Zakon o parničnom postupku II deo

by admin Email


Naziv: Zakon o parničnom postupku

Teritorijalna primena: Republika Srbija

Stupio na snagu: 23.2.2005

Izvor: Službeni glasnik RS, 124/2004 (22.11.2004)

Napomena :Zbog obimnosti Zakona, tekst je podeljen na dve dela.



Tekst propisa preuzet je sa sajta Skupštine R Srbije


Prvi deo teksta Zakona o parničnom postupku

Član 248.

Svedok ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, kao i na naknadu izgubljene zarade.

Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslušanju, inače gubi pravo na nju. Sud je dužan da na ovo upozori svedoka.

U rešenju kojim se odmeravaju troškovi svedoka sud će odlučiti da se određeni iznos isplati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naložiće stranci da određeni iznos plati svedoku u roku od osam dana.

žalba protiv rešenja iz stava 3 ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

Veštaci

Član 249.

Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Član 250.

Stranka koja predlaže veštačenje dužna je u predlogu naznačiti predmet i obim veštačenja i predložiti lice za veštaka sa liste stalnih sudskih veštaka.

Protivna strana će se izjasniti o predlogu iz stava 1 ovog člana.

Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja, o tome će odlučiti sud.

Sud može, nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog veštaka, ako oceni da složenost veštačenja to zahteva.

Član 251.

Veštačenje vrši jedan veštak. Sud može odrediti dva ili više veštaka kad oceni da je veštačenje složeno.

Veštaci se određuju prvenstveno iz reda stalnih sudskih veštaka za određenu vrstu veštačenja.

Veštačenja se mogu poveriti i stručnoj ustanovi (bolnici, hemijskoj laboratoriji, fakultetu i sl.).

Ako postoje posebne ustanove za određene vrste veštačenja (veštačenje lažnog novca, rukopisa, daktiloskopsko veštačenje i sl.), takva veštačenja, a naročito složenija, poveriće se prvenstveno tim ustanovama.

Član 252.

Sud će veštaka, na njegov zahtev, osloboditi dužnosti veštačenja iz razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje.

Sud može veštaka, na njegov zahtev, osloboditi dužnosti veštačenja i iz drugih opravdanih razloga. Oslobođenje od dužnosti veštačenja može tražiti i ovlašćeno lice organa ili organizacije u kojoj je veštak zaposlen.

Član 253.

Veštak može biti isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik, ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok.

Stranka je dužna da podnese zahtev za izuzeće veštaka čim sazna da postoji razlog za izuzeće, a najdocnije pre početka izvođenja dokaza veštačenjem.

U zahtevu za izuzeće veštaka, stranka je dužna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzeće.

O zahtevu za isključenje i izuzeće odlučuje sud. Sudija zamoljenog suda i predsednik veća odlučuju o izuzeću ako im je povereno izvođenje dokaza veštačenjem.

Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna žalba.

Ako je stranka saznala za razlog za isključenje ili izuzeće posle izvršenog veštačenja i prigovara veštačenju iz tog razloga, sud će postupiti kao da je zahtev stavljen pre izvršenog veštačenja.

Član 254.

Sud može kazniti novčano do 30.000 dinara veštaka koji ne dođe na ročište, iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje.

Rešenje o kazni sud može staviti van snage pod uslovima iz člana 247 stav 5 ovog zakona.

Na zahtev stranke sud može rešenjem naložiti veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje.

Član 255.

Veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, na naknadu izgubljene zarade i troškova veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje.

U pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno će se primenjivati odredbe člana 248 st. 2 i 3 ovog zakona.

Član 256.

Sud određuje veštačenje rešenjem koje sadrži: ime i prezime, zanimanje veštaka, predmet spora, predmet i obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pisanom obliku.

Prepis rešenja dostavlja se veštaku zajedno sa pozivom za ročište za glavnu raspravu.

Sud će u pozivu upozoriti veštaka da svoje mišljenje mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa ročišta i pravu na nagradu i naknadu troškova.

Član 257.

Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje, koje mora biti obrazloženo, dostavlja sudu pre rasprave.

Sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu.

Član 258.

Sud će kad veštak ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku, pošto istekne rok koji je strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog veštaka.

Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivrečni sami sebi ili utvrđenim okolnostima sud će odrediti veštaka da ih dopuni, odnosno ispravi nalaz i mišljenje i odrediti rok za ponovno dostavljanje nalaza i mišljenja.

Član 259.

Ako je određeno više veštaka, oni mogu podneti zajednički nalaz i mišljenje kad se u nalazu i mišljenju slažu. Ako se u nalazu i mišljenju ne slažu, svaki veštak posebno iznosi svoj nalaz i mišljenje.

Ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze, ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, obnoviće se veštačenje sa istim ili drugim veštacima.

Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka, ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, zatražiće se mišljenje drugih veštaka.

Član 260.

Protiv rešenja suda iz čl. 250, 251 i 259 ovog zakona nije dozvoljena žalba.

Član 261.

Odredbe ovog zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumače.

Saslušanje stranaka

Član 262.

Bitne činjenice mogu se utvrđivati i saslušavanjem stranaka.

Sud će odlučiti da se izvede dokaz saslušanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza nađe da je to potrebno za utvrđivanje bitnih činjenica.

Član 263.

Sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako se uverio da stranci, odnosno licu koje se ima saslušati za stranku nisu poznate sporne činjenice, ili ako saslušanje te stranke nije mogućno.

Sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda.

Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslušanje stranke nije mogućno iz drugih razloga, sud će pročitati zapisnik sa iskazom te stranke.

Član 264.

Izvođenje dokaza saslušanjem stranaka zamolnim putem dozvoljeno je samo ako stranka zbog neotklonjivih smetnji ne može lično doći ili ako bi njen dolazak prouzrokovao nesrazmerne troškove.

Član 265.

Za stranku koja nema parničnu sposobnost saslušaće se njen zakonski zastupnik. Sud može odlučiti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika sasluša sama stranka, ako je njeno saslušanje mogućno.

Za pravno lice saslušaće se lice koje je zakonom ili pravilima određeno da ga zastupa.

Ako kao stranka u parnici učestvuju na jednoj strani više lica, sud će odlučiti da li će se saslušati sva ova lica ili samo neka od njih.

Član 266.

Poziv za ročište na kome će se izvoditi dokaz saslušanjem stranaka dostaviće se lično strankama, odnosno licu koje će se za stranku saslušati.

U pozivu će se naznačiti da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke.

Član 267.

Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja, niti stranka prinuditi na davanje iskaza.

Sud će s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je značaja što stranka nije došla na saslušanje ili što je uskratila iskaz.

Član 268.

Odredbe o izvođenju dokaza svedocima primenjivaće se i prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka, ako za saslušanje stranaka nije što drugo propisano.

GLAVA DVADESET PRVA

OBEZBEĐENJE DOKAZA

Član 269.

Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano, može se u toku kao i pre pokretanja parnice predložiti da se ovaj dokaz izvede.

Obezbeđenje dokaza se može tražiti i pošto odluka kojom se postupak okončava postane pravnosnažna, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima.

Ovaj postupak je hitan.

Član 270.

Ako je predlog za obezbeđenje dokaza stavljen u toku parničnog postupka, za postupanje je nadležan sud pred kojim je postupak u toku.

Kad se traži obezbeđenje dokaza pre pokretanja postupka, kao i u hitnim slučajevima ako je postupak već u toku, nadležan je niži sud prvog stepena na čijem se području nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na čijem području boravi lice koje treba saslušati.

O predlogu iz stava 1 ovog člana odlučuje sud koji vodi postupak.

Član 271.

U podnesku kojim traži obezbeđenje dokaza predlagač je dužan da navede činjenice koje se imaju dokazati, dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika, njegovo prebivalište odnosno boravište, osim ako iz okolnosti proističe da on nije poznat.

