Kodeks novinarske struke

by CUPS Email

Procitaj

Model CUPSa

Preambula

Slobodno se izražavajući o javnim stvarima, odnosno o svemu onome o čemu javnost ima opravdani interes da zna, novinari i drugi medijski poslenici (urednici, snimatelji, fotoreporteri, montažeri, producenti i drugi, dalje: novinari), poštuju demokratsko ustavno uređenje i zakone. U svom radu novinari se rukovode sledećim načelima i pravilima novinarske struke.

1. Novinarska pažnja

Pre objavljivanja informacije novinar i urednik sa pažnjom primerenom okolnostima (pažnja dobrog novinara) savesno proveravaju njenu podudarnost sa činjenicama (istinitost), kao i to da li ona obuhvata sve činjenice potrebne da se izbegne stvaranje pogrešne predstave (potpunost).
Što su posledice objavljivanja informacije teže, veća je pažnja pri proveri istinitosti i potpunosti informacije.
Ne objavljuje se informacija bez imalo dokaza u pogledu njene istinitosti i potpunosti.
Informacija o čijoj istinitosti ili potpunosti postoji sumnja, objavljuje se samo kada to opravdavaju izuzetne okolnosti.
Pošto saznaju da su objavili neistinitu ili nepotpunu informaciju, novinar i urednik će bez odlaganja ispraviti grešku objavljivanjem istinite, odnosno potpune informacije.
Pre objavljivanja informacije novinar i urednik nastoje da onome na koga se informacija odnosi pruže priliku da se izjasni.

2. Integritet novinara i urednika

Nalog savesti

Novinar i urednik imaju pravo da svoj posao obavljaju savesno, u skladu sa pravilima novinarske struke.
Novinar i urednik snose odgovornost za svoj rad.
Odgovornost za propust u vršenju novinarskog posla ne može se preneti na drugog.
Urednik snosi odgovornost za novinarske priloge koji nisu potpisani ili su objavljeni pod pseudonimom.

Odnos novinara i urednika

Novinar prima naloge u vezi sa svojim poslom isključivo od urednika.
Novinar ima pravo da bude upoznat sa uređivačkom politikom javnog glasila za koje radi.
Novinar ima pravo da odbije nalog kojim se krše zakonska pravila i pravila novinarske struke, a posebno da objavi neistinitu ili nepotpunu informaciju, da potpiše prilog koji nije njegov, odnosno onaj koji je bitno izmenjen u uređivačkom postupku, kao i da izvrši nalog koji protivreči uređivačkoj politici javnog glasila za koje radi.

Zahtevi, pretnje i prinude

Svi oblici zahteva, pretnji i prinuda prema novinaru ili uredniku predstavljaju najgrublju povredu slobode štampe.
Objavljivanje, izmena, odnosno uzdržavanje od objavljivanja informacije pod uticajem zahteva, pretnji i prinuda predstavljaju grubu povredu pravila novinarske struke.

Sukob interesa

Sukob interesa postoji kada novinar ili urednik teži da zadovolji svoj ili tuđi poseban interes (individualni ili grupni, interes udruženja, kompanije, političke partije, ekonomski, ideološki i sl.), a naročito kada zbog toga ne može svoj posao da obavi sa sigurnošću u kvalitet i nepristrasnost informacija.
Poziv novinara i poziv političara ili javnog funkcionera su nespojivi.
Novinar i urednik bitno ugrožavaju nezavisnost svog rada naročito ako:
- koriste informacije do kojih su došli u obavljanju posla, mogućnost objavljivanja informacija ili svoj status radi sticanja dobiti za sebe ili druge;
- obavljaju posao sličan poslu novinara van javnog glasila za koje rade, kao što je posao obuke drugih lica za održavanja komunikacije sa javnošću, promocija proizvoda ili usluga, vođenje konferencija za štampu i sl.;
- primaju poklone ili prihvataju druge koristi i pogodnosti veće vrednosti koji su na neposredan ili posredan način vezani za posao kojim se bave;
- izveštavaju drugačije nego inače o događajima i aktivnostima kojima je sponzor javno glasilo za koje rade;
- preduzimaju službena putovanja o tuđem trošku.
Najgrublju povredu nezavisnosti rada kao i svoje funkcije u društvu čini novinar ili urednik koji pristane da bude doušnik ili agent službi bezbednosti.

