Specifični simptomi na gajenim biljkama nastali usled dejstva dima iz pogona Topionice bakra u Boru

by admin Email

Branislav Jovanović, dipl. inz. polj. - Sudski veštak iz oblasti poljoprivrede
veštak Branislav JovanovićNa teritoriji opštine Bor, duže od jednog veka, odvija se eksploatacija rude bakra i proizvodnja istog, topljenjem rude u topioničkim pećima. Kao nusproizvod, iz topioničkog dimnjaka izlaze velike količine gasova, od kojih najveću količinu čine sumporni gasovi, prvenstveno sumpor dioksid (SO2).

Procitaj

Usled ruže vetrova, visine atmosferskog pritiska i drugih atmosferskih pojava, u naselju Brezonik (prigradsko naselje, par kilometara severno od centra Bora, u kome je zastupljena poljoprivredna proizvodnja – ratarska, voćarska, vinogradarska, povrtarska i cvećarska, uglavnom na otvorenom, vrlo malim delom u plastenicima) povremeno se dešava da se topionički dim u većim/velikim koncentracijama spusti u prizemne slojeve atmosfere. U takvim situacijama, naročito u uslovima rose, dolazi do oštećenja biljaka. Verovatni mehanizam delovanja je stvaranje određenih količina/koncentracija sumporaste/sumporne kiseline (H2SO3 / H2SO4) koja/e izazivaju ožegotine/nekrozu biljnih tkiva. Tokom 10 godina rada u proceni štete od topioničkog dima na poljoprivrednim kulturama u Brezoniku Komisija je obišla preko 500 oštećenih domaćinstava (u proseku 50-ak godišnje, pri čemu je najveći broj oštećenih domaćinstava bio 2005.godine - 140 . Karakterističan simptom oštećenja na biljkama usled dejstva dima jeste hloroza (žutilo), a zatim nekroza (izumiranje) lisnog tkiva izvan lisnih nerava, a u slučaju težih oštećenja (mnogo ređa pojava) nekroza zahvata ceo list, odnosno i lisnu nervaturu. Nekrotirano tkivo obično ima drap/braon boju. U pojedinim slučajevima, konstatovana su oštećenja cvetova (opadanje), npr. kod boranije, sušenje plodova (dunja, kupina), pa čak i sušenje celih biljaka (mlade voćke, grašak, krompir). Jedini do sada primećen izuzetak u pogledu simptoma predstavlja dunja. Na skoro svim oštećenim stablima simptomi su se ispoljili u vidu potpunog crvenila pojedinih listova, dok su preostali listovi bez ikakvih simptoma (potpuno zeleni). Kod dunje je vrlo često konstatovano i sušenje mladih plodova. Pojedine biljne kulture tokom posmatranih 10 godina nisu nikada ispoljile simptome oštećenja. To se pre svega odnosi na kukuruz, koji se u Brezoniku redovno uzgaja na relativno velikim površinama. Vrlo je važno razlikovati simptome oštećenja od dima (sumpornih gasova) od oštećenja izazvanih bolestima, štetočinama, vremenskim uslovima, nepravilnom agrotehnikom i normalnim fiziološkim procesima. Biljne bolesti