Član 272.

Podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeđenje dokaza dostaviće se protivniku, ako je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud će o predlogu odlučiti i bez prethodnog izjašnjavanja protivnika.

U rešenju kojim se usvaja predlog sud će zakazati ročište za izvođenje dokaza, navešće činjenice o kojima će se izvoditi dokazi, kao i dokaze koji će se izvesti, a ako je potrebno imenovaće i veštake.

Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeđenje dokaza, on će mu se dostaviti zajedno sa rešenjem suda kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza.

Sud može, radi učestvovanja na ročištu za izvođenje dokaza, postaviti privremenog zastupnika (član 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato njegovo boravište. O tom postavljanju nije potrebno izdati oglas.

Sud može u hitnim slučajevima odrediti da izvođenje dokaza započne i pre nego što se rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza dostavi protivniku.

Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, kao i protiv rešenja kojim se odlučuje da izvođenje dokaza započne pre nego što se rešenje dostavi protivniku, nije dozvoljena žalba.

Član 273.

Ako su dokazi izvedeni pre nego što je postupak pokrenut, zapisnik o izvođenju dokaza čuvaće se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni.

Ako je postupak u toku, a obezbeđenje dokaza nije izveo parnični sud, zapisnik će se dostaviti parničnom sudu.

GLAVA DVADESET DRUGA

PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE

Član 274.

Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tužbe.

Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe, dostavljanje tužbe tuženom na odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne rasprave.

U toku pripremanja glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upućivati podneske u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi, kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože.

Član 275.

U toku pripremanja glavne rasprave do ročišta za glavnu raspravu, sud odlučuje o svim pitanjima koja se tiču upravljanja postupkom.

Stranku koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud će poučiti koje parnične radnje može preduzeti.

žalba nije dozvoljena protiv odluka o upravljanju postupkom, koje donosi sud u toku pripremanja glavne rasprave.

Član 276.

Sud može u toku pripremanja glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja i presudu zbog propuštanja i primiti na zapisnik poravnanje stranaka.

Predsednik veća može, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tužbu doneti presudu ako utvrdi da među strankama nisu sporne činjenice i da ne postoje druge smetnje za donošenje odluke.

Prethodno ispitivanje tužbe

Član 277.

Po prethodnom ispitivanju tužbe sud je ovlašćen da donosi rešenja iz člana 279 ovog zakona, ako nije reč o pitanjima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka može doneti tek u daljem toku postupka.

Član 278.

Kad utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovlašćenje potrebno, sud će radi otklanjanja ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predviđene u ovom zakonu (čl. 78 i 103).

Član 279.

Sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi:

1) da odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost;

2) da je tužba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe;

3) da o istom zahtevu već teče parnica;

4) da je stvar pravnosnažno presuđena;

5) da je u istoj stvari zaključeno sudsko poravnanje;

6) da ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe iz člana 188 ovog zakona;

7) da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. 78 i 103 ovog zakona.

Član 280.

Ako smatra da nema dovoljno osnova za donošenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tužbe, predsednik veća će ostaviti da o ovom pitanju donese odluku po prijemu odgovora na tužbu ili na pripremnom ročištu, odnosno na ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.

Odgovor na tužbu

Član 281.

Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tužbe sudu.

Član 282.

Tuženi je dužan da, u roku do 30 dana od prijema tužbe sa prilozima, podnese sudu odgovor na tužbu.

Sud je dužan da tuženog pouči o sadržini odgovora i posledicama propuštanja da odgovori na tužbu u određenom roku.

Član 283.

Sud može izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slučaja, a posebno ako je to potrebno radi odlučivanja o predlogu za određivanja privremenih mera, odmah zakazati ročište i narediti da se primerak tužbe dostavi tuženom.

Član 284.

Tuženi je dužan da u odgovoru na tužbu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tužbeni zahtev. Odgovor na tužbu mora da sadrži i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (član 100).

Ako tuženi osporava tužbeni zahtev, odgovor na tužbu mora sadržati i činjenice na kojima tuženi zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.

Član 285.

Ako odgovor na tužbu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati (čl. 100 i 284), smatraće se da tuženi nije dostavio odgovor na tužbu.

Pripremno ročište

Član 286.

Sud će po pravilu zakazati pripremno ročište posle prijema odgovora na tužbu.

Ako tuženi nije dostavio odgovor na tužbu a nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja, sud će pripremno ročište zakazati i održati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tužbu.

Član 287.

Pripremno ročište je obavezno, osim kad sud po prijemu tužbe i odgovora na tužbu utvrdi da među strankama nema spornih činjenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predviđeno.

Član 288.

U pozivu za pripremno ročište naložiće se strankama da na ročište donesu sve isprave koje im služe za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu.

Ako je potrebno da se za pripremno ročište pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog državnog organa ili preduzeća ili druge organizacije kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja, sud će narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave.

Poziv za pripremno ročište dostavlja se najkasnije osam dana pre ročišta.

Član 289.

Ako na pripremno ročište ne dođe tužilac, a uredno je pozvan, smatraće se da je tužba povučena, osim ako tuženi ne zahteva da se ročište održi.

Član 290.

Pripremno ročište počinje izlaganjem tužbe, a potom tuženi iznosi svoj odgovor na tužbu.

Kad je potrebno sud će zatražiti od stranaka razjašnjenje u pogledu njihovih navoda ili predloga.

Član 291.

Posle izlaganja tužbe i odgovora na tužbu raspravljaće se o pitanjima koja se odnose na smetanje za dalji tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno.

Sud će po prigovoru stranke ili po službenoj dužnosti odlučivati o pitanjima iz člana 279 ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odluku o prigovoru o procesnim smetnjama sud će doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadležnosti.

Protiv odluke iz stava 3 ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

Član 292.

U daljem toku pripremnog ročišta raspravljaće se o predlozima i zahtevima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge i zahteve.

Član 293.

Sud će odlučiti koja će dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi.

Sud će predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke odbiti rešenjem koje će obrazložiti.

Protiv rešenja iz stava 2 ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

U daljem toku parnice sud nije vezan donetim rešenjima o upravljanju parnicom.

Zakazivanje ročišta za glavnu raspravu

Član 294.

Sud zakazuje ročište za glavnu raspravu.

Sud će na ročište pozvati stranke, svedoke i veštake koje je na pripremnom ročištu odlučio da pozove na glavnu raspravu.

Odredbe člana 288 ovog zakona primeniće se i prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu.

GLAVA DVADESET TREĆA

GLAVNA RASPRAVA

Tok glavne rasprave

Član 295.

Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

Član 296.

Ako sa ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi, a uredno su pozvani, rasprava će se održati sa prisutnom strankom.

Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom.

Član 297.

Sud će na predlog stranke izuzetno odložiti ročište za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomoćnika, a nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja.

Član 298.

Ako nije prethodno održano pripremno ročište, prvo ročište za glavnu raspravu počinje izlaganjem tužbe, a posle toga tuženi odgovara na navode tužbe.

Ako je pre glavne rasprave održano pripremno ročište, predsednik veća upoznaće veće s tokom i rezultatima ovog ročišta. Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika veća.

U daljem toku rasprave raspravljaće se o predlozima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o dokazima ponuđenim sa njihove strane, izvodiće se dokazi i pretresaće se rezultati njihovog izvođenja.

Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.

Kad je u ovom zakonu predviđeno da stranka može staviti određeni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parničnu radnju dok se tuženi na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor odnosno predlog tužilac može staviti, odnosno drugu parničnu radnju preduzeti dok ne završi izlaganje po tužbi, a tuženi dok ne završi svoj odgovor na tužbu.

Član 299.

Sud će se postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku.

Član 300.

Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke.

Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.

Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske, u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu, kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože.

Član 301.