Profesionalno usavršavanje i učešće u takmičenju

Novinar i urednik slobodni su da učestvuju u:
- profesionalnom usavršavanju koje organizuju udruženje novinara ili drugo strukovno udruženje;
- takmičenju ili odlučivanju o pobedniku takmičenja koje se neposredno odnosi na novinarski posao.

Ugovor o radu

Temelj nezavisnog rada novinara i urednika čini ugovor o radu ili drugi ugovor o angažovanju.
Novinar i urednik slobodni su da se obrate udruženju novinara u cilju dobijanja pravne pomoći prilikom zaključenja ugovora o radu ili drugog ugovora o angažovanju, kao i ako sa poslodavcem povedu radni ili drugi spor.

Sindikalno i profesionalno udruživanje

Sindikalno i profesionalno udruživanje novinara spada u red njihovih osnovnih prava.
Novinaru ne može biti pogoršan položaj u javnom glasilu za koje radi zbog članstva u sindikatu ili profesionalnom udruženju.

Upotreba ličnih dobara novinara i urednika

Ime, lik i glas novinara i urednika mogu se koristiti za reklamne svrhe samo uz njihovu saglasnost.
Novinar i urednik zadržavaju pravo na novčanu naknadu za ekonomsko iskorišćavanje njihovih ličnih dobara.

3. Prikupljanje i objavljivanje informacija

Načela prikupljanja informacija

Novinar izveštava javnost kao svedok događaja ili na osnovu činjenica i dokaza u čije poreklo i istinitost ne sumnja.
Novinar upotrebljava sva dopuštena sredstva istraživanja radi dolaženja do istinite i potpune informacije.
Novinar sa pažnjom primerenom okolnostima bira izvor informacija i proverava istinitost i potpunost informacija do kojih je došao.

Nezakonit i nemoralan način prikupljanja informacija

Informacije se ne prikupljaju na nezakonit i nemoralan način.
Ako se radi o slučaju od izuzetnog javnog značaja, novinar će uz informaciju do koje je došao na nezakonit ili nemoralan način objaviti podatke o načinu pribavljanja informacije, kao i opravdanje za svoj postupak.

Plaćanje informacije i korišćenje pretnje radi dolaženja do informacije

Novinar ne plaća informaciju, ne nudi drugu uslugu u zamenu za informaciju, niti koristi pretnju da bi došao do informacije, osim ako je to jedini način da pribavi informaciju za koju je neophodno da je javnost zna.

Prikupljanje i objavljivanje informacija u slučaju nesreće

Spašavanje života lica, odnosno ukazivanje pomoći povređenima ili žrtvama, za novinara je preči zadatak od prikupljanja i objavljivanja informacija.

Identifikacija novinara i upozoravanje izvora informacija

Novinar je dužan da se prilikom prikupljanja informacija predstavi kao novinar.
Novinar je dužan da lice od koga želi da dobija informacije unapred obavesti da bi sadržaj razgovora mogao biti objavljen.
Uslove pod kojima izvor informacija pristaje na razgovor novinar sa njim razjašnjava unapred, pre otpočinjanja razgovora.
Novinar ne mora dopustiti naknadnu izmenu dogovorenih uslova.
Novinar će prikriti svoj identitet, odnosno upotrebiti skrivenu kameru ili mikrofon samo ako je to jedini način da se dođe do informacija o slučaju od izuzetnog javnog značaja.

Profesionalna tajna

Novinar kao profesionalnu tajnu čuva podatke koji su mu saopšteni u poverenju (državna, vojna, službena, poslovna ili druga tajna), osim ako se radi o planiranju i izvršenju krivičnog dela.

