Srpska policija podnela je krivičnu prijavu protiv M. I. (36), zaposlene u Ministarstvu pravde, na mestu referenta u Republičkom javnom pravobranilaštvu, zbog toga što je prijavljivala podmetanje bombe u beogradskoj Palati pravde. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je juče da je podnelo i krivične prijave tužilaštvu protiv više maloletnika koji su, u proteklom periodu, lažno prijavljivali podmetanje bombi u Telekomu Srbija, više osnovnih i srednjih škola na teritoriji Beograda i Palati pravde.

Follow up:

Lažne dojave o bombama postale su u poslednje vreme toliko učestale da su poprimile razmere prave epidemije. Praktično, ne prođe jedan dan a da neka državna institucija ili prodajni objekat nekog lanca supermarketa ne dobije jednu takvu dojavu. Prema podacima beogradske policije, od 17. januara do 8. marta u Beogradu je bilo 114 lažnih dojava o podmetanju bombi u raznim objektima.

Policija ima sredstva da otkrije odgovorne za učestale lažne dojave o bombama, a neotkrivanje počinilaca podstiče na nove, ocenili su juče analitičari. „Strpljivim radom policije i operatera telefonije moguće je pronaći one koji vrše lažne dojave i za to postoje tehničke mogućnosti”, rekao je agenciji Beta kriminolog Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka istraživanja.

Agenciji Beta je u sektoru operatera mobilne telefonije Telenor rečeno da je moguće utvrditi broj mobilnog telefona sa kojeg je stigao poziv i kada je identifikacija sakrivena. „Takođe, svaki mobilni telefon ima svoj identifikacioni broj IMEI koji se prenosi tokom uspostavljanja veze. Međutim, to su zaštićeni podaci i Telenor ih pribavlja samo na zahtev korisnika broja o kojem je reč, nakon što se obavi pozitivna identifikacija, ili na zahtev policije”, rečeno je u Telenoru.

Psiholog žarko Trebješanin rekao je agenciji Beta da su lažne dojave o bombama politički motivisane, jer je najveći broj dojava bio vezan za zgrade sudova i da to odgovara ljudima koji žele nestabilnost. „Očigledno je da su to ljudi sa one strane zakona, jer se niko drugi time ne bi igrao zbog zaprećenih kazni. Kada to postane svakodnevna pojava i o tome se izveštava u medijima, onda se pojave i oni koji žele da imaju uticaj na javnost ili da se poigraju. Postoje načini za otkrivanje i prosto je neverovatno da policija to ne može da spreči”, rekao je Trebješanin.

Zlatko Nikolić je podsetio da je zaprećena kazna godinu dana zatvora, i dodao da je problem u neizvršavanju kazni. „Najveća kazna bila bi da se počiniocima objave imena, jer će ih narod tretirati kao kukavice, a to je veća kazna od zatvorske”. On je dodao da su ljudi nezadovoljni suđenjima, sudovima i dužinom procesa, i istakao da optuženi i njihove porodice smatraju da oni nisu krivi, pa je moguće da lažnim dojavama „odlažu, jer se suđenja i onako odlažu”.

Nikolić je dodao da to, po njegovom mišljenju, nije glavni razlog i da su „svi motivi u igri”, a da svako može da kupi karticu sa brojem za mobilni telefon i da je baci posle jednog poziva.

Lažna dojava je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

R. H. – Beta
Izvor. Politika