Izvođenje dokaza određuje sud rešenjem, u kome će se naznačiti sporna činjenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.

Predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku, sud će odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja.

Protiv rešenja kojim se određuje ili odbija izvođenje dokaza nije dozvoljena posebna žalba.

Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije rešenje o izvođenju dokaza.

Član 302.

Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će rešiti da li će o tim prigovorima raspravljati i odlučivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom.

Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1 ovog člana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odluči da se odmah nastavi glavna rasprava rešenje o prigovoru uneće se u odluku o glavnoj stvari.

Protiv rešenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna žalba, ako je veće odlučilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.

Odredbe st. 1-3 ovog člana primeniće se i kad sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je u parnici zaključeno sudsko poravnanje.

Član 303.

Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka, veštaka ili stranke, članovi veća, stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja.

Sud će zabraniti stranci postavljanje određenog pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je već u pitanju sadržano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet.

Ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranka može zahtevati da o tome odluči veće.

Na zahtev stranke u zapisnik će se uneti pitanje koje je veće odbilo, kao i pitanje na koje je zabranjen odgovor.

Član 304.

Saslušani svedoci i veštaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjašnjenju stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.

Sud može odrediti da se saslušani svedoci docnije ponovo pozovu i još jednom saslušaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.

Član 305.

Kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud će saopštiti da je glavna rasprava zaključena.

Sud može odlučiti da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.

Član 306.

Sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.

Javnost glavne rasprave

Član 307.

Glavna rasprava je javna.

Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica.

Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe.

Odredba stava 3 ovog člana ne odnosi se na čuvare lica koja učestvuju u postupku.

Član 308.

Sud može isključiti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, ako to zahtevaju interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.

Sud može isključiti javnost i kad se merama za održavanje reda predviđenim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano održavanje rasprave.

Član 309.

Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomoćnike i umešače.

Sud može dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica i naučni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naučnu ili javnu delatnost.

Na zahtev stranke raspravi će prisustvovati najviše dva lica koja ona označi.

Sud će upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na raspravi saznala i ukazaće im na posledice odavanja tajne.

Član 310.

Sud odlučuje o isključenju javnosti rešenjem koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno.

Protiv rešenja o isključenju javnosti nije dozvoljena posebna žalba.

Član 311.

Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primenjuju i na ostalim ročištima.

Rukovođenje glavnom raspravom

Član 312.

Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje reč strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i objavljuje odluke veća.

Sud je dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu.

Ako se lice koje učestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika veća koja se odnosi na rukovođenje raspravom ili kakvom pitanju koje je postavio predsednik veća, član veća ili drugo lice koje učestvuje u postupku, o takvom protivljenju odlučuje veće.

Sud nije vezan za svoje rešenje koje se odnosi na rukovođenje raspravom.

Protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom nije dozvoljena posebna žalba.

Član 313.

Van ročišta za glavnu raspravu sud donosi rešenje o ispravljanju podneska, o postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoćja, o polaganju predujma na ime troškova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o oslobođenju od plaćanja troškova postupka, o obezbeđenju parničnih troškova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeđenju dokaza, o privremenim merama obezbeđenja, o merama za obezbeđenje procesne discipline i kažnjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku, o troškovima postupka u slučaju povlačenja tužbe, o zakazivanju ročišta i njihovom odlaganju, o spajanju parnica, kao i o određivanju rokova.

Sud je ovlašćen i da, po prijemu zapisnika o izvođenju dokaza pred zamoljenim sudijom, odredi da se izvrše potrebne ispravke ili dopune.

Van ročišta za glavnu raspravu sud je ovlašćen da povodom izjave tuženog, odnosno tužioca, date pismeno ili na zapisnik kod parničnog suda, donese presudu na osnovu propuštanja, presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja i da primi na zapisnik sudsko poravnanje.

Član 314.

Ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem suda spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi. Za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu.

Sud može odrediti da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tužbi i po završetku odvojenog raspravljanja može doneti posebne odluke o tim zahtevima.

Član 315.

Kad sud odluči da se odloži ročište za glavnu raspravu, staraće se da se za sledeće ročište pribave svi dokazi čije je izvođenje određeno za to ročište i da se izvrše druge pripreme kako bi se rasprava mogla završiti na tom ročištu.

Protiv rešenja suda kojim se odlaže ročište ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju ročišta, nije dozvoljena žalba.

Član 316.

Ako se ročište odloži, novo ročište održaće se po mogućnosti pred istim većem.

Ako se novo ročište drži pred istim većem, glavna rasprava će se nastaviti i predsednik veća će ukratko izložiti tok ranijih ročišta, ali u ovom slučaju veće može odlučiti da rasprava počne iznova.

Član 317.

Ako se ročište drži pred izmenjenim većem, glavna rasprava mora početi iznova, ali veće može, pošto se stranke o tome izjasne, da odluči da se ponovo ne saslušavaju svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.

Održavanje reda na glavnoj raspravi

Član 318.

Sud je dužan da se u toku glavne rasprave stara o održavanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda.

Član 319.

Ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje kao slušalac prisustvuje raspravi vređa sud ili druge učesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naređenjima suda za održavanje reda, sud će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, veće može opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novčanom kaznom do 30.000 dinara, a može ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom.

Ako stranka bude udaljena iz sudnice, ročište će se održati i bez njenog prisustva.

Ako iz sudnice bude udaljen punomoćnik, sud će na zahtev stranke odložiti ročište, a ako stranka nije prisustvovala ročištu, sud će uvek odložiti ročište i obavestiti stranku da je njen punomoćnik udaljen sa ročišta zbog narušavanja reda.

Kad sud kazni novčanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomoćnika, obavestiće o tome nadležnu advokatsku komoru.

žalba protiv rešenja o novčanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 320.

Ako javni tužilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamenjuje narušava red, sud će obavestiti o tome nadležnog javnog tužioca ili javnog pravobranioca. Sud može odložiti ročište i od nadležnog javnog tužioca ili javnog pravobranioca zatražiti da odredi drugo lice da učestvuje u postupku.

Član 321.

Ovlašćenja za održavanje reda na glavnoj raspravi, sudija ima i na ostalim ročištima.

GLAVA DVADESET ČETVRTA

SUDSKO PORAVNANJE

Član 322.

Stranke mogu u toku celog postupka pred parničnim sudom prvog stepena da zaključe sudsko poravnanje.

Poravnanje može da se odnosi na ceo tužbeni zahtev ili na jedan njegov deo.

Sud će u toku postupka ukazati strankama na mogućnost sudskog poravnanja i pomoći im da zaključe poravnanje.

Pred sudom se ne može zaključiti poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3 stav 3).

Kad sud donese rešenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastaće se s postupkom dok ovo rešenje ne postane pravnosnažno.

Član 323.

Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik.

Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik.

Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadržano poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda.

Član 324.

Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zaključeno sudsko poravnanje, odbaciće tužbu.

Član 325.

Sudsko poravnanje može se pobijati samo tužbom.

Sudsko poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3 stav 3).

Ako sudsko poravnanje bude poništeno postupak se nastavlja kao da u parnici o tužbenom zahtevu nije ni bilo zaključeno.

Član 326.

Lice koje namerava da podigne tužbu može preko nižeg suda prvog stepena na čijem području protivna strana ima prebivalište da pokuša da postigne poravnanje.

Sud kome je ovakav predlog upućen pozvaće protivnu stranu i upoznaće je s predlogom o poravnanju.

Troškove ovog postupka snosi predlagač.

Član 327.

Kad sud oceni ili stranke saglasno predlože da bi spor mogao da se uspešno reši posredovanjem (medijacijom) uputiće stranke na postupak posredovanja i zastati sa postupkom. U ovom postupku je isključena javnost.

Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stručnjaka (sudija, advokata i dr.) koji su dobrovoljno prihvatili da budu posrednici (medijatori).

