Category: Sima Avramović

Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup

by admin Email

Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup,prof. dr Sima Avramović

Retorike techne – veština besedništva i javni nastup predstavlja plod dugogodišnjeg istraživanja i praktičnog rada u oblasti pedagogije besedništva, koje je autor ostvarivao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u okviru Centra za besedništvo Institutio oratoria, kroz predavanja predmeta Retorika, kao i tokom organizovanja i priprema petnaestak generacija studenata za takmičenje u besedništvu. Više informacija, kao i izvode iz knjige možete naći ovde.
„Ako želiš da dete živi sa bogovima, podučavaj ga filozofiji, a ako želiš da živi sa ljudima, podučavaj ga retorici“ (Sokratov učenik Antisten, fragm. 173)

Rhetorike techne - Besednik

by Sima Avramović Email

prof. dr Sima Avramović
redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Qualis homo, talis oratio
(Kakav čovek, takav govor)
Ciceron

Šta je važnije u trojstvu besednik, beseda, auditorijum? Iskazano je mnogo različitih mišljenja o tom pitanju. Najčešće su se na prvom mestu smenjivali besednik i sama beseda. Ali, i kada se daje prevaga jednom ili drugom, na kraju se svi slože u tome da samo skladno jedinstvo sva tri elementa garantuje potpuni uspeh. Pa ipak, zar se druga dva ne izvode iz prvog? Nije li besednik taj koji treba i da sačini besedu, kao i da analizira i pridobije slušaoce? Naravno, u današnje doba ima i drugih mogućnosti: govor koji će neko drugi sastaviti o bilo kojoj temi se može kupiti za male pare preko Interneta. Sve je više i onih koji imaju privilegiju da sastavljanje svog govora povere profesionalcu za odnose sa javnošću («svom» PR-u), licu zaduženom u stranci za pisanjem govora, potčinjenom službeniku u ministarstvu ili drugoj ustanovi, licu koje se vlasniku firme učini sposobnim da to uradi umesto njega, itd. Oni će za svoje naredbodavce završiti i drugi deo posla – analiziraće auditorijum i prilagoditi tekst govora tim zahtevima. Samo je još potrebno da govornik ne upropasti taj veliki napor anonimnih saradnika. I tu nastaje problem. Kada stane za govornicu, besednik ostaje sam, sa svojim papirima ili bez njih, ukoliko je napisani govor naučio napamet. Dakle, čak i ukoliko neko drugi sačini savršen govor, vodeći računa o auditorijumu i svim drugim značajnim elementima, na kraju sve ipak zavisi od sposobnosti besednika da izloži besedu i od njegove spretnosti da se prilagodi specifičnim, često nepredvidivim uslovima u kojima se govori. A kada govornik nema ekipu koja bi za njega uradila prethodni posao, što je ipak najčešći slučaj, zaista sve zavisi od njega – besednika, njegove ličnosti, njegovih osobina i sposobnosti. Qualis homo, talis oratio! „Kakav čoek, tako i zbori“, kaže i stara srpska poslovica.

Rhetorike techne - Beseda

by Sima Avramović Email

prof. dr Sima Avramović
redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti
Tolstoj


Svaka beseda se sastoji iz dve osnovne komponente: logičke i estetske, odnosno sadržine i forme ili, još jasnije, od onoga „šta se govori” i onoga „kako se govori”. U raznim vremenima, s obzirom na raznovrsne okolnosti, prednost se često davala jednoj ili drugoj komponenti. Celokupna istorija retorike u stvari predstavlja sukob dva shvatanja o osnovnim odlikama besede, a u zavisnosti od stava prema tom pitanju retorika se proglašava za nesamostalnu nauku ili, pak, nauku nad naukama.
Logos ili pathos? Zavisno od toga čemu se daje prednost, u osnovi su se razlikovala dva glavna pristupa: ako je estetski i osećajni momenat primaran, tj. ako je osnovna funkcija govora da izazove emotivnu reakciju kod slušalaca i da ih nagovori, onda retorika – kao kod sofista – predstavlja prost skup formalizovanih pravila i tehničkih saveta koji podučavaju veštini oblikovanja besede. Ukoliko se, pak, prednost daje logičkoj vrednosti besede, njenoj sadržini, ako ona treba da kod slušalaca proizvede intelektualnu reakciju i da ih uveri – kao kod Aristotela – onda je retorika mnogo više od zbirke praktičnih uputstava: ona je teorija koja ustanovljava opšte principe na kojima se zasniva besedništvo i koja u sebe upija niz drugih nauka. Čini se da je Ciceron prvi besednik koji je u praksi uspevao da pomiri zavodljivu formu i spoljašne efekte govora sa njegovim unutrašnjim elementima i logičkim sadržajem, a za to se zalagao i na teorijskom planu.
Kako danas treba da izgleda dobra beseda, koja može presudno da utiče na raspoloženje ljudi, da menja njihova dotadašnja shvatanja, da ih pokreće na akciju, da usmerava istoriju? Čemu treba dati prednost – sadržini (poruci) besede ili njenoj formi?

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: Hit: Check for reload

SELECT SQL_NO_CACHE hit_ID
  FROM blog_2_thitlog
 WHERE hit_datetime > '2017-07-27 02:54:05'
   AND hit_remote_addr = '54.162.104.113'
   AND hit_uri = '/new/b2/blogs/blog4.php/publikacije/knjige/knjigesima/'
   AND hit_agent_type = 'unknown'
 LIMIT 1