Zahvalnost

by admin Email

| Pisma iz Amerike| Marko Bojović |

Poštovani sadašnji i budući pravnici Srbije i njenog okruženja,

Srdačno vas pozdravljam iz milionskog Indijanapolisa, glavnog grada Indijane, jedne od 50 Sjedinjenih američkih država, gde sam sa dužim i kraćim prekidima boravio u poslednjih 10 godina, završio deo svojih studija, oženio se i trenutno radim. Na osnovi tog svog iskustva, koje je, pored raznih kraćih putovanja, vezano još i za gradove Njujork i Čikago, trudiću se da vam približim život ove velike zemlje sa raznih tački gledišta, posebno onih za koje verujem da vama mogu biti interesantne.

Procitaj

Nadam da će vam ova moja prijateljska javljanja makar malo poslužiti u težnji da proširite svoja saznanja o ovoj zemlji koja je, šta god prema njoj osećali – fenomen, u vremena kada je malo nas moglo i može da putuje, a i meni se prilika ukazala igrom slučaja.

Počećemo sa događajima iz prethodna dva meseca koji su meni privukli najveću pažnju dok sam mislio na vas.

ZThe First Thanksgiving at Plymouth U četvrtak, 26. novembra, u Sjedinjenim američkim državama obeležen je Dan zahvalnosti. Izražavanja zahvalnosti Bogu, bogovima ili već nekim silama od kojih su osećali zavisnost, bilo je oduvek u svim civilizacijama na kraju sezone poljoprivrednih radova. Takva je bila i raznovrsna civilizacija američkih Indijanaca. U tom smislu dan koga se SAD na ovaj praznik prisećaju nije bio nikakva novost, pa čak ni novost vezana za evropske doseljenike, jer ima zapisa i o drugim njihovim proslavama, čak ranijim, u znak zahvalnosti.


Ono što ovu proslavu iz 1621. godine u primorskom mestu Plajmaut (Plymouth) u državi Masačusets, na istočnoj obali, čini izuzetnom je što su u njoj zajedno učestvovali starosedeoci, pripadnici jednog indijanskog plemena, i doseljenici, tek pristigli brodom Mayflower, koji nisu imali dovoljno hrane.

Zaliv u koji su uplovili doseljenici Tako su se zahvalnost Evropljana Bogu za dobar, prekookeanski put i zahvalnost Indijanaca za uspešno okončanu sezonu poljskih radova objedninile u jedinstvenu proslavu, koja do danas predstavlja izražavanje zahvalnosti iz ova dva razloga – uspelog dolaska u željenu zemlju i svih blagodati koje život u njoj pruža, kao i izraz američkog bratstva medju raznim rasama i narodima i jedinstva stare i nove istorije Amerike. Sa sličnim tumačenjem Kanađani proslavljaju Dan zahvalnost prvog ponedeljka u oktobru, a SAD četvrtog četvrtka u novembru, tako da su i četvrtak i petak neradni dani. Praznik je do Građanskog rata (1861-1865) bio slavljen povremeno i to uglavnom na Severu, gde su se putnici sa broda i iskrcali, a od rata, koji je dobio Sever, i ukaza predsednika Linkolna, praznik se redovno slavi kao nacionalni. Najpre je obeležavan poslednjeg četvrtka u novembru, sve do vladavine (u četiri mandata, zbog čega je i nakon čega je usvojen amandman na Američki ustav kojim se ograničava vladavina predsednika na dva mandata) predsednika Frenklina Delano Ruzvelta (1933-1945).

Naime, u doba Velike Depresije, Ruzvelt je pokušavao da na svaki način podstakne proizvodnju i trgovinu, a smanji nezaposlenost. U sklopu toga, pošto je još tada glavna trgovinska sezona počinjala Danom zahvalnosti i završavala se na Božić, tadašnji predsednik je zamislio da sezonu produži za jednu sedmicu, sve dok posle II svetskog rata, u normalnijim ekonomskim uslovima, nije odlučeno da se Dan zahvalnosti obeležava čevrtog novembarskog četvrtka (između 22. i 28. novembra), koji može, a ne mora biti poslednji.


