Svi oni kojima sud izrekne kaznu zatvora do tri godine, a mlađi su od 25 godina i prvi put su osuđeni, od 1. septembra, moći će da izbegnu odlazak iza rešetaka. Uz pristanak osuđenog, naime, zatvorska kazna koju je izreklo sudsko veće, moći će da bude zamenjena kaznom rada u javnom interesu, a izvršenje izrečene sankcije pratiće Poverenička služba Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.

Follow up:

– Krivični zakonik i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, za sada, predviđaju samo dve alternativne sankcije: kaznu rada u javnom interesu i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Jednostavno rečeno, kazna rada u javnom interesu predstavlja pokušaj da se lice, koje je osuđeno za lakše krivično delo, a za koje se smatra da se uticaj na njega može izvršiti i van zatvora, „izvede” u lokalnu zajednicu. Uglavnom se radi o licima koja su prvi put osuđena i to za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine – objašnjava Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija sa primenom alternativnih sankcija.

Rad u javnom interesu propisuje sud i to u skladu sa mogućnostima počinioca da ga izvrši. U dogovoru sa poverenikom, koji nadgleda izvršenje kazne, moguće je kaznu odslužiti u delovima, pa čak i subotom ili praznicima. Ukoliko obaveza propisana sudom ne može da se izvrši, osuđeni je dužan da o tome obavesti poverenika koji potom dostavlja izveštaj sudu. Poverenik je, u tom slučaju, dužan ili da promeni način izvršenja izrečene kazne i o tome obavesti sud ili da od pravosudne ustanove traži da je prolongira.

Osuđenici će rad u javnom interesu moći da „odsluže” u institucijama koje se, isključivo bave poslom od javnog interesa. To, na primer, mogu da budu komunalna preduzeća, ustanove socijalne zaštite. Odnos između odabrane institucije i osuđenika regulisan je sporazumom o saradnji, a prilikom „zaposlenja” pojedinca sklapa se pojedinačni ugovor.

Prema Jokinim rečima, uvođenje kazne rada u javnom interesu trebalo bi da ima dvostruku korist. Prva je da osuđena lica ne odlaze u zatvor i ne bivaju izložena njegovom negativnom uticaju. Sa druge strane, izricanje kazne rada u javnom interesu je, smatraju u Upravi, profitabilno i dobrobitno za zajedicu, s obzirom na to da će se osuđena lica baviti poslom koji je koristan za društvenu zajednicu. Istovremeno, osuđena lica biće pod nadzorom poverenika koji će to iskoristiti za pedagoški rad sa njima.

– Svako osuđeno lice, državu košta oko 1.000 dinara dnevno. Trenutno je u zatvorskom sistemu, onih koji ispunjavaju uslove za izricanje kazne rada u javnom interesu, oko pet stotina. Kada se ovaj broj pomnoži sa troškovima dobija se iznos od oko dva miliona evra na godišnjem nivou. Izricanjem alternativnih sankcija ovaj novac bi bio ušteđen – navodi Joka.

Osuda sa zaštitnim nadzorom, druga alternativna sankcija, prema Jokinim rečima, nije novost u domaćem zakonodavstvu. Njome mogu da budu zamenjene uslovne osude, a zbog nemogućnosti organizacije centara za socijalni rad ona u praksi nikada nije zaživela.

– Poverenička služba koja će raditi sa licima kojima je izrečena neka od alternativnih sankcija trenutno broji 15 poverenika. Oni su odabrani iz tri ustanove: Okružnog zatvora u Beogradu, Specijalne zatvorske bolnice i Kazneno-popravnog zavoda u Padinskoj Skeli. Čine je pedagozi, psiholozi, socijalni radnici, antragozi. Svi oni prošli su četiri sesije edukacije, a bio je organizovan i rad sa ekspertima Evropske unije. Poverenici su ti koji prave program za izvršenje kazne koji se, po izradi, dostavlja Upravi za izvršenje zavodskih sankcija i sudu. Najmanje jednom u šest meseci, kada je reč o uslovnoj osudi sa nadzorom, poverenik je dužan da sud obavesti o ponašanju osuđenog. Sa radom u javnom interesu je drugačije. U ovom slučaju poverenik je dužan da u toku izvršenja ove kazne, najmanje dva puta, dostavi sudu obaveštenje – objašnjava Joka.

J. Prokopljević
Izvor: Politika