Izvor informacija

Javnost ima opravdani interes da zna ko je izvor informacija.
Radi očuvanja poverenja javnosti, novinar po pravilu objavljuje identitet lica od koga je dobio informacije.
Novinar pristaje na čuvanje identita izvora informacija ako ne može da je pribavi od izvora koji ne zahteva anonimnost.
Izvor informacija dobijenih u poverenju novinar ne identifikuje, osim uz pristanak izvora ili ako je zakonom određeno drugačije.
Dogovor o obavezi čuvanja identiteta izvora informacije se ne podrazumeva.
Novinar ne može da se obaveže na čuvanje izvora informacije ako se čuvanjem izvora informacije ugrožavaju životno važni interesi.
Identifikovanje nije samo neposredno predočavanje identiteta izvora informacije, već bilo koja radnja kojom se doprinosi njegovoj odredivosti.
Novinar sa povećanom pažnjom proverava istinitost i potpunost informacija ako izvor zahteva da ostane anoniman.

Lično učešće u događaju

Ako je novinar lično umešan u događaj o kome izveštava, posebno ako je i on sam postao žrtva ili je u događaju povređen, o tome će u novinarskom prilogu obavestiti javnost ili će se uzdržati od objavljivanja informacija o tom događaju.

Glasine

Glasine i druge neproverene vesti mogu biti objavljene samo ako se radi o slučaju od izuzetnog javnog značaja.
Prilikom njihovog objavljivanja mora biti jasno označeno da se radi o neproverenim informacijama.

Obmanjivanje javnosti

Novinar ne prikriva i ne izostavlja važne informacije do kojih je došao, ne falsifikuje dokumenta, razgovore ili slike, niti objavljuje izmišljene tvrdnje.
Montažom ili drugom intervencijom, naročito fotomontažom, tonskom ili video montažom, ne sme se obmanjivati javnost.
Montaže i druge intervencije moraju biti jasno označene.
Napomenom uz arhivske fotografije, crteže i druge vizuelne predstave koje prate tekst, mora se učiniti jasnim da se radi o ilustracijama.

Intervju

Na zahtev intervjuisanog, novinar omogućuje autorizaciju intervjua.
Dopušteno je objaviti neautorizovani intervjua ako:
- intervjuisani u dogovorenom ili razumnom roku nije izvršio traženu autorizaciju;
- ako tekst nije moguće autorizovati usled nedostatka vremena, a intervjuisani se izričito saglasio sa objavljivanjem.
Nakon autorizacije, reči intervijuisanog mogu se izmeniti jedino nužnom lektorskom intervencijom.

Naslovi, najave i lidovi

Naslovi, najave i lidovi uvek odražavaju suštinu novinarskog priloga.
Naslovi i najave moraju biti praćeni novinarskim prilogom.

Plagijat

Plagijatom se najgrublje krše pravila novinarske struke.
Kada se u novinarskom prilogu preuzima ili na drugi način koristi tuđi prilog, označavaju se podaci o javnom glasilu u kome je prvobitno bio objavljen, kao i o autoru priloga.

Prepoznatljivost vrednosnih sudova

U novinarskom prilogu mora biti prepoznatljivo šta su podaci o događaju ili druge dokazane, odnosno proverljive činjenične tvrdnje, a šta su lična mišljenja ili drugi vrednosni sudovi.

Prepoznatljivost reklama i drugih saopštenja

Pristrasno, nekritičko, odnosno novinarskim razlozima nemotivisano prikazivanje proizvođača, robe ili usluge u novinarskom prilogu predstavlja nedopušteno skriveno reklamiranje.
Oblici i sadržina informacije koja nije novinarski prilog moraju na nedvosmislen način da ukazuje na to da se radi o reklami, plaćenom saopštenju, saopštenju za javnost i sl.

Istraživanje javnog mnjenja i ankete

Uz podatke o rezultatima istraživanja ili anketa, objavljuju se i podaci o naručiocu, uzorku ispitanika, kao i o teritoriji i vremenskom periodu za koji se rezultati vezuju.

Embargo

Urednik je u obavezi da poštuje zahtev izvora informacije da se informacija ne objavi pre određenog vremena ako za to postoji naročito opravdani razlog, na primer, ako se radi o sadržaju govora koji bi tek trebalo da bude održan, unapred spremljenom izveštaju ili informaciji o sadržaju budućeg događaja i sl.

