Studentski blog

Here tim – tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja svojim aktivnostima i predavanjima na različitim fakultetima, pokrenuo je temu uloge studenata u procesu reforme

Srbija je Bolonjskom procesu pristupila 2003. godine, a primena čuvene Bolonje počela je u 2006/07. školskoj godini. Danas, četiri godine kasnije, reklo bi se da se i dalje suočavamo sa problemima koje su neke države Evrope odavno prevazišle. Reforma se kritikuje kao neplanski sprovedena, a studenti ispred Ministarstva prosvete štrajkuju glađu. Kada je sve tako, postavlja se pitanje gde je rešenje, i kako studenti mogu da pomognu u njegovom pronalaženju.

Upravo je to tema kojom se bave predavanja u organizaciji Here tima. Here tim predstavlja tim stručnjaka koji prati sprovođenje reforme u Srbiji, a formiran je od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, u saradnji sa nacionalnom Tempus kancelarijom.

Na njihovu inicijativu pokrenut je predlog da se na svakom fakultetu, pored komisije koja se bavi pitanjem kvaliteta ustanove, osnuje i komisija za kvalitet nastave. Predlog je unet u tekst statuta Univerziteta, a radi se o usko specijalizovanom telu za pitanja reforme i nastave. Dakle, komisija bi se bavila evaluacijom i analizom ishoda učenja, prolaznosti i uopšte svim problemima koji se javljaju u nastavi. Članovi komisije bili bi i profesori i studenti, a zahtev je da studenti čine najmanje 20% sastava. Njen rad bio bi zasnovan na otvorenoj komunikaciji i saradnji obe strane.

Studenti su centar misije reforme visokog obrazovanja, a cilj je da oni shvate svoju ulogu u reformi i mogućnost da preko ovakvih tela utiču na kvalitet sopstvenog obrazovanja. Oni bi direktno vrednovali način na koji se obrazuju. Prema rečima Aleksandra Popovića, člana Here tima, studenti su ti koji moraju da iniciraju diskusiju, ali zasnovanu na argumentima. Nema kritike bez predloga za rešenje! On je poručio studentima da je proces visokog obrazovanja usmeren ka njima, a svoje pravo da budu pitani i da učestvuju, moraju da iskoriste. „Moja poruka je da se studenti maksimalno informišu. Moraju znati propise, zakonske akte, principe Bolonjske deklaracije da bi mogli da rešavaju postojeće probleme. Treba da sarađuju sa organizacijama kao što je Here tim, a njihovi zahtevi uvek moraju biti artikulisani i argumentovani“, rekao je Aleksandar Popović.

60 ESPB nije isto što i 48 ESPB

Popović ističe da se kao jedan od glavnih problema reforme javlja način bodovanja ispita. Zašto je 60 ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) našim studentima gotovo nedostižno, ako je naučno dokazano da tih šezdeset bodova odgovara opterećenju tokom jedne akademske godine? ESPB je sistem orijentisan na studente i trebalo bi da tu prednost iskoristimo. Iako 48 bodova ( što predstavlja uslov u našoj zemlji) deluje kao olakšica, zadatak studenata jeste da insistiraju na 60 ESPB, a ne da pristaju na to da se ovim umanjenjem prikrivaju nedostaci reforme. Dakle, oni su ti koji moraju da utiču na fakultet da izvrši neophodne izmene.

Pitanja kojima će se studenti u okviru komisije baviti su:

- Kakav je kvalitet obrazovanja?
- Da li je literatura adekvatna?
- Na koji način se proverava znanje?
- Da li se ispit polaže u adekvatnoj formi?
- Da li postoji preklapanje gradiva među predmetima?
- Kakva je prolaznost po ispitnim rokovima?
- Da li broj ESPB odgovara radnom opterećenju studenata na datom predmetu?
- Kakvi su ishodi učenja predmeta?
- Postoji li povezanost baznih i stručnih predmeta?

Aleksandra Gajić