Pravnicki blog

prof. dr Stevan Lilić

Internet dospeo do petine. U 1988. godini broj korisnika Interneta iznosio je jedan milion, a u 2009. - 1,5 milijardi ili 21,9 odsto svetske populacije. Jedna od ranijih definicija privatnosti formulisala se kao „pravo da se bude ostavljen na miru”. Savremene definicije privatnosti stavljaju naglasak na tzv. kontrolu informacija. Konkretno, to znači da ključno pitanje postaje ko i kako kontroliše Internet. Ceo svet imao je nedavno priliku da vidi pokušaje režima da spreči upotrebu mobilnih telefona, video-snimaka i „socijalnih internet mreža” (Gugl, Fejsbuk, Jutjub, Tviter) u protestima u Egiptu i drugim zemljama Bliskog istoka.

Full story »

prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić

Danas 16. decembra 2010. godine navršava se godinu dana od prvog objavljivanja spiskova reizabranih (ili, ako se tako više voli: na opštem izboru izabranih) starih-novih sudija i tužilaca.

Brojne kontroverze i političke trzavice pratile su aktere ovog procesa. Nije jednostavno izdvojiti ključne odlučujuće činjenice koje su dovele do toga da reformski proces (započet donošenjem Ustava iz 2006. godine, potom brojnih pravosudnih organizacionih zakona, nastavljen reizborom koji je izvršio Visoki savet sudstva, prvim izborom Narodne skupštine, osporavan u javnosti, pa i u odluci Ustavnog suda, oštro kritikovan u izveštaju Evropske komisije), rezultira potpunim neuspehom, sa svih pravno relevantnih stanovišta.

Full story »

Piše: Maja Biculović
advokatica iz Niša

Razvod braka, sam po sebi, izaziva veoma traumatične posledice za svako dete. Ma koliko godina deca imala u trenutku kada shvate da više nikada neće živeti kao „sve druge normalne porodice“, odlazak jednog roditelja, najčešće oca, uvek predstavlja „tamnu senku“, koja će ih pratiti tokom celog života. Da stvar bude gora, prestanak bračne zajednice uglavnom je samo početak pakla, koji se produžava dugi niz godina nakon toga.
Iskustvo pokazuje da se nekadašnji bračni partneri veoma često sreću u sudnicama jedan na spram drugog, a da je najčešći razlog neplaćanje izdržavanja.

Full story »

Piše: Maja Biculović
advokatica iz Niša

Tokom braka, nasleđivanjem i drugim pravnim poslovima više lica mogu da steknu pravo svojine na jednoj stvari. Nekada su udeli na njoj tačno određeni (idealni delovi), te svako od suvlasnika zna koliki je deo njegovog prava na stvari. U drugim slučajevima udeo nije tačno određen, ali se na zahtev vlasnika – zajedničara može uvek odrediti, te tada govorimo o zajedničkoj svojini.
Imajući u vidu sudsku i advokatsku praksu, život u slozi, pod istim krovom ili upravljanje jednom stvari sa drugim suvlasnicima, odnosno zajedničarima, najčešće je nemoguć. Kada se poseduje jedna stvar, život pokazuje, najčešći je razarač „bratske sloge“.

Full story »

Piše: Maja Biculović
advokatica iz Niša

Usvajanjem novog Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2009), koji je stupio na snagu 11-tog septembra 2009. godine građanima je konačno omogućeno da svoje parvo korišćenja na gradskom zemljištu, na kojima poseduju neki objekat, “prevedu” – konvertuju u pravo svojine. I mada je prvobitno rok za završetak celog postupka bio ograničen na 11. septembar ove godine, isti je Ustavni sud nedavno produžio. Razlog za to, prema odluci Ustavnog suda, je što je određivanje ovakvog roka u neskladu sa Ustavom, mada je razloga za produženje, kako stvari stoje, evidentno mnogo više u praksi.

Full story »

prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić
dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Sudstvo Srbije je imalo šansu, možda poslednju, da se najzad konstituiše kao vlast i kao kolegijum u koji bi se moglo imati poverenja. Građani Srbije su imali šansu da najzad počnu, makar skromno da veruju u institucije sudske vlasti. Te šanse su kockarski proćerdane

Full story »

prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić
dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Novo sudstvo u najnovijoj Srbiji – kolektivni lik i dela Vrhovnog saveta sudstva
Normativni portret

Visoki savet sudstva je ustanovljen Ustavom Srbije iz 2006. godine (čl. 153). Sastoji se od ukupno 11 članova: 3 po položaju (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine) i 8 izbornih članova. Među izbornim članovima 6 su sudije, 1 advokat i 1 profesor pravnog fakulteta (čl. 153 ustava i čl. 5 Zakona o Visokom savetu sudstva).

Full story »

prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić
dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Novo sudstvo u najnovijoj Srbiji – niti iz jajeta, niti iz pene, već iz skarednog fingiranja pravne države

Ovo uglavnom neće biti moj tekst. Ponekad je bolje pustiti izvore da govore sami za sebe. Ipak, neophodno je ponešto napomenuti da bi se jasno razumelo o čemu je reč. Građani Srbije jedva da zaslužuju ikakve informacije. Visoki savet sudstva nas je obavestio samo o imenima i prezimenima izabranih sudija. Reč je o sudijama koji se ne biraju prvi put (jer ih je nekad već izabrala Narodna skupština), te ih Savet postavlja bez ograničenja mandata.

Full story »

prof. dr Mirko živković
redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu ( o autoru )

Svi tekstovi ovog autora na portalu Moje pravo

Uvod

1. Sporazum o pitanjima sukcesije, kako je poznato, potpisan je u Beču 29. juna 2001. godine između pet suverenih i ravnopravnih država sukcesora bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Slovenije i Savezne Republike Jugoslavije.

Full story »

prof. dr Vesna Rakić - Vodinelić
dekanica Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

Vest da Tužilaštvo za ratne zločine analizira moguće uzročne veze između propagandnog ratnohuškačkog novinarstva i počinjenih ratnih zločina na području bivše Jugoslavije, objavljena 8. juna 2009. godine, stekla je status vesti meseca, s obzirom na dosadašnje brojne reakcije. Iako različite, te reakcije se mogu svesti na nekoliko tipova:

Full story »