Ukupno 13 studenata Univerziteta u Novom sadu zaraženo je zauškama, zbog čega je Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata proglasio epidemiju te zarazne bolesti.

Full story »

Pravnik - list studenata Pravnog fakulteta u Beogradu je i u ovoj akademskoj godini sa vama. Uskoro ćemo vas obradovati novim brojem, a dok ga čekate zabavite se uz studentski horoskop inspirisan izmenama nastavnog plana i programa.

Full story »

Prof. Goran Ilić za Pravnik priča o svojim studentskim danima, zaposlenju na Pravnom fakultetu, angažmanu u Ustavnom sudu Srbije kao i o činjenicama koje su presudno uticale da od osobe koja nije želela da upiše studije prava postane jedan od najcenjenijih stručnjaka u zemlji.

Full story »

Mnogi studenti našeg fakulteta pitaju se da li će nakon diplomiranja biti u prilici da pokažu svoja znanja i veštine stečene tokom studija. S pravom su zabrinuti, jer statistika i čekanje na listama za zapošljavanje pokazuju da je vrlo teško doći do posla, u bilo kojoj struci, a naročito u onim gde je ponuda kadra prevelika, kao što je slučaj sa pravom. Oni koji su se već uhvatili u koštac sa traženjem posla kažu da je najteže dobiti prvu šansu, a oni koji su je dobili kažu da muke tek tad počinju.

Full story »

Protekla decenija ostaće zapamćena po mnogim značajnim događajima. Jedan od manje primetnih, ali po svom značaju i po svojim implikacijama, veoma bitan događaj, jeste potpisivanje Bolonjske deklaracije i početak jedne od najvećih i najdalekosežnijih reformi visokog obrazovanja u svetskoj istoriji. Prvu deceniju Bolonjskog procesa obeležile su oštre debate između pristalica i protivnika reforme kao i žestoki protesti onih na koje se ta reforma najviše odnosi – studenata.

Full story »

Pored svog velikog akademskog uspeha zahvaljujući kojem njegovo ime nosi najveći amfiteatar na fakultetu, prof. Radomir Lukić je bio i izuzetno duhovita osoba. Studenti i profesori još uvek prepričavaju anegdote sa ispita prof. Lukića.

Full story »

Aco Đ. (47) iz Čačka, nakon što je odbio da plati kaznu od 5.000 dinara za pogrešno parkiranje jer je bila napisana latinicom, danas je odbio i rešenje kojom mu se ta kazna zamenjuje zatvorom. On je u izjavi novinarima rekao kako ne želi da plati kaznu sve dok ona ne bude napisana ćirilicom.

Full story »

Protiv pedesetak studenata master studija Ekonomskog fakulteta biće podnete krivične prijave ukoliko što pre ne uplate 75 hiljada dinara u državni budžet.

Full story »

Beograd -- Ministar prosvete žarko Obradović kaže da Ministarstvo prosvete, nažalost, nema para da bi moglo svakom studentu da plati školarinu.Podsetimo, studenti su u nedavnom protestu tražili da im bude plaćena školarina ukoliko su stekli 48 bodova. "Mi smo u protekle dve godine učinili sve što možemo da pomognemo studentima, ne samo novčano, nego i normativno", rekao je Obradović.

Full story »

Beograd -- Studenti okončali blokadu centralnih gradskih saobraćajnica. Posle neuspelih pregovora u resornom ministarstvu, novi protest zakazan za petak.

Pregovri studenata nekoliko beogradskih fakulteta sa dekanima i Ministarstvom proteste su propali, zbog čega studenti najavljuju nove proteste do kraja nedelje.

Full story »

Uprkos tome što je na fakultetima omogućeno da se naredna godina studija upiše sa 48, umesto sa 60 bodova, primena Bolonje ne pokazuje zadovoljavajuće rezultate. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, za “Blic” kaže da Bolonja nije na svim fakultetima primenjena kako treba. Upravo to je i uticalo na smanjenje kriterijuma i da se tako veštački poveća prolaznost.

- Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo, i ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji - objašnjava Kovačević i dodaje da za takve probleme najveću odgovornost snose profesori.

Takav primer je Fakultet veterinarske medicine, na kome se prosečno studira oko 10 godina.

