Studentski blog

Na filozofskom fakultetu postoji ozbiljan sukob između Studentskog parlamenta i grupe Odbrani filozofski, koja se zalaže za uvođenje studentskog plenuma umesto parlamenta. Šta bi nam, zapravo, doneo plenum?

Studenti su na nivou Evrope pozvani da aktivno učestvuju u reformi visokog obrazovanja. Tako je bolonjski proces i u Srbiji ostavio veliku mogućnost za uključenje studenata u sistemsko rešavanje problema. Studentski parlement je organizovan na svim fakultetima Univerziteta u Beogradu i funkcioniše manje ili više uspešno. Filozofski fakultet, pak, jedini je koji se može pohvaliti i postojanjem plenuma. Ovakav vid studentskog organizovanja uspešno funkcioniše na fakultetima u Hrvatskoj, Austriji i Nemačkoj. Kako nije promovisan kod nas, veliki broj studenata ni ne zna o čemu se tačno radi. Plenum, ili zbor, predstavlja vid direktnog studentskog organizovanja koje se temelji na principu neposredne demokratije. Dakle, odluke na plenumu kroz diskusiju donose svi prisutni, dok je sam plenum otvoren za sve zainteresovane. Zasedanje započinje izlaganjem tačaka dnevnog reda i otvaranjem diskusije, a važnu ulogu ima moderator, koji vodi samo zasedanje.

Formiranje plenuma na Filozofskom fakultetu je privuklo veliku pažnju medija, ali prvenstveno zbog događaja koji su prethodili. Nastao je posle višemesečnih problema kao vid otpora i protivljenja sazivu njihovog Studentskog parlamenta. Posle niza incidenata koji su pratili izbore za parlament i njegovo konstituisanje, studenti su oformili grupu „Odbrani Filozofski“, koja je jedan od organizatora plenuma.

„Kroz praksu se pokazalo da fakultetima ne treba pralament, jer je on samo još jedna u nizu prepreka u ostvarivanju studentskih prava. Još gora posledica jeste to što se stvara mogućnost da se fakultet ne obraća studentima već parlamentu, koji često služi zadovoljavanju interesa onih koji su na njegovom čelu. Zbog toga se i pristupilo potrazi za alternativnim rešenjem koja se završila organizovanjem zbora“, kaže Nikola Zdravković, student Filozofskog fakulteta i aktivista grupe „Odbrani Filozofski“. Prema njegovim rečima, Studentski parlament ne želi da se pozabavi konkretnim i važnim studentskim pitanjima koja se svake godine ponavljaju. Zbog toga je od velike važnosti da se što pre počne sa rešavanjem problema i da na njemu radi što veći broj ljudi. U svojoj izjavi za „Pravnik“ on naglašava da plenum još uvek nema veliki uticaj, jer je veći broj zainteresovanih studenatajedan od osnovnih preduslova za njegovo uspešno funkcionisanje. „Plenum je u povoju i tek je počeo da se razvija. Trenutno nam je osnovni cilj da predstavimo studentima njegovu neophodnost, te se trudimo da ih što bolje informišemo. Štampali smo plakate kojima smo pozivali zainteresovane da nam se priključe, ali troškove štampanja sami plaćamo, tako da ne možemo mnogo novca da izdvojimo u te svrhe. Ukoliko nekoga zanima kako izgleda zbor, o datumima održavanja najlakše se može infomisati putem društvene mreže Fejsbuk.“

Zdravković na pitanje koliko je mudro da svako ima pravo glasa bez obzira na to da li i gde studira, odgovara: „Generalno, kod plenuma postoji potreba da se okupi veliki broj studenata. Bitno je da bude dobro usmeravan i moderiran, jer se polazi od činjenice da prisutni nemaju potpunu sliku o nekom problemu. Kada je tema pravilno definisana i svima jasna, počinje rasprava. Pravo da se uključe u diskusiju imaju svi, što je, ako malo bolje pogledate, sjajna stvar pošto se često dešava da studenti različitih fakulteta imaju identične probleme, ali je komunikacija između njih loša. Studenti Filozofskog fakulteta možda nisu upoznati sa dešavanjima na Pravnom ili bilo kom drugom fakultetu. Baš zbog toga je bitno da se okupi što veći broj ljudi i da se svi uključe u raspravu. Na ovaj način dolazi do razmene iskustava i mišljenja, a to je, složićete se, veoma korisno.“

Pošto, bar u načelu, Studentski parlament treba da bude organ koji će zvanično predstavljati i saopštavati zahteve i odluke studenata, postavlja se pitanje ko će zvanično da bude „glas studenata“ ukoliko dođe do njegovog ukidanja. Zdravković kaže da ne postoji jedna osoba koja će uvek da pregovara u ime studenata. Na plenumu se svi problemi precizno definišu, a zatim se na predlog glasanjem bira osoba koja će da iznese njihove pojedine zahteve.

Kako sve ovo funkcioniše studenti Filozofskog fakulteta su imali prilike da vide i od kolega sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Naime, tamo već duže vreme funkcioniše plenum kao telo koje još uvek nema formalni status, ali postepeno dobija sve veći uticaj i okuplja sve veći broj ljudi. Tom idejom vode se i studenti iz grupe Odbrani Filozofski koji su uvereni da će ovaj vid studentskog organizovanja poboljšati položaj studenata.

Srđan Stojaković