e-kolumne

Retrovizor | Ljubomir živkov |

Vrhovnik DS-a i cele Srbije predlaže da se nacionalno pomirimo, taman sam iz vida ispustio Vuka, koji se na Ravnoj gori nije pojavio lično nego u vidu psalma, kad njegovu besmrtnu ideju reklamira li reklamira koalicioni partner. Ko su u novoj epizodi partizani, a ko četnici?

Follow up:

Sa Krkobabićem se nismo nacionalno nikad ni zavadili. Jovandeka je svoju privrženost penzionerstvu dokazao time što mu je i sin penzioner: kao što se u nekim familijama članovi vrlo mladi žene i udaju, tako se Krkobabići u punoj snazi i eleganciji penzionišu, drugo, ono što želite svome čedu jeste profesija koju zbilja cenite, Krkobabić će penzionere i penzionerke tretirati kao da su mu deca, tako Krkobabić Junior dođe kao neka vrsta taoca, jemstva na dve noge da je pred umirovljenicima svetla budućnost.

Iako i sam ispunjava sve uslove za penziju Koštunica nam se sneveselio, ni traga od osobe koja je glasom izobličenim od strasti pitala ima li neko ovde da nije sa Kosova! Tja, sad mu izmiče mu jedino žezlo koje je po njegovoj meri - premijeraj! Bio bi on rado i predsednik Srbije, ali još niko nije demokratskim putem došao na čelo države osvojivši tri ili četiri odsto glasova, koliki bi bio njegov domet kad bi se usudio da ga proveri. Ima u igri mice situacija kad ostaneš na tri zrna pasulja, otad ih više ne pomičeš do susednog mesta nego imaš pravo da skačeš. Sa prosečnim suparnikom ćeš i pored tog poslednjeg preimućstva biti poražen, nedoraslog možeš i da nadigraš, e, Koštunica već šest ili sedam godina skače! I sad se sa svoja tri zrnca naoštrio da žonglira, ali su se ostali napokon usredotočili na igru i doterali Cara do duvara.

Radikali u Koštunici vide izvrsnog predsednika Vlade, ali mu ne nude da bude gradonačelnik. Imaju i sami izvesne planove sa Beogradom, drugo, gradonačelnik mora rano da ustaje ne bi li u svečani opticaj svakog jutra pustio oprana vozila GSP-a, što Čemer Ljutica može samo o blagdanima kad ide na jutrenje, drugo, kad bi Vučić i abdicirao u Koštunicinu korist i kad bi utučenko izustio „daj šta daš“, ubrzo bi se opet snuždio i svenuo, jer se on stolujući u Vladi oseća kao gradonačelnik i Banja Luke, i Beograda, i Knina, Prištine, Podgorice, Libertivila, smatra sebe počasnim starešinom Pećke patrijaršije, Hilandara, Ostroga, lužičkih Srba, kao gradonačelnik ne bi znao šta će sa svojim mesijanstvom, drugo, ne smem ni da zamislim, kosmetli Samardžić ostao bi bez portfelja!

Prošle nedelje svi su hodočastili, Dačić se vinuo do Moskve, radikali su pohodili Svetilište u Ševeningenu, Ugljanin je iz Turske brzojavio da se Porta neće mešati u unutrašnje stvari Srbije koju je nepravednim odlukama Berlinskog kongresa privremeno izgubila, hvala Porti, nećemo ni mi da se mešamo u turska posla, hvala Sulji što nam je to isposlovao i javio, šta je još bilo?

Naša delegacija napustila je samit u Bugarskoj gde se prerušen u jako lepu devojku zaduženu za simultano prevođenje ušunjao predstavnik lažne države Kosovo, na licu mesta strgao je zar i dobio reč koju je dakako zloupotrebio da se lažno predstavi, naši su odmarširali ne čekajući svečanu niti bilo kakvu večeru; studenti arhitekture bune se zbog školarine od tri hiljade evra i zbog smanjenog broja onih koji sa samofinansiranja mogu da pređu na državni budžet, dekan međutim ne popušta ni milimetar: potpisali ste ugovor i vsjo! A da li ste vi, profesore, svojevremeno potpisali ugovor?! Ili ste završili besplatno taj isti fakultet čije usluge sad naplaćujete po cenama bezmalo američkim, pri čemu je ono što nudite daleko od ispod onoga što pružaju vaši prekomorski kapitalistički uzori!

Preuzeto sa B92.net