Dešavanja

Kozastupnik Srbije Vladimir Đerić govori za Danas o tužbi Hrvatske za navodni genocid i o javnoj raspravi koja je vođena u Hagu

- Nadamo se da će se Sud oglasiti nenadležnim, jer se argumenti koje smo izneli, pre svega zasnivaju na dosadašnjim odlukama Suda u slučajevima koji se tiču SRJ. Naime, sud je u predmetima po tužbi SRJ protiv NATO zemalja doneo odluku da SRJ pre prijema u UN u novembru 2000. nije mogla da ima pristup Sudu, pa nije moglo da bude nadležnosti. Isti princip bi trebalo da bude primenjen i u slučaju po tužbi Hrvatske koja je takođe pokrenuta pre prijema SRJ u UN i skoro istovremeno kad i NATO slučajevi - kaže u razgovoru za Danas Vladimir Đerić, kozastupnik Srbije, posle održane javne rasprave odgovarajući na pitanje kakvi su izgledi da se Sud u Hagu oglasi nenadležnim.

Follow up:

Jakih argumenata je bilo sa obe strane, kakvi su po Vama argumenti koje je izneo hrvatski pravni tim? Je li srpski pravni tim bio iznenađen nekim od njihovih argumenata i ako jeste koliko su oni relevantni za ovu tužbu?
- Po mom mišljenju, rasprava se odvijala u profesionalnoj atmosferi, a prezentacija pravnog tima Hrvatske, u kojem su bila dva poznata britanska profesora međunarodnog prava i nekoliko kolega iz Hrvatske, bila je na vrlo visokom profesionalnom nivou, kako je to običaj u Međunarodnom sudu pravde.
Koliko bi uticaja imali transkripti sa sednica vojnog i političkog vrha koje je tražila Hrvatska da se obelodane?
- Sud je pre rasprave odlučio da dokumenti koje je Hrvatska tražila nisu neophodni za ovu fazu postupka, koja se tiče isključivo pitanja da li Sud može ili ne može da sudi, tj. da li ima nadležnost. U skladu s tim, nije ni prihvatio zahtev Hrvatske da od Srbije traži navedena dokumenta. S tim u vezi predsednica Suda je na početku rasprave rekla da je "Sud odlučio da će dozvoliti kreiranje dokumenata koje žele da dostave Sudu". Ti dokumenti dodati su predmetu. Odluka Suda jeste da ne ispuni zahtev Hrvatske, da kreira određen broj drugih dokumenata. Sud nije bio zadovoljan tvrdnjom da će kreiranje tih dokumenata biti neophodno za donošenje presude o drugoj žalbi koja je dostavljena predsednici Suda. Sud je, takođe, izrazio stav da Hrvatska nije navela dovoljno razloga da opravda tako kasno podnošenje zahteva i da bi ispunjenje takvog zahteva u takvoj fazi suđenja stvorilo mnoge praktično probleme.
Kolike su šanse da odluka Suda bude u korist Srbije i kakva je mogućnost da se Hag oglasi nenadležnim?
- Teško je govoriti o tome kako će Sud presuditi. Mi se, naravno, nadamo da će prihvatiti naše argumente. Ipak, čini mi se da su šanse za to da se sud oglasi nenadležnim veće nego da prihvati argumente Hrvatske i odluči da ima nadležnost da sudi.
Ukoliko utvrdi nadležnost Sud u Hagu, kako bi tekao postupak i šta će učiniti u vezi s tim pitanjem Srbija? Hoće li podneti protivtužbu i na čemu bi se temeljila?
- Postupak Međunarodnog suda pravde predviđa da se, ako Sud odluči da ima nadležnost, nastavlja pisani postupak u kojem će Srbija imati pravo da odgovori na tužbu (Memorijal) Hrvatske. Takođe, pravila predviđaju da u tom odgovoru tuženi može, ako tako odluči, da iznese i protivtužbu. Međutim, o tome je veoma rano govoriti, jer se postupak još nalazi u početnoj fazi. U svakom slučaju, sve ključne odluke u vezi s postupcima pred Međunarodnim sudom pravde, pa i odluku o protivtužbi, mora da donese vlada, i u krajnjem ishodu to su političke odluke. Jasmina Čolak

Izvor: Danas