Posrednik (medijator) se određuje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2 ovog člana koji sačinjava predsednik suda.

Član 328.

U postupku posredovanja stranku može da zastupa njen punomoćnik.

Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje posrednik (medijator) dostavlja sudu radi zaključenja sudskog poravnanja.

Predlozi i izjave stranaka i njihovih punomoćnika datih u postupku posredovanja (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom.

Sud će zakazati ročište za glavnu raspravu ukoliko stranke ne reše spor putem posredovanja (medijacije) po proteku roka od 30 dana.

Član 329.

Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan.

GLAVA DVADESET PETA

PRESUDA

Član 330.

Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja.

Ako postoji više zahteva, sud će o svim tim zahtevima, po pravilu, odlučiti jednom presudom.

Ako je više parnica spojeno radi zajedničkog raspravljanja, a za konačnu odluku je sazrela samo jedna parnica, može se doneti presuda samo u pogledu te parnice.

Član 331.

Sud može da naloži tuženom da izvrši određenu činidbu samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave.

Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, za naknadu štete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdržavanja, može naložiti tuženom i činidbe koje nisu dospele.

Presuda kojom je tuženom naloženo da preda ili preuzme stvari date u zakup, može se doneti i pre prestanka tih odnosa.

Član 332.

Ako je tužilac u tužbi tražio da se dosudi izvesna stvar ili tuženom naloži ispunjenje neke činidbe, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu činidbu ili novčani iznos, sud će, ako usvoji tužbeni zahtev, izreći u presudi da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ili činidbe čije mu je ispunjenje naloženo ako plati taj novčani iznos ili ispuni tu drugu činidbu.

Član 333.

Kad se stranci u presudi nalaže izvršenje kakve činidbe, odrediće se i rok u kome je ovu činidbu dužna da izvrši.

Ako posebnim propisima nije drukčije određeno, rok za izvršenje činidbe iznosi 15 dana. Sud može odrediti duži rok za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.

Rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje.

Delimična presuda

Član 334.

Ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda).

Delimičnu presudu sud može da donese i kad je podignuta protivtužba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tužbe ili zahtev protivtužbe.

Sud će prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.

Delimična presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja.

Međupresuda

Član 335.

Ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresuda).

Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva.

Presuda na osnovu priznanja

Član 336.

Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev, sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).

Sud neće doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3 stav 3).

Donošenje presude na osnovu priznanja odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2 ovog člana prethodno pribave obaveštenja.

Priznanje tužbenog zahteva, na ročištu ili u pismenom podnesku, tuženi može i bez pristanka tužioca opozvati do donošenja presude.

Presuda na osnovu odricanja

Član 337.

Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva, sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja).

Za odricanje od tužbenog zahteva nije potreban pristanak tuženog.

Sud neće doneti presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3 stav 3).

Donošenje presude na osnovu odricanja odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3 ovog člana prethodno pribave obaveštenja.

Odricanje od tužbenog zahteva, na ročištu ili u pismenom podnesku, tužilac može i bez pristanka tuženog opozvati do donošenja presude.

Presuda zbog propuštanja

Član 338.

Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja), ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja;

2) ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate;

3) ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi;

4) ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu.

Neće se doneti presuda zbog propuštanja i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana, ako sud nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3 stav 3).

Ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, sud će zakazati pripremno ročište, a ako tužba na ročištu nije preinačena, sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija.

Donošenje presude zbog propuštanja odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2 ovog člana prethodno pribave obaveštenja.

Donošenje presude zbog propuštanja može se odložiti i kad nema dokaza da je tuženom uredno dostavljena tužba, a nesumnjivo je da mu je tužba upućena. U tom slučaju sud će odrediti rok koji ne može biti duži od 30 dana za dostavljanje u zemlji, odnosno duži od roka potrebnog za dostavljanje u smislu člana 130 stav 2 ovog zakona, da se izvidi da li je tuženom uredno dostavljena tužba. Ako se u tom roku utvrdi da je tuženom bila uredno dostavljena tužba, sud će doneti presudu zbog propuštanja.

Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja iz stava 2 ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

U slučajevima predviđenim u st. 4 i 5 ovog člana, presudu zbog propuštanja sud može doneti bez izjašnjenja stranaka.

Donošenje i objavljivanje presude

Član 339.

Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.

Kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena. Odmah po zaključenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik veća.

U složenijim predmetima sud može da odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave. U takvom slučaju presuda se neće objaviti, već će sud prepis presude dostaviti strankama.

U slučaju iz člana 305 stav 2 ovog zakona, presuda će se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda se neće objavljivati.

Član 340.

Kad se presuda objavljuje, predsednik veća će javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude.

Prilikom objavljivanja presude može se saopštiti da je sud odlučio da se o odmeravanju troškova naknadno odluči. U takvom slučaju odmeravanje troškova vrši sudija, a odluka se unosi u pismeni sastav presude.

Ako je javnost na glavnoj raspravi bila isključena, izreka presude će se uvek javno pročitati, a sud će odlučiti da li će se isključiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude.

Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći.

Pismena izrada i dostavljanje presude

Član 341.

Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja. U složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana.

Izvornik presude potpisuje predsednik veća.

Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude.

Član 342.

Pismeno izrađena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje.

Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, ime i prezime, prebivalište, ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, vrednost predmeta spora, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, naznačenje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena.

Izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja (član 346).

U obrazloženju sud će izložiti: zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukčije određeno.

U obrazloženju presude zbog propuštanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja izneće se samo razlozi koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda.

Dopunska presuda

Član 343.

Ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude.

Sud će, bez održavanja ročišta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude.

Ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u roku iz stava 1 ovog člana, smatraće se da je tužba u tom delu povučena.

Član 344.

Kad sud nađe da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazaće glavnu raspravu radi donošenja presude o zahtevu koji nije rešen (dopunska presuda).

Dopunska presuda može se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto veće koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se traži dopuna dovoljno je raspravljen.

Ako sud nađe da je predlog za donošenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbaciće odnosno odbiće predlog rešenjem.

Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na troškove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez održavanja ročišta.

Član 345.

Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i žalba protiv presude, prvostepeni sud će zastati sa dostavljanjem ove žalbe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za žalbu protiv ove odluke.

Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena žalba, ova žalba zajedno sa žalbom protiv prvobitne presude dostaviće se drugostepenom sudu.

Ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba će se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.

Pravnosnažnost presude

Član 346.

Presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje pravnosnažna ukoliko je njome odlučeno o zahtevu tužbe ili protivtužbe.

Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.

Ako je u presudi odlučeno o potraživanju koje je tuženi istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraživanja postaje pravnosnažna.

Član 347.

Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama.

Pravnosnažna presuda deluje i prema trećim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji između stranaka i trećih lica ili kad je odredbama zakona to predviđeno.

Pravnosnažnost presude vezuje se za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave.

Član 348.

Sud je vezan za svoju presudu čim je objavljena, a ako presuda nije objavljena, čim je otpravljena.

Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.

Ispravljanje presude

Član 349.

Pogreške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne pogreške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispraviće predsednik veća, odnosno sudija pojedinac u svako doba.

Ispravljanje će se izvršiti posebnim rešenjem i uneće se na kraju izvornika, a strankama će se dostaviti prepis rešenja.

Ako između izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadržane u izreci presude, strankama će se dostaviti ispravljeni prepis presude sa naznačenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude teče od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude.

O ispravljanju presude sud može odlučiti bez saslušanja stranaka.

GLAVA DVADESET ŠESTA

REŠENJE

Član 350.

Sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća, odnosno sudija pojedinac.

Rešenje koje je na ročištu objavljeno dostaviće se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba, ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje, ili ako to zahteva upravljanje parnicom.

Sud je vezan za svoja rešenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim zakonom nije što drugo određeno.