Pisma čitalaca i učešće u programu

Javna glasila omogućuju, prema sopstvenim pravilima, čitaocima, slušaocima i gledaocima da se neposrednim obraćanjem uključe u oblikovanje javnog mišljenja.
Pismo čitaoca se može objaviti ako se iz njegovog oblika i sadržine jasno zaključuje da je objavljivanje u skladu sa namerom autora.
Pretpostavlja se da namera objavljivanja postoji ako se u pismu čitaoca upućuje na tekst koji je u tom glasilu već objavljen ili na slučaj od javnog interesa.
Pismo čitaoca se objavljuje pod imenom autora, ali bez njegove adrese.
Na izričit zahtev, urednik može izuzetno da pristane da tekst pisma objavi i bez navođenja autorovog imena.
Urednik neće objaviti pismo čitaoca ako postoji neotklonjiva sumnja u pogledu identiteta autora.
Dozvoljene su lektorske intervencije u tesktu pisma.
Urednik može da sažme pismo čitaoca bez izmene smisla teksta, osim kada se autor tome izričito protivi.
Obaveza čuvanja profesionalne tajne proteže se i na sadržaj pisama čitalaca.

Kontakt programi, emisije uživo

Učesnik u emisiji koja se emituje uživo a koji nije novinar, kao i lice koje se javlja u kontakt program odgovaraju za informacije koje tom prilikom iznesu.
Novinar i urednik obavezni su da iz emisije, odnosno programa isključe lice čiji su iskazi i ponašanje uvredljivi ili inače pravno ili moralno nedopušteni.

Nelojalna konkurencija

Novinari ne konkurišu jedni drugima na nelojalan način.


4. Obziri prema drugima

Prepoznatljivost lica

Ako se interes javnosti da zna zadovoljava i objavljivanjem informacije bez označavanja lica na koje se odnosi, novinar neće navesti ime, nadimak, adresu, zanimanje, objaviti fotografiju ili drugi podatak koji omogućuje da se lice identifikuje.

Pristanak za objavljivanje i opravdan interes javnosti da zna

Informacije koje su u stanju da povrede pravo ili zaštićeni interes lica, novinar objavljuje uz prethodni pristanak tog lica, a i bez njegovog pristanka, kada postoji opravdan važniji interes javnosti da zna.
Pristanak nije dovoljan ako lice nije u stanju da shvati značaj svog pristanka i posledice objavljivanja.
Interes javnosti da zna postoji, naročito, kada informacija služi javnoj bezbednosti, zaštiti zdravlja, upozorenju na opasnost, razjašnjenju teškog nedela, sprečavanju zablude javnosti i dr.

Ljudska prava, vladavina prava i demokratija

Novinar afirmiše poštovanje ljudskih prava, vladavine prava i demokratije u društvu, a protivljenjem reaguje na njihovu povredu.

Ljudsko dostojanstvo

Ljudsko dostojanstvo je za novinara neprikosnoveno.
Novinar ne krši dostojanstvo sopstvene i tuđe ličnosti, a naročito ne podržava radnje kojima se bilo kom čoveku odriče ljudsko svojstvo, ne degradira čoveka na puko sredstvo, ne poziva ni na čije izopštavanje iz društvene zajednice niti na postupanje nedostojno čoveka, ne podstiče na nečovečnu primenu nasilja, i sl.
Novinar nemirenjem reaguje na ogrešenja kako o njegovo ljudsko dostojanstvo, tako i o ljudsko dostojanstvo drugih.

Diskriminacija i govor mržnje

Novinar ne diskriminiše, niti govorom mržnje podržava diskriminaciju zbog nacionalne pripadnosti, vere, rase, pola, seksualnog opredeljenja, političkog uverenja, invalidnosti, bolesti ili pripadnosti manjini, berzazložno ne ističe razlike među ljudima i grupama po tim i drugim ličnim svojstvima, niti pravi aluzije te vrste.

Čast i ugled

Paušalne i nezasnovane optužbe, kao ni takva sumnjičenja, nisu svojstveni novinarima, a podrivaju poverenje i verodostojnost novinarske struke.
Kada je to moguće i primereno s obzirom na okolnosti slučaja, novinar će sprečiti povrede časti i ugleda koje služe samo omalovažavanju, odnosno izraziti protivljenje takvim postupcima.