Mišljenje Velibora Stojića, dekana ovog fakulteta, jeste da bi prolaznost i kvalitet nastave bili mnogo bolji da se upisuje manje studenata. On smatra i “da će Bolonja načisto uništiti školstvo jer ne može dobro da se primenjuje na fakultetima koji upisuju po nekoliko stotina studenata”.

- Ona bi mogla da se ostvari kada bi se na fakultete upisivalo manje studenata sa kojima bi profesori mogli da rade. Ovako, sa velikim brojem studenata ne može da bude kvalitetne nastava - kaže za “Blic” prof. Stojić, dekan.

Za ovakvo stanje u našem školstvu studenti mahom kažu da je problem u tome što profesori nisu navikli na interaktivnu nastavu. Takođe, i grupe na predavanjima i vežbama su velike, a da je po sredi i deficit nastavnog kadra. Zato Nataša Sajlović iz SUS kaže da, iako reforma nije apsolutni fijasko, negativnih efekata i te kako ima.

- Nastavnici su preopterećeni mnogobrojnim obavezama ili pak apatični u pogledu sopstvenog profesionalnog usavršavanja - kaže Sajlovićeva i dodaje da je potrebno srediti predmete, motivisati nastavnike da štivo koje pišu prilagođavaju objektivnim potrebama studenata.

I Marina Kvržić, student prodekan Filološkog fakulteta, smatra da Bolonja nije na svim fakultetima jednako implementirana, pa zato prolaznost studenata varira od fakulteta do fakulteta. U početku primene ove deklaracije,najviše problema su imali fakulteti koji su upisivali više stotina studenata, poput Pravnog, Ekonomskog i Medicinskog fakulteta.

- Na Filološkom fakultetu prošle godine samo 30 odsto studenata uspelo je da se upiše u narednu godinu, a Bolonja zahteva od 70 do 80 odsto. Ovim tempom mi taj procenat nećemo dostići ni za 10 godina - kaže Marina Kvržić.

Iako su svi ispitni rokovi završeni, univerziteti u Srbiji još nemaju kompletnu sliku o broju studenata koji su uspeli da upišu narednu godinu. Zasad na univerzitetu u Novom Sadu i Beogradu kažu da su dostigli neophodnu prolaznost studenata - oko 70 odsto.
Kako su za “Blic” ocenili sagovornici, Bolonja je najbolje primenjena na Arhitektonskom fakultetu. Na ovom fakultetu tako je ove godine čak 90 odsto studenata uspelo da se upiše u narednu godinu.

5 Najboljih univerziteta u svetu

1. Harvard
2. Institut tehnologije u Kaliforniji
3. Institut tehnologije u Masačusetsu
4. Stenford
5. Prinston

Napomena: Svi univerziteti su iz SAD

Iz SAD najviše prestižnih

Britanski nedeljnik “Times Higher Education” (THE) objavio je u saradnji sa agencijom “Thomson Reuters” rang-listu od 200 najboljih univerziteta na svetu, na kojoj je vodeći američki Harvard, a za njim slede još četiri visokoškolske institucije iz SAD - Institut tehnologije u Kaliforniji, Institut tehnologije u Masačusetsu, Stenford i Prinston.
Prestižni britanski univerziteti Kembridž i Oksford zauzeli su tek šesto i sedmo mesto ove liste. Od univerziteta iz kontinentalne Evrope među prvih 30 našao se samo Švajcarski federalni institut tehnologije - na 15. mestu. Elitni svetski univerziteti najbliži Srbiji jesu austrijski u Beču i Insbruku.
Po zemljama najviše prestižnih univerziteta imaju SAD - 72, sledi Velika Britanija sa 29, Nemačka sa 14 i Holandija sa deset univerziteta. Sve ostale zemlje imaju jednocifren broj visokoškolskih institucija na ovoj listi.

Izvor: Blic

Na zakon o zabrani diskriminacije čekalo se osam godina, a od 2001. se čeka na propis o izdavaštvu. Tekst zakona o PDV-u radio je tim od desetak ljudi godinu i po dana. Strane eksperte je angažovao nemački GTZ (Organizacija za tehničku pomoć ), a domaće Ministarstvo finansija. Svako je plaćao svoje stručnjake. Izrada ovog važnog propisa koji je donet u julu 2004, a stupio na snagu 1. januara 2005. odužila se zbog izbora i promene vlade.

Full story »