Kad se rešenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno.

Član 351.

Rešenja koja sud donosi van ročišta saopštavaju se strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja.

Ako se rešenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslušanja protivne stranke, toj stranci se rešenje neće dostaviti.

Član 352.

Rešenje mora biti obrazloženo ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba.

Pismeni sastav rešenja treba da sadrži uvek uvod i izreku, a obrazloženje samo ako po stavu 1 ovog člana rešenje mora biti obrazloženo.

Član 353.

Pravnosnažna rešenja o kaznama izrečenim po odredbama ovog zakona izvršavaju se po službenoj dužnosti.

Član 354.

Odredbe člana 333, člana 348 stav 2, člana 339 stav 2, člana 340 stav 2, čl. 341-345 i člana 349 ovog zakona shodno će se primenjivati i na rešenja.

B. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

GLAVA DVADESET SEDMA

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. žalba protiv presude

Pravo na žalbu

Član 355.

Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.

Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom.

O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud.

Član 356.

Stranka se može odreći prava na žalbu od časa kad je presuda objavljena, a ako presuda nije objavljena, onda od časa kad joj prepis presude bude dostavljen.

Do donošenja odluke drugostepenog suda stranka može povući već izjavljenu žalbu.

Stranka ne može opozvati svoju izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlačenju žalbe.

Sadržina žalbe

Član 357.

žalba mora da sadrži:

1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;

2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;

3) razlog žalbe;

4) potpis podnosioca žalbe.

Član 358.

Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103 ovog zakona.

Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda, sud će rešenjem odbaciti žalbu kao nepotpunu.

Ako žalba po svom sadržaju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud će žalbu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajući žalioca da je dopuni, odnosno ispravi.

Član 359.

U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave.

Sud će prema potrebi sprovesti izviđaj radi provere istinitosti navoda žalioca.

U žalbi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor.

žalilac koji nije učinio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku položi iznos potreban za podmirenje troškova povodom izvođenja predloženog dokaza (član 148 stav 4) ne može u žalbi predložiti da se taj dokaz izvede.

Prigovor radi prebijanja koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne može se iznositi u žalbi.

Ako su usled iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza, nastali troškovi u postupku povodom žalbe, ove će troškove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj žalilac koji ih je predložio.

Razlozi zbog kojih se presuda može pobijati

Član 360 .

Presuda se može pobijati:

1) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka;

2) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;

3) zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Presuda zbog propuštanja ne može se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

Član 361.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji:

1) ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi;

2) ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16);

3) ako je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka;

4) ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, sud druge vrste (član 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan;

5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3 stav 3);

6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propuštanja, presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;

7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;

8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo;

9) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu;

10) ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica;

11) ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;

12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni, ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.

Član 362.

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.

Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi (član 359).

Član 363.

Pogrešna primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.

Postupak po žalbi

Član 364.

žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.

Član 365.

Prvostepeni sud će neblagovremenu, nepotpunu (član 358 stav 1) ili nedozvoljenu žalbu odbaciti rešenjem.

žalba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje.

žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje žalbe, ili lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe.

Član 366.

Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene žalbe dostaviće prvostepeni sud protivnoj stranci koja može u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na žalbu.

Primerak odgovora na žalbu dostaviće prvostepeni sud žaliocu.

Neblagovremeno podnesen odgovor na žalbu drugostepeni sud neće razmatrati.

Član 367.

Po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu prvostepeni sud će žalbu i odgovor na žalbu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana.

Ako žalilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povređene odredbe parničnog postupka prvostepeni sud će dati objašnjenje povodom navoda žalbe koji se tiču tih povreda, a po potrebi će sprovesti i izviđaje da proveri istinitost odnosnih navoda u žalbi.

Član 368.

Kad spisi po žalbi stignu drugostepenom sudu sudija izvestilac priprema izveštaj veću radi razmatranja predmeta.

Sudija izvestilac može, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka i da zatraži da se radi utvrđivanja tih povreda sprovedu izviđaji.

Član 369.

Drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave.

Kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom.

Drugostepeni sud će zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Član 370.

Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju.

Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir naročito ono što je izneto u žalbi i u odgovoru na žalbu.

Rasprava pred drugostepenim sudom počinje izveštajem izvestioca, koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.

Posle toga pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim će žalilac obrazložiti svoju žalbu, a protivna stranka odgovor na žalbu.

Stranka može na raspravi iznositi činjenice i predlagati dokaze iz žalbe u smislu člana 359 ovog zakona.

Član 371.

Ako u čl. 369 i 370 ovog zakona nije što drugo određeno, odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (čl. 295-321), kao i odredbe čl. 322-333, čl. 343-345 i člana 349 ovog zakona shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom.

Granice ispitivanja prvostepene presude

Član 372.

Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud će uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici.

Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tač. 1, 2, 5, 7 i 9 i na pravilnu primenu materijalnog prava.

Na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke.

Odluke drugostepenog suda o žalbi

Član 373.

Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave:

1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu;

2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;

3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu;

5) preinačiti prvostepenu presudu i odlučiti o zahtevima stranaka.

Drugostepeni sud može ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva kad nađe da u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud nije vezan predlogom žalbe.

Član 374.

Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciće drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud (član 365).

Član 375.

Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad nađe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.

Član 376.

Drugostepeni sud će rešenjem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka (član 361) i vratiće predmet istom prvostepenom sudu ili će ga ustupiti nadležnom prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. U ovom rešenju drugostepeni sud će odlučiti i koje se sprovedene radnje, zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka, ukidaju.

Ako su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene povrede odredaba iz člana 361 stav 2 tač. 2, 3 i 10, drugostepeni sud će ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu.

Ako je u postupku pred prvostepenim sudom učinjena povreda odredaba iz člana 361 stav 2 tačka 9 drugostepeni sud će, s obzirom na prirodu povrede, ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadležnom prvostepenom sudu, ili će ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu.

Član 377.

Drugostepeni sud će rešenjem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno suđenje ako smatra da zbog novih činjenica i novih dokaza (član 359) radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja treba održati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.

Drugostepeni sud će rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje i kad je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno.

Član 378.

Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno suđenje, može narediti da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem ili sudijom.

Član 379.

Ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev time što je dosuđeno više od onoga što je traženo, drugostepeni sud će ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekoračen tužbeni zahtev.

Ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o nečem drugom, a ne o onome što je tužbom traženo, drugostepeni sud će ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno suđenje.

Član 380.

Drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu:

1) ako je na osnovu rasprave utvrdio drukčije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi;

2) ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima;

3) ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica, a na tim činjenicama je zasnovana presuda;

4) ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Član 381.

Drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.

Član 382.

U obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode od značaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, u obrazloženju treba navesti sve odredbe koje su povređene, u čemu se povrede sastoje i sve uočene nedostatke koji su od uticaja za donošenje pravilne odluke.

Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci i zašto su nove činjenice i dokazi važni i od uticaja za donošenje pravilne odluke.

Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kad je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud će ukazati zašto su nove činjenice i dokazi od uticaja za donošenje pravilne odluke.

Član 383.

Drugostepeni sud je dužan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana donošenja odluke.

Član 384.

Prvostepeni sud je dužan da odmah po prijemu rešenja drugostepenog suda zakaže ročište za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda.

Prvostepeni sud je dužan da izvede sve parnične radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju.

Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze.

Ako presuda bude ukinuta zbog toga što je presudu doneo nenadležan sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom održaće se po odredbama koje važe za održavanje glavne rasprave u slučaju kad se promeni veće (član 317).

2. žalba protiv rešenja

Član 385.

Protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena je žalba, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena.

Ako ovaj zakon izričito određuje da posebna žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda može se pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke.

Član 386.

