Ako se po jutru dan poznaje, a godina po prvom januaru, onda nas u pravničkom smislu čeka jedna veoma konfuzna godina. Prvi (ne)radni dani 2012. godine počeli su panikom prodavaca "robe koja je od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi" i njihovom besumučnom potragom za tekstom i komentarima Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe (pored ovako originalnog i određujećeg naziva, nije ni čudo da se u medijima i među prodavcima odomaćio naziv Uredba o maržama, što im je naravno potragu za njenim tekstom učinilo još težim zadatkom). Ono što je izazvalo paniku je činjenica da je Uredba (koja predviđa izuzetno oštre kazne) objavljena na Staru godinu, a stupila na snagu nekoliko sati nakon toga - 1. januara 2012. godine.

Procitaj

Ustav propisuje da "Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i da mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja."

Koji su to naročito opravdani razlozi u ovom slučaju?
Verovatno očajni uslovi života građana Srbije i rešenost Vlade da hitnim stupanjem na snagu ove Uredbe spreči njihov masovni pomor od gladi prvog januara 2012. godine.

Na žalost, radi se o još jednom nasilju politike nad pravom i supremaciji predizborne kampanje nad pravnim načelima. Jer kada se preko noći (i to najluđe) donose i primenjuju odredbe koje predviđaju kaznu do 2.000.000 dinara (za pravna lica), odnosno 500.000 (za preduzetnike) uz mogućnost izricanja i zaštitne mere zabrane pravnom licu ili preduzetniku da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine, onda to svakako ne stvara utisak da živimo u zemlji pravne sigurnosti.

Da se razumemo: mislim sve najgore o trgovinskim lancima u Srbiji pre svega zbog činjenice da, i pored daleko nižeg standarda, imamo robu koja je skuplja nego u zemljama u našem okruženju (mada bi ispravnije bilo krivicu svaliti na one koji su omogućili takav (ne)tržišni trgovinski raj za nekolicinu tajkuna).
No, veliki trgovinski lanci imaju organizovane pravne timove koji su sigurno našli načina da se upoznaju sa sadržajem ove Uredbe.
Ali ne postoji način da preduzetnik koji je pretplaćen na Službeni glasnik može doći do njega istog dana u kojem je odštampan.
Čak i da nisu u pitanju novogošnji praznici, Glasnik poštanskim putem do njih putuje barem dva-tri dana.

Bez obzira da li iza ove hitrosti stoji potreba da se Vlada dodvori biračima i krivicu za nepostojanje konkurencije na tržištu prevali na prodavce ili se radi o potrebi da se hitno namaknu sredstva u državnu kasu njhovim kažnjavanjem ili pak samo o nedovoljnoj promišljenosti prilikom donošonja propisa, ili na ovaj način Vlada omogućava "13. platu" tržišnim inspektorima... bez obzira na motiv, ovaj slučaj nam pokazuje da živimo u društvu pravne nesigurnosti i pokazuje nam koliko smo daleko od civilnog društva u kojem uprava služi svojim građanima.

Da li nas ponovo čeka godina u kojem će nas Infostan, RTS, Poreska uprava, Elektro distribucija, Parking serevis i njima slični tužiti zbog izmišljenih dugova od pre 28 godina, sve sa zateznom kamatom, pa "ako prođe - prođe".

Ili će ove godine biti ipak malo originalniji?

Evo i teksta te uredbe:

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE

("Sl. glasnik RS", br. 102/11)

Član 1.

Ovom uredbom se uređuju posebni uslovi prometa određene robe, ograničenjem najviše ukupne stope marže za određenu robu koja je od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, i ograničenjem roka plaćanja te robe i vrednosti povraćaja, a u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu, odnosno otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja tom robom.

Član 2.

Ograničava se najviša ukupna stopa marže u prometu određene robe, u visini od 10%, i to za:
1) pšenično brašno, tip "400" i tip "500";
2) jestivo biljno ulje, suncokretovo;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano), i jogurt;
4) šećer, beli kristalni;
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba.
Ukupna stopa marže iz stava 1. ovog člana se obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja.

Član 3.

Rok plaćanja proizvođaču, odnosno dobavljaču robe iz člana 2. ove uredbe, ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu.
Faktura iz stava 1. ovog člana mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz člana 2. ove uredbe.
Povraćaj (remitenda) robe iz člana 2. ove uredbe, ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou.

Član 4.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako postupa suprotno odredbi iz čl. 2. i 3. ove uredbe.
Uz kaznu iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Član 5.

Nadzor nad primenom ove uredbe obavlja Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Član 6.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i važi šest meseci od dana stupanja na snagu.