Psihički integritet i pijetet

Kad god to može, novinar neće izazvati ili pojačati patnju ili tugu lica baveći se onime što je u stanju da izazove ili pojača patnju ili tugu.
Isto važi kada bi objavljivanje informacije o umrlom licu povredilo osećaj pijeteta njemu bliskih lica.
Opterećivanje lica prekomernim insistiranjem na intervjuu, upornim ponavljanjem telefonskih poziva, praćenjem i sl., novinar ne praktikuje, osim kada je to opravdano interesom javnosti da zna.

Privatnost

Novinar uvažava privatnost, kako ljudi tako i preduzeća, ustanova i drugih organizacija.
Bez pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja novinar ne zadire u privatnost, ni objavljivanjem informacija iz privatnosti, ni njihovim traženjem ili saznavanjem, a posebno optičkim nadziranjem, fotografisanjem i video snimanjem, prisluškivanjem ili tonskim snimanjem.
Ali, pretežniji opravdani interes javnosti da zna opravdava zadiranje u privatnost i bez pristanka.
Podaci iz privatnosti povereni novinaru kao tajne, ne objavljuju se, osim ako preteže interes javnosti da zna.
Ne zadire se ni u privatnost javnih ličnosti, osim se ako se objavljuje ono što je od važnosti za javnu funkciju ili položaj takve ličnosti u javnom životu.
Događaji iz dalje prošlosti lica postaju deo privatnosti, posebno ako bi ponovno bavljenje njima putem objavljivanja naškodilo licu.
Novinar posebno vodi računa o privatnosti dece, bolesnih, duševno poremećenih, zaostalih, nemoćnih, žrtava, naročito žrtava seksualnog nasilja i iskorišćavanja, lica u velikoj tuzi, traumatizovanih lica u šoku, teško unakaženih osoba i sl., a posebno o tome da im prikupljanje i objavljivanje informacija ne naškodi, dok u njihovu privatnost može da zadre samo kada interesa javnosti da zna očigledno preteže.

Podaci o ličnosti

Podaci o ličnosti koji se obrađuju u okviru novinarskog posla ne smeju biti netačni, nepotpuni, zastareli, ni iskrivljenog značenja kada se povežu sa drugim podacima.
Obrađivani podaci o ličnosti čuvaju se kao redakcijska tajna.
Podaci o ličnosti mogu se prenositi drugim redakcijama ili novinarima za novinarske svrhe, naglašavajući da se za druge svrhe ne smeju upotrebljavati.

Autentičnost

Novinar ne izaziva kod čitalaca, slušalaca i gledalaca pogrešnu predstavu o licu: nikome ne pripisuje svojstva, radnje, događaje i sl. koji nisu njegovi, kao što nikome ni ne odriče svojstva, radnje, događaje i dr. koji jesu njegovi, makar takvo pripisivanje odnosno odricanje bilo i pohvalno.
Ilustrovanjem teme ili pojave slikom lica koje sa njima ne stoji u vezi (simbolička slika), ne sme da se stvori pogrešna predstava o povezanosti lica sa temom ili pojavom.
Autentičnost izjave, fotografije ili drugog ličnog zapisa proverava se pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima.
Neautentične izjave, iskrivljeni prikazi, konstruisani opisi događaja, izmišljeni intervjui, foto i tonske montaže, moraju se jasno označiti kao neautentični ako su takvi da i čitaoci, slušaoci ili gledaoci koji se ne udubljuju u prilog ne bi bili u stanju da spoznaju njihovu neautentičnu prirodu.