A kako praznik izgleda danas? Činjenice govore da, uveče pred Dan zahvalnosti, klubovi i barovi imaju jednu od najbrojnijih poseta u godini, jer se studenti vraćaju iz univerzitetskih gradova u svoja rodna mesta i ponovo okupljaju sa starim društvom. U mnogim gradovima održavaju se praznične parade, derbi utakmice američkog fudbala i emituje specijalni program na tv kanalima. Ipak, praznik izgleda onako kako ga razni ljudi doživljavaju i slave.

Za jedne, on ima to udžbeničko značenje i sa strahopoštovanjem se proslavlja u krugu porodice, koja se često okuplja iz raznih krajeva Amerike upravo na taj dan. Pred ručak se uhvate za ruke i domaćin iskaže molitvu blagodarnosti, a onda započinju služenje, koje, pored ostalog, treba tradicionalno da sadrži: pečenu ćurku (za koju Evropljani nisu znali dok nisu ''otkrili'' Ameriku), pire krompir, sos od brusnice (cranberry), kuvani kukuruz, slatki krompir i pitu od bundeve (koja je kružnog oblika i ima koru samo odozdo i sa strane).

Drugi su ovaj dan pretvorili u izopačenje svega vrednog u ovom prazniku. Kao prvo, u četvrtak se predaju ždranju, lokanju i gledanju televizije bez imalo mere, pri čemu za trpezom ima svega i svačega, nezavisno od uobičajenog jelovnika. Black Friday
Zatim, ako ste mislili da su scene noćenja pred balkanskim samoposlugama koje tek treba da se otvore, da bi se jeftinija roba dograbila pre ostalih, samo naša ''baština'', varate se.
Prošle godine je jedan američki kupac doslovno podlegao ranama potrošačke invazije na jednu od prodavnica, pošto ga je stampedo ljudi pregazio. Zbog te navale na prodavnice radi, zaista, veoma pojeftinjene robe (dvostruko ili trostruko) i povećane gužve u saobraćaju, mnogi ovaj petak posle Dana zahvalnosti nazivaju ''crnim petkom''.


Treći, konačno, su malobrojni skeptici, sumnjala, cinici i istraživači i analitičari prošlosti, koji dovode u pitanje i godinu održavanja gozbe po kojoj je ovaj praznik ustanovljen, i identitet doseljenika (po njima to nisu bili ''hodočasnici'' (''Pilgrims''), kako se inače ovde nazivaju, već verski otpadnici i jeretici britanskog društva, koji su zapravo došli željni zemlje, a ne verske slobode), i jelovnik gozbe i, što je najozbiljnije, istinsku nameru ustanovljavanja ovakvog praznika. Naime, oni misle da je pravi cilj zataškavanje istine – da su nepunih sto godina kasnije potomci tih istih doseljenika masakrirali potomke tih istih starosedelaca koji su im ukazali gostoprimstvo, što je takođe samo simbol onoga što se u širim razmerama događalo u Americi, te su danas starosedeoci ovog kontinenta, tragikomično nazvani Indijanci, svedeni na rezervatske zajednice ili su izgubljenog identiteta ''ravnopravni gradjani SAD'', velikog lonca za topljenje ili utapanje (''Melting Pot''). Po njima, Dan zahvalnosti je za američke starosedeoce – Dan žalosti, ironije i nezahvalnosti.

Konačno, čak ako su ovi treći u pravu u svojim tvrdnjama do ove poslednje rečenice, moje je mišljenje (ako vas zanima) da je bolje imati ovaj praznik nego ga nemati, pod uslovom da ste sa svojom savešču i Onim kome zahvaljujete toga dana obavili dijalog po navedenim škakljivim pitanjima i razvrstali dela svojih predaka na strane i dobra i zla. A time već nema potrebe da se bavimo mi, jer je najpoštenije i jedino korisno da se svako bavi svojom savešću.

Do sledećeg javljanja, zahvaljujem vam na poklonjenoj pažnji!

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: DataObjectCache::get_by_ID()

SELECT *
  FROM blog_2_titems__item
 WHERE (post_ID = 1258)
 ORDER BY post_ID