstvo.

Barak Obama

Ipak, mislim da se treba radovati i radosti drugih. Pa ako će od Obaminog predsednikovanja korist imati jedino Amerikanci, a među njima ima i nemalo Srba, zašto nam ne bi bilo drago. Zato je i ovo prošlonedeljno izglasavanje dokumenta o zdravstvu na 2400 stranica, o čijim ste detaljima mogli već da čitate u dnevnoj štampi ili gledate na televiziji i za koji se i dalje treba nadati da će zaista i uroditi plodom (i pored neprekinutih protivljenja i potrebe višegodišnje primene), zapravo – više od zdravlja. Ne samo da će 900 i nešto milijardi dolara biti potrošeno na bolje lečenje ljudi, a ne na neko oružje i municiju, ne samo da će još oko 15% stanovništa (32 miliona ljudi) po prvi put biti zdravstveno osigurano, a nebrojeno njih više neće morati da bude u grču da se ne razboli na način koji kompanija zdravstvenog osiguranja ne predviđa u svojoj ponudi (npr. većina kompanija nije plaćalu zdravstvenu negu za one bolesti ili zdravstvene probleme koji su nastali pre potpisivanje ugovora sa njima) i tako bude prinuđeno da plaća astronomske račune; ne samo da bi se tako uklonila jedna od najtamnijih, višedecenijskih mrlja sa američkog društva – već bi se pokazala moć inicijative i truda. I možda još važnije – moć ličnosti nad sistemom. Valjda sistem nastaje radi čoveka, a ne obrnuto. Ako je jedan Konstanin mogao da promeni viševekovnu prirodu paganskog Rimskog carstva, zašto i jedan Barak, u granicama svojih i opštih mogućnosti, ne bi makar malo olakšao svakodnevni život običnih ljudi Amerike i zašto im, i kad ode sa sadašnje funkcije, ne bi ostao u prijatnom sećanju, i pored svih šablona, lobija, para i zavera.
Do nekog sledećeg povoda i teme za moje pisanje, budite mi pozitivni, i pored svega.

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: DataObjectCache::get_by_ID()

SELECT *
  FROM blog_2_titems__item
 WHERE (post_ID = 1518)
 ORDER BY post_ID