Ispravka, odgovor (demanti) i opoziv

Novinar i urednik koji ustanovi da je objavio neistinitu informaciju, nepotpunu informaciju kojom stvara pogešnu predstavu ili da je neautentično preneo informaciju, bez odlaganja, i ne čekajući takav zahtev pogođenog lica, ispravlja je, odnosno povlači je, saopštava da ne ostaje pri njoj, da je naknadno spoznao njenu nekorektnost i sl., uz izvinjenje pogođenom i publici.
Osim u slučajevima kada ga zakon ovlašćuje da ne objavi traženi odgovor, novinar i urednik – i onda kada je siguran da nije tako – objavljuje odgovor (demanti) u kome pogođeno lice tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili neautentično preneta.
Odgovor objavljuje ne komentarišući ga u istom broju odnosno emisiji, osim kada komentarom potvrđuje svoje saznanje o neistinitosti, nepotpunosti odnosno neautentičnosti informacije koja je povod odgovoru.
Ispravku, odgovor i opoziv objavljuje na način koji omogućuje da za njega sazna što veći broj primalaca koji su saznali za informaciju koja se ispravlja, na koju se odgovara odnosno koja se povlači.

Deca

Prava i interesi deteta uživaju veću zaštitu nego prava i interesi ostalih lica, a opravdani interes javnosti da zna, koji je inače dovoljan za saznavanje i objavljivanje, mora biti naročito opravdan i očigledno pretezati u odnosu na interes deteta. Posebno, ako se radi o detetu čija sposobnost ocenjivanja i prosuđivanja sopstvenog interesa nije još dovoljno izgrađena.
Novinarski prilozi koji bi mogli ozbiljno da ometu telesni, duhovni ili moralni razvoj maloletne dece, naročito pornografija i prikazivanje bezrazložnog nasilja, ne smeju biti dostupni maloletnicima.
Izostaviće se prilozi koji se bave opasnim radnjama, ako su u stanju da navedu decu na olako oponašanje.
Novinar i urednik ne objavljuje prilog koji je neposredno adresovan na decu a koji iskorišćava neznanje, neiskustvo ili lakomislenost dece, ili njihov poseban odnos sa roditeljima, vaspitačima, nastavnicima, trenerima i drugim licima od njihovog posebnog poverenja.

Zločini i izveštavanje iz sudnice

Do objavljivanja osuđujuće presude važi presumcija nevinosti.
Lice protiv koga se vodi postupak novinar ne označava kao krivca ni u slučaju prethodnog priznanja, bez obzira na stanje dokaznog postupka, i bez obzira na to koliko je očigledno da je određeno lice počinilac.
Izveštavanje u vezi sa sudskim postupkom ne sme biti rukovođeno predrasudama, niti prejudicirati ishod postupka.
Nedopušteni su komentari sudskih odluka kojima se ignorišu pravila pravne struke, a izveštaj o sudskom postupku i komentar moraju jasno da se razlikuju.
Izveštavanje o krivičnim delima ne sme drugima da pruži priliku za korišćenje tehnike vršenja zločina i njegovo oponašanje, zbog čega se u tom pogledu ograničava na ono što je neophodno.
Pri izveštavanju o krivičnim delima maloletnika, posebno se vodi računa o uticaju navođenja imena ili drugog identititeskog obeležja na budućnost maloletnika.
Novinar koji izvesti o pokretanju postupka protiv lica izvestiće javnost i o oslobađujućoj presudi ili obustavljanju postupka.

Žrtve i samoubistva

Novinar neće svojim postupanjem pri prikupljanju informacija i izveštavanju ometati i otežavati aktivnosti na spasavanju žrtava ili uklanjanju opasnosti.
Pri prikazivanju leševa, umirućih ljudi, teško povređenih, ljudi koji pate i sl. na mestu je naročita suzdržanost u pogledu podrobnosti prikaza, njegovog trajanja, veličine, vremena emitovanja i sl. Isti obziri su umesni i pri izveštavanju o samoubistvu.

Predizborna utakmica

U vreme predizborne utakmice, novinari obaveštavaju i o stavovima, političarima i strankama čije poglede ne dele.
Novinar i urednik ne sme, zbog svojih političkih uverenja, da građanima oteža pristup informacijama bez kojih bi njihovo učešće u formiranju javnog mnenja i vršenje biračkog prava bilo otežano.

Tekst preuzet sa sajta Centra za unapređenje pravnih studija

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: DataObjectCache::get_by_ID()

SELECT *
  FROM blog_2_titems__item
 WHERE (post_ID = 402)
 ORDER BY post_ID