Blagovremeno podneta žalba zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Rešenje protiv koga nije dozvoljena posebna žalba može se odmah izvršiti.

Član 387.

Rešavajući o žalbi, drugostepeni sud može:

1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (član 365 st. 1-3 i član 385 stav 1);

2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi rešenje prvostepenog suda;

3) preinačiti rešenje ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak.

Član 388.

U postupku po žalbi protiv rešenja shodno će se primenjivati odredbe koje važe za žalbu protiv presude, osim odredaba o odgovoru na žalbu i o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom.

GLAVA DVADESET OSMA

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

1. žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje (direktna revizija)

Član 389.

Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoljena revizija stranke mogu izjaviti žalbu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, ako stranka u žalbi predloži da o ovom leku odlučuje Vrhovni sud Srbije, a protivna stranka se s tim saglasi.

Presuda se može pobijati ovim pravnim lekom, u parnicama u kojima je dopuštena revizija, samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede iz člana 361 stav 2 tačka 5 ovog zakona.

Član 390.

žalba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.

žalbu iz stava 1 ovog člana prvostepeni sud dostavlja na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obaveštenje da se u odgovoru na žalbu može saglasiti da o ovoj žalbi odlučuje Vrhovni sud Srbije.

Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlučuje Vrhovni sud Srbije, a Vrhovni sud Srbije prihvati da o njemu odlučuje zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse zauzimanjem stava o nekom spornom pravnom pitanju, smatra se da je žalba protiv prvostepene presude povučena.

U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizičko lice mora zastupati advokat.

Ako se stranka u odgovoru na žalbu ne saglasi da o izjavljenom pravnom leku neposredno odlučuje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku, drugostepeni sud odlučiće o žalbi na prvostepenu presudu po opštim pravilima.

Član 391.

Prvostepeni sud će po prijemu odgovora na žalbu, ukoliko nema uslova da postupi u smislu člana 365 ovog zakona, dostaviti žalbu i odgovor na žalbu sa svim spisima drugostepenom sudu.

Drugostepeni sud je dužan da, ukoliko ne odbaci žalbu, dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije.

Član 392.

O dopuštenosti pravnog leka iz člana 389 ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlučuje u veću od tri sudije.

O osnovanosti ovog pravnog leka odlučuje veće sastavljeno od pet sudija.

Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku.

Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije.

Član 393.

Vrhovni sud Srbije može odbiti pravni lek iz člana 389 ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preinačiti prvostepenu presudu.

2. Revizija

Član 394.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara.

Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara.

Izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2 i 3 ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:

1) u parnicama o pravu na izdržavanje ili o pravu na ukidanje izdržavanja;

2) u sporovima o pravu na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja;

3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinačnih akata i radnji kojim se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo tržišta, uključujući i parnice o naknadi štete, koja se tim prouzrokuje;

4) u sporovima zbog povrede autorskog prava, zaštite i upotrebe pronalaska i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolističkih ponašanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev.

Član 395.

Revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394 ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Član 396.

O reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije.

Član 397.

Podnesena revizija ne zadržava izvršenje pravnosnažne presude protiv koje je izjavljena.

Član 398 .

Revizija se može izjaviti:

1) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2, osim tačke 4;

2) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 1 ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom;

3) zbog pogrešne primene materijalnog prava;

4) zbog prekoračenja tužbenog zahteva samo ako je ta povreda učinjena tek u postupku pred drugostepenim sudom.

Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Član 399.

Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 9 ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava.

Član 400.

Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.

Član 401.

Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389 ovog zakona, odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta.

Revizija je nedozvoljena:

1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije;

2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat;

3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije;

4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije;

5) ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, osim iz člana 393 ovog zakona.

Član 402.

Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije predsednik veća prvostepenog suda dostaviće protivnoj stranci i javnom tužiocu nadležnom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 416) u roku od osam dana.

Javnom tužiocu dostaviće se, zajedno sa revizijom, i prepis presude protiv koje je revizija izjavljena.

U roku od 15 dana od dana dostavljanja revizije protivna stranka može podneti sudu odgovor na reviziju.

Po prijemu odgovora, ili po proteku roka za odgovor, predsednik veća prvostepenog suda će dostaviti reviziju i odgovor na reviziju, sa svim spisima, revizijskom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana.

Član 403.

O reviziji revizijski sud odlučuje bez rasprave.

Član 404.

Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud.

Član 405.

Revizijski sud će presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.

Revizijski sud neće detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zaključi da to nije potrebno zbog toga što se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Član 406.

Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 st. 1 i 2 ovog zakona zbog koje se revizija može izjaviti, revizijski sud će rešenjem ukinuti u celini ili delimično presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadležnom sudu.

Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 361 stav 2 tač. 2, 3 i 10 ovog zakona revizijski sud će ukinuti rešenjem donesene odluke i odbaciti tužbu.

Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 361 stav 2 tačka 9 ovog zakona, revizijski sud, s obzirom na prirodu povrede, postupiće prema odredbama st. 1 ili 2 ovog člana.

Član 407.

Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu.

Ako revizijski sud nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem će usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog, odnosno drugostepenog suda.

Član 408.

Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev time što je dosuđeno više od onoga što je traženo, revizijski sud će ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekoračen tužbeni zahtev.

Ako je drugostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o nečem drugom, a ne o onome što je tužbom traženo, revizijski sud će ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno suđenje.

Član 409.

Ako se prilikom odlučivanja o reviziji izjavljenoj o sporu iz člana 394 stav 4 tačka 3 ovog zakona opravdano posumnja da su činjenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvrđene, revizijski sud će rešenjem ukinuti pobijanu odluku, a po potrebi i odluke sudova nižeg stepena, i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadležnom sudu.

Član 410.

Odluka revizijskog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.

Primerak odluke revizijskog suda dostavlja se i javnom tužiocu (član 416).

Član 411.

Ako u čl. 394-410 ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom revizije shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude iz člana 342, 356 st. 2 i 3, čl. 357, 358 i 363, člana 366 st. 2 i 3, člana 367 stav 2, čl. 368, 373, 378 i čl. 381-384 ovog zakona.

Član 412.

Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen.

Revizija protiv rešenja iz stava 1 ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 394 st. 2 i 3).

Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije.

Revizija je uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka.

U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

3. Zahtev za zaštitu zakonitosti

Član 413.

Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca.

Rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz stava 1 ovog člana računa se:

1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavljena žalba - od dana kad se ta odluka više nije mogla pobijati žalbom;

2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavljena revizija - od dana kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena.

Protiv odluke iz stava 1 ovog člana donesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena revizija one stranke čija mu je revizija ranije dostavljena (član 402 stav 1).

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti doneo sud nadležan da odlučuje o tim pravnim lekovima (član 396).

Član 414.

Protiv pravnosnažne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tužilac može u roku od godinu dana podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog toga što je ugovor po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Ovaj rok računa se od dana pravnosnažnosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavljena revizija - od dana donošenja odluke revizijskog suda kojom je postupak završen.

Član 415.

O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Srbije.

Član 416.

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke iz člana 413 ovog zakona podiže javni tužilac određen zakonom.

Član 417.

Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361 stav 2 tačka 5 ovog zakona.

Član 418.

Ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Član 419.

Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije će odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.

Član 420.

O sednici na kojoj će sud odlučiti o zahtevu za zaštitu zakonitosti obavestiće se podnosilac zahteva.

Na sednicu na kojoj će sud odlučiti o zahtevu za zaštitu zakonitosti neće se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavljivanje ovog pravnog leka.

Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva, raspravljaće se o izjavljenom pravnom leku i odlučiti.

Sednica počinje izveštajem izvestioca koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. Posle toga pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavljeni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim će podnosilac zahteva obrazložiti izjavljeni pravni lek.

Član 421.

Kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva.

Ako u čl. 413-420 ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410 i 411 ovog zakona.

