Deoba zajedničke imovine

by admin Email

Međutim, bez obzira na to da li među vlasnicima postoji spor, Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa predviđa da svako od njih ima pravo da u svakom trenutku traži deobu stvari. Jedini slučaj kada se zahtev za deobu ipak, može odbiti je ukoliko je on podnet u nevreme, odnosno ukoliko bi deoba u određenom momentu bila na štetu ostalih suvlasnika.

Koliko je pravo na deobu inače, važno govori i činjenica da je Zakonom o svojinsko pravnim odnosima predviđeno da ono nikada ne zastareva, niti se bilo ko od suvlasnika njega može odreći. A na koji način se jedna stvar koju poseduje više vlasnika može podeliti, po pravilu zavisi od dogovora. Ako ga ima, naravno. A ako ga nema, što je i najčešći slučajj, na scenu stupa sud.

Ukoliko je stvar takva da se može fizički podeliti, sud će odlučiti upravo to. Tako se može podeliti zemljište, kuća koja poseduje više stambenih jedinica. Ali ako je stvar nemoguće podeliti na funkcionalne celine, kao što je auto ili jedan stan, onda preostaje samo prodaja. Udeli u stvari se u tom slučaju mogu prodati jednom suvlasniku ili se cela stvar prodati nekom trećem po tržišnoj ceni, a zatim podeliti novac svim suvlasnicima, srazmerno njihovim idealnim delovima.

Tako na primer, deoba zajedničke imovine među bračnim partnerima moguća je njihovim sporazumom, koji se može zaključiti tokom braka, ali i pri razvodu. Sporazum može biti sastavni deo predloga za sporazumni razvod braka, ali i kao samostalni tekst, u kome se supružnici svojom voljom dogovaraju na koji način će podeliti imovinu koju su zajedno stekli tokom trajanja svog braka. Tom prilikom, sve ono što su posedovali pre nego što su zaključili brak ili su stekli nasledstvom ili poklonom, ostaje van deobe.

Osim sporazumom, deoba između suvlasnika može se izvršiti i na osnovu Ugovora, koji se obavezno overava u sudu.

Deobu stvari sud može izvršiti u vanparničnom ili parničnom postupku. Predlog za fizičku deobu nepokretnosti podnosi jedan suvlasnik protiv ostalih, što nužno ne mora da znači da između njih postoji bilo kakav sukob.

Od iznetih pravila postoje naravno izuzeci. Tako je sud ovlašćen da u postupku deobe zajedničkih nepokretnosti uvaži posebne stambene potrebe protivnika predlagača i njemu dodeli celu stambenu zgradu u vlasništvo, a predlagaču preostale nekretnine i odgovarajući iznos novčane protivvrednosti njegovog suvlasničkog udela na stanu, čak i kada je isti većinski suvlasnik tih nekretnina.
Suština je u rešavanju stambenih potreba, u slučajevima kada je predmet deobe stan. U tom slučaju ukoliko predlagač deobe ima rešeno stambeno pitanje, onda je evidentno da je razkog za njegov zahtev generalno samo materijalni interes, odnosno novac, te u takvim slučajevima sud mu neće izaći u susret ukoliko bi zatražio deobu.

U slučajevima kada nema dogovora, ali ima spora kome šta i koliko pripada suvlasnici nužno moraju pokrenuti parnični postupak pred sudom.