Na lokalitetu Brezonika uočeni su simptomi sledećih biljnih bolesti, za koje su pojedini meštani smatrali da su izazvani dimom, a što naravno, nije slučaj. Pegavost lišća repe (izazivač je parazitna gljiva Cercospora beticola). Ova bolest napada i blitvu, stočnu repu i cveklu, kulture koje se redovno gaje u Brezoniku, na manjim površinama. Simptomi se javljaju prvo na starijem lišću u vidu sitnih, sivkastih pega uokvirenih zonom mrkocrvene boje. Pege mogu biti jako brojne, i do par stotina po listu, pri čemu dolazi do njihovog spajanja. Dolazi postepeno i do sušenja lišća, naročito u uslovima visokih temperatura i suše. Kasnije obično dolazi do retrovegetacije, tj. do izbijanja novih listova, ali na račun mase korena. Pegavost lišća jagode (izazivač je parazitna gljiva Mycosphaerella fragariae). U početku su pege male, ljubičasto-crvene i povećavaju se tako da centar postaje mrk, siv, i na kraju svetao, dok je obod pege u vidu ljubičasto-crvenog prstena. Ako su brojne, pege mogu dovesti i do sušenja lišća, što negativno utiče na rod, kvalitet plodova i životni vek biljke. Čađava pegavost lišća i krastavost plodova jabuke (izazivač je parazitna gljiva Venturia inaequalis) i čađava krastavost kruške (izazivač je parazitna gljiva Venturia pirina). U pitanju su vrlo česta oboljenja, pri čemu se prvi simptomi bolesti javljaju na cvetovima, koji se sasuše i opadaju. Na listovima su simptomi u obliku somotastih pega, zelenkastih, a zatim prljavosivih do skoro crnih, koje mogu pokrivati veći deo lista. Tako zaraženi listovi mogu se deformisati, uvijati, zakržljati i opasti. Na plodovima se javljaju nekrotične prljavosive kraste, što dovodi do deformacija i stvaranja pukotina kroz koje mogu prodreti drugi mikroorganizmi, paraziti i saprofiti, koji izazivaju trulež plodova pre ili posle berbe. Siva pegavost oraha (izazivač je parazitna gljiva Gnomonia leptostyla) javlja se svake godine. Bolest se ispoljava na svim zeljastim delovima: listu, lisnoj drški, lastaru i plodu. Simptomi su u vidu pega, sive do crne boje, pri čemu može doći do opadanja listova i plodova. Bakteriozna plamenjača jabučastih vrsta voćaka (izazivač je parazitna bakterija Erwinia amilovora) predstavlja karantinsku bolest, što znači da se napadnute biljke moraju uništiti kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. U jednom zasadu krušaka uočeno je prisustvo ove bolesti na nekoliko stabala. Simptomi liče na one nastale usled dejstva dima. Listovi se suše, izgledaju sprženo. Osnovna razlika je ta što kod bakteriozne plamenjače strada deo biljke gde je ostvarena infekcija – najčešće na jednoj ili na nekoliko grana bude sprženo svo pripadajuće lišće i grana se suši, dok je lišće na nezaraženim granama potpuno bez simptoma („zdravo“). U slučaju dima, lišće cele biljke bude manje – više sa istim simptomima.

Štetočine

Uopšteno govoreći, voćnjaci u Brezoniku uzgajaju se vrlo ekstenzivno. Jedan vid ekstenzivnosti ogleda se u skromnoj primeni sredstava za zaštitu bilja, tako da su pojave lisnih vaši na šljivi, odnosno lisnih vaši i smotavaca na jabuci redovna pojava. Vašljive šljive često imaju jako tamno lišće („crno“), dok smotavičavi plodovi jabuke mogu opasti.

Nepravilna agrotehnika

Karakterističan slučaj nepravilne agrotehnike je korišćenje totalnog herbicida (na bazi aktivne materije glifosat) u zasadu ruža, pri čemu je prskanje izvedeno neprecizno, tj. ne samo između redova, već i po gajenim biljkama. Došlo je do stradanja zasada, pri čemu je simptom bio uvenuće biljaka, a ne nekroza, tj. sasušenost, što je karakterističan simptom oštećenja od dima.

Normalni fiziološki procesi

Pojava šteta od dima, tokom posmatranih 10 godina, dešavala se skoro redovno u junu mesecu. Taj period poklapa se sa periodom tkzv. junskog opadanja plodova, normalnog fiziološkog procesa kod nekih voćnih vrsta (jabuka...). Pojava se sastoji u tome da stabla na kojima je obrazovan jako veliki broj plodova, deo plodova koji ne može biti othranjen otpada, kako bi biljka uspela da othrani preostali deo plodova do sazrevanja.

Intenzitet šteta

Intenzitet šteta zavisi od više činilaca – vrste, a često i sorte gajene kulture, razvojnog stadijuma i fiziološkog stanja biljaka, intenziteta delovanja dima, vremenskih uslova koji slede nakon oštećenja i od naknadno primenjenih agrotehničkih mera. Konstatovane štete kretale su se u rasponu od zanemarljivih do stopostotnih. Kontakt Branislav Jovanović Sudski veštak iz oblasti poljoprivrede 3. oktobra 119/28, 19210 Bor, tel. 030 436 045, 098 258 9147 E-mail: banjov@bitsyu.net Web: http://www.vestakbranislavjovanovic.mojepravo.net

Prilozi tekstu:

Oštećenje od dima na krompiru Ostecenje od dima na krompiru Oštećenje od dima na mladoj kruški Ostecenje od dima na maldoj kruski Oštećenje od dima na ruži Ostecenje od dima na ruzi Oštećenje od dima na vinovoj lozi Ostecenje od dima na vinovoj lozi Oštećenje od dima na jagodi Ostecenje od dima na jagodi Oštećenje od dima na blitvi Ostecenje od dima na blitvi Oštećenje od dima na kruški Ostecenje od dima na kruški

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: DataObjectCache::get_by_ID()

SELECT *
  FROM blog_2_titems__item
 WHERE (post_ID = 1789)
 ORDER BY post_ID