4. Ponavljanje postupka

Član 422.

Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti:

1) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom;

2) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;

3) ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;

4) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj;

5) ako je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije, odnosno sudije-porotnika, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili kog trećeg lica;

6) ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta o istom zahtevu;

7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnažno preinačena, ukinuta, odnosno poništena;

8) ako je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje (član 12) na kome je odluka zasnovana;

9) ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku;

10) ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore.

Član 423.

Iz razloga navedenih u članu 422 tač. 1 do 3 ovog zakona ne može se zahtevati ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.

Zbog okolnosti navedenih u članu 422 tač. 1, 7, 8 i 9 ovog zakona, ponavljanje postupka može se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.

Član 424.

Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to:

1) u slučaju iz člana 422 tačka 1 ovog zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci;

2) u slučaju iz člana 422 tačka 2 ovog zakona, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;

3) u slučajevima iz člana 422 tač. 3-5 ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se krivični postupak ne može sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti;

4) u slučajevima iz člana 422 tač. 6 i 7 ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;

5) u slučaju iz člana 422 tačka 8 ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadležni organ pravnosnažno rešio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena stranci;

6) u slučaju iz člana 422 tačka 9 ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva.

Ako bi rok određen u stavu 1 ovog člana počeo da teče pre nego što je odluka postala pravnosnažna, taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu.

Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422 tač. 1, 2 i 10 ovog zakona.

Član 425.

Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu.

U predlogu se naročito moraju navesti: zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.

Član 426.

Neblagovremene (član 424), nepotpune (član 425 stav 2) ili nedozvoljene (član 424) predloge za ponavljanje postupka odbaciće rešenjem predsednik veća bez održavanja ročišta.

Ako predsednik veća ne odbaci predlog, dostaviće primerak predloga protivnoj stranci po odredbama člana 136 ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik veća odrediće ročište za raspravljanje o predlogu.

Ako se ponavljanje postupka zahteva iz razloga navedenog u članu 422 tačka 9 ovog zakona, predsednik veća može raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa raspravljanjem o glavnoj stvari.

Član 427.

Ročište za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka drži se pred predsednikom veća prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari.

Član 428.

Po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu, predsednik veća prvostepenog suda donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim sudom (član 429).

U rešenju kojim se dozvoljava ponavljanje postupka izreći će se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku.

Predsednik veća odrediće glavnu raspravu tek po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, ali u tom rešenju može odlučiti da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.

Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena posebna žalba ako je predsednik veća odlučio da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari.

Ako je predsednik veća dozvolio ponavljanje postupka i odlučio da se odmah raspravlja o glavnoj stvari, ili ako se o predlogu za ponavljanje postupka raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.

Član 429.

Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim sudom, predsednik veća prvostepenog suda će po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti predmet tom višem sudu radi donošenja odluke.

Kad predmet stigne višem sudu, predsednik veća postupiće po odredbama člana 368 ovog zakona.

O predlogu za ponavljanje postupka viši sud odlučuje bez rasprave.

Kad viši sud nađe da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se drži nova glavna rasprava, ukinuće svoju odluku, kao i odluku višeg suda ako takva postoji, i doneće novu odluku o glavnoj stvari.

5. Odnos između predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova

Član 430.

Ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese predlog za ponavljanje postupka samo iz razloga zbog kojih se može izjaviti i revizija, smatraće se da je stranka izjavila reviziju.

Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz člana 361 stav 2 tačka 10 ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog bilo kog razloga iz člana 422 ovog zakona, sud će zastati sa postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do završetka postupka po reviziji.

Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga, osim zbog razloga iz člana 361 stav 2 tačka 10 ovog zakona, i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog razloga iz člana 422 tač. 3 do 5 ovog zakona koji su potkrepljeni pravnosnažnom presudom donesenom u krivičnom postupku, sud će zastati sa postupkom po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.

U svim ostalim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a sa kojim će zastati, uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predložile.

Član 431.

Odredbe člana 430 st. 1 i 3 ovog zakona primeniće se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavljanje postupka, a posle toga izjavila reviziju.

U svim ostalim slučajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i posle toga izjavi reviziju sud će po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, osim ako nađe da postoje ozbiljni razlozi da postupi drukčije.

Član 432.

Rešenje iz člana 430 ovog zakona donosi predsednik veća prvostepenog suda ako predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego što je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne pošto je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu, rešenje iz člana 430 ovog zakona donosi revizijski sud.

Rešenje iz člana 431 ovog zakona donosi predsednik veća prvostepenog suda, osim ako je predmet, u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za ponavljanje postupka upućen višem sudu radi donošenja odluke (član 429 stav 1), u kom slučaju rešenje donosi viši sud.

Protiv rešenja suda iz st. 1 i 2 ovog člana nije dozvoljena žalba.

Član 433.

Odredbe čl. 430 do 432 ovog zakona shodno će se primenjivati i kad javni tužilac podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.

DEO TREĆI

POSEBNI POSTUPCI

GLAVA DVADESET DEVETA

POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA

Član 434.

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.

Član 435.

U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

Član 436.

U toku postupka sud može i po službenoj dužnosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete.

Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.

Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

Član 437.

Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe odrediti rok od osam dana za njeno izvršenje.

Član 438.

Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.

Član 439.

Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

GLAVA TRIDESETA

POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA

Član 440.

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.

Član 441.

U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava utvrđenih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slučaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona.

U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat.

Član 442.

Sud će uvek prilikom određivanja rokova i ročišta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja ovih sporova.

Član 443.

Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe odrediti rok za njeno izvršenje.

Član 444.

Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.

Član 445.

U parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je dozvoljena.

GLAVA TRIDESET PRVA

POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRžAVINE

Član 446.

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetanja državine primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.

Član 447.

Prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja.

Član 448.

Raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete.

Odluku o zahtevu sud će doneti u roku do 90 dana.

Član 449.

U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.

Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.

Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

Član 450.

Rok za ispunjenje dužnosti koje su naložene strankama sud će odrediti prema okolnostima pojedinog slučaja.

Rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.

Iz važnih razloga sud može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

U postupku po žalbi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja državine shodno se primenjuju odredbe člana 369 stav 3 i čl. 370 i 371 ovog zakona.

Protiv rešenja donesenih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.

Član 451.

Tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.

Član 452.

Ponavljanje pravnosnažno završenog postupka zbog smetanja državine dozvoljeno je samo iz razloga predviđenih u članu 422 tač. 1 i 2 ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o smetanju poseda.

GLAVA TRIDESET DRUGA

IZDAVANJE PLATNOG NALOGA

Član 453.

Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog).

Kao verodostojne isprave smatraju se naročito:

1) javne isprave;

2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za overavanje;

3) menice i čekovi sa protestom i povratnim računima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;

4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;

5) fakture;

6) isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.

Platni nalog izdaće sud iako tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.

Kad se na osnovu verodostojne isprave može tražiti izvršenje po Zakonu o izvršnom postupku, sud će izdati platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.

Ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu odbaciti.

Član 454.

Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 100.000 dinara, sud će izdati platni nalog protiv tuženog iako tužbi nisu priložene verodostojne isprave, ali je u tužbi iznet osnov i visina dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih se može utvrditi istinitost tužbenih navoda.

Platni nalog iz stava 1 ovog člana može se izdati samo protiv glavnog dužnika.

Član 455.

Platni nalog izdaje predsednik veća, bez održavanja ročišta.

U platnom nalogu sud će izreći da je tuženi dužan u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio, ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud će tuženog upozoriti da će odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore.

Platni nalog dostavlja se obema strankama.

Tuženome se uz platni nalog dostavlja i primerak tužbe sa prilozima.

Član 456.

Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi po odredbama zakona koje važe za opšti parnični postupak.

Protiv rešenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena žalba.

Član 457.

Platni nalog tuženi može da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o troškovima, ova se odluka može pobijati samo žalbom protiv rešenja.

U delu u kome nije napadnut prigovorom, platni nalog postaje pravnosnažan.

Član 458.

Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbaciće sud bez održavanja ročišta.

Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud će zakazati odmah ročište za glavnu raspravu.

U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze, a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga.

U odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida.

Član 459.

Ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. 453 i 454), ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud će prvo da odluči o tom prigovoru. Ako nađe da je takav prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, kad takvom raspravljanju ima mesta.

Ako sud ne usvoji ovaj prigovor, preći će na raspravljanje o glavnoj stvari, a rešenje suda uneće se u odluku o glavnoj stvari.

Ako povodom prigovora nedospelosti sud nađe da je zahtev tužbe dospeo posle izdavanja platnog naloga, ali pre zaključenja glavne rasprave, sud će presudom ukinuti platni nalog i odlučiti o tužbenom zahtevu (član 331 stav 1).

Član 460.

Sud se može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim najdocnije do izdavanja platnog naloga.

Tuženi može istaći prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

Član 461.

Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet nadležnom sudu.

Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće ukinuti platni nalog, nego će po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim ustupiti predmet nadležnom sudu.

Član 462.

Kad sud u slučajevima predviđenim ovim zakonom donese rešenje kojim se odbacuje tužba, ukinuće i platni nalog.

Član 463.

Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog samo do podnošenja prigovora. Ako se tužba povuče, sud će rešenjem ukinuti platni nalog.

Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi.

Član 464.

U postupku za izdavanje platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti priložena u izvorniku ili u overenom prepisu.

Prepis ove isprave može da overi ovlašćeni radnik pravnog lica.

GLAVA TRIDESET TREĆA

POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

Član 465.

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u postupku o sporovima male vrednosti primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.

Član 466.

Uz poziv za glavnu raspravu tuženom će se dostaviti tužba, ako mu već ranije nije bila dostavljena.

Član 467.

Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi iznos od 100.000 dinara.

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34 stav 1).

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari, čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34 stav 2).

Član 468.

Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Član 469.

Postupak o sporovima male vrednosti sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100.000 dinara.

Član 470.

Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred nižim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 471.

U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tužba tuženom na odgovor.

U ovim parnicama ne zakazuje se i ne održava se pripremno ročište.

Član 472.

U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojim se okončava postupak.

Ostala rešenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena žalba mogu se pobijati samo žalbom protiv odluke kojom se postupak okončava.

Rešenja iz stava 2 ovog člana ne dostavljaju se strankama, već se objavljuju na ročištu i unose u pismeni sastav odluke.

Član 473.

U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz člana 118 stav 1 ovog zakona, sadrži:

1) izjave stranaka od bitnog značaja, a naročito one kojima se, u celosti ili delimično, priznaje tužbeni zahtev, odriče od tužbenog zahteva, preinačava ili povlači tužba, ili odriče od žalbe;

2) bitnu sadržinu izvedenih dokaza;

3) odluke protiv kojih je dozvoljena žalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;

4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i, ako su bile prisutne, da su poučene pod kojim uslovima mogu izjaviti žalbu.

Član 474.

Ako tužilac preinači tužbu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100.000 dinara, postupak će se dovršiti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.

Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi iznos od 100.000 dinara, dalji postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

Član 475.

Ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu ili na neko docnije ročište a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu.

Ako sa kog docnijeg ročišta izostanu obe stranke tužba će se smatrati povučenom.

U pozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će se smatrati da je tužilac povukao tužbu ako ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu, da u ovom postupku stranke treba sve činjenice i dokaze da iznesu do zaključenja glavne rasprave, jer se u žalbi protiv presude ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi, kao i da se odluka može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Član 476.

Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka).

Sud će presudom iz stava 1 ovog člana odbiti tužbeni zahtev ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama.

Sud će presudom iz stava 1 ovog člana odbiti tužbeni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3 stav 3).

Član 477.

Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave.

Prepis presude se uvek dostavlja stranci koja nije bila prisutna objavljivanju, a stranci koja je bila prisutna objavljivanju samo na njen zahtev. Ovaj zahtev stranka može postaviti najdocnije na ročištu na kome se presuda objavljuje.

Prilikom objavljivanja presude sud je dužan da pouči neuku stranku o uslovima pod kojima može izjaviti žalbu (član 478).

Član 478.

Presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Povodom žalbe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe člana 377 ovog zakona.

Protiv prvostepene presude, odnosno rešenja iz stava 1 ovog člana stranke mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana.

Rok za žalbu računa se od dana objavljivanja presude, odnosno rešenja, a ako je presuda, odnosno rešenje dostavljeno stranci, rok se računa od dana dostavljanja.

U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz člana 333 stav 2 i člana 343 stav 1 ovog zakona iznosi osam dana.

Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

GLAVA TRIDESET ČETVRTA

POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA

Član 479.

U postupku u privrednim sporovima primenjivaće se odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave nije što drugo određeno.

Nadležnost i sastav suda

Član 480.

Za sporove radi utvrđenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvršenja ugovora, u sporovima radi naknade štete usled neizvršenja ugovora, pored opšte mesne nadležnosti, mesno je nadležan sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tuženi dužan da izvrši ugovor.

Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, pored opšte mesno nadležnog, mesno je nadležan i sud prema mestu upisa u registar.

Za sporove koji proističu iz upisa u registar, odnosno brisanja u registar mesno je nadležan sud prema mestu upisa u registar.

Član 481.

U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno veće čine tri sudije.

Član 482.

Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlašćeno lice (statutarni zastupnik).

Član 483.

Stranka ne može izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.

Član 484.

Otvaranjem postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomoćje koje je izdao zastupnik pravnog lica.

Po otvaranju postupka stečaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom stečajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja stečajnog postupka pa nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik.

Član 485.

U postupku u privrednim sporovima u žalbi mogu se iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave.

Predsednik veća prvostepenog suda će, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izviđaj radi provere istinitosti navoda žalioca.

Pravni lekovi

Član 486.

Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 2.500.000 dinara.

Revizija u privrednim sporovima uvek je dozvoljena u sporovima iz člana 394 stav 4 tač. 3 i 4 ovog zakona.

Ostale odredbe

Član 487.

Ako obe stranke sporazumno predlože da se sprovede postupak posredovanja (medijacija) u smislu člana 327 ovog zakona sud će odložiti ročište i zastati sa postupkom.

Član 488.

Kad sud odluči da se održi ročište za glavnu raspravu staraće se da se novo ročište zakaže u roku do 30 dana.

Član 489.

U postupku u privrednim sporovima važe sledeći rokovi:

1) rok od 30 dana za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje iz člana 112 stav 3 ovog zakona;

2) rok od osam dana za žalbu protiv presude, odnosno rešenja, a rok od tri dana za podnošenje odgovora na žalbu;

3) rok od osam dana za izvršenje činidbe, a za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju sud može odrediti duži rok.

Član 490.

U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 300.000 dinara.

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34 stav 1).

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34 stav 2).

U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.

Deo četvrti

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 491.

Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima.

Danom stupanja na snagu ovog zakona postupak u kome je određeno mirovanje nastaviće se po odredbama ovoga zakona.

Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1 ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu.

O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona.

O zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona podignut pred nadležnim sudom po dosadašnjim pravilima rešavaće se po tim pravilima.

Član 492.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77,36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002), osim odredaba trideset i prve glave (čl. 468a-487).

Član 493.

Do donošenja zakona o izvršnom postupku, u pogledu nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti nadležnog javnog tužioca protiv pravnosnažnih odluka sudova donesenih u izvršnom postupku, uslova za izjavljivanje zahteva i postupka, shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona (čl. 413-421).

Član 494.

Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 395 primenjivaće se kad apelacioni sud počne sa radom.