Sudsko pravo u službi pravosuđa

by admin Email

Sudijsko pravoSudsko pravo uskoro bi moglo da bude poseban predmet na pravnim fakultetima i posebna grana prava. To je „živ” predmet koji se bavi vrlo praktičnim pitanjima organizacije i rada sudova, a studenti u okviru nastave odlaze na suđenja.

Procitaj

– Nijedna grana pravne nauke ne izučava sa čim se sve sudija suočava kada donosi presudu ili određuje kaznu. Upravo sudsko pravo treba da izučava i taj deo sudske prakse – kaže dr Sreto Nogo, profesor krivičnog i sudskog prava na Fakultetu za državnu upravu i administraciju.

Sudsko pravo bi trebalo i naučno da afirmiše sudsku vlast kao treću i posebnu granu vlasti, pored izvršne i zakonodavne.

– Studenti na pravnim fakultetima uče o organizaciji i uređenju sudova samo u okviru ustavnog prava, gde je naglasak na Ustavnom sudu. Međutim, o ustrojstvu sudskih sistema, kako u Srbiji, tako i u svetu, malo se uči. Sudsko pravo kod nas je naročito aktuelno poslednjih godina, zbog promene sudske mreže i seta pravosudnih zakona koji će već drugi put biti izmenjeni i dopunjeni– kaže dr Nogo.

Sudsko pravo proučava odredbe velikog broja zakona i propisa, na osnovu kojih rade sudovi i tužilaštva. Tu je najpre „pravosudni set”: Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, kao i zakoni o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Kako suda nema bez građana i suđenja, sudsko pravo se bavi i zakonima o krivičnom, parničnom, vanparničnom i upravnom postupku, kao i Zakonom o advokaturi, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, pa i Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom, i još mnogim drugim.

– Naročito je važno razgraničiti šta radi izvršna a šta radi sudska vlast, kao ravnopravni nosilac jednog od tri stuba državne vlasti u demokratskim zemljama. Nije dobro da izvršna vlast propisuje organizaciju i uređenje sudova i način izbora sudija. O tome treba da odlučuje sudska vlast. Još se Monteskje zalagao da sudije bira narod na neposrednim izborima, a takve izbore može da organizuje sudska vlast – kaže dr Sreto Nogo.

Razvoj sudskog prava upravo ima za cilj da osnaži sudsku vlast i doprinese autoritetu i dostojanstvu pravosuđa. Ono proučava ne samo izbor i razrešenje sudija i tužilaca, nego i njihove plate i odgovornost, ne samo u Srbiji nego i u najrazvijenijim sudskim sistemima u svetu.

Sudsko pravo objašnjava i zašto se ne može u svakoj državi na isti način primeniti pravilo o broju sudija u odnosu na broj stanovnika. Otkriva kako je organizovana mreža sudova u zavisnosti od geografskih i raznih drugih specifičnosti jedne države i zašto je dobro poznavati sudski poslovnik.

Posebno analizira tužilaštvo, advokaturu, ulogu ombudsmana, pravobranilaštvo i arbitražu kao miran način rešavanja sporova.

Sudska vlast se razlikuje od druge dve grane vlasti po tome što neposredno rešava konflikte između građana ili između pravnih lica, a zakonima je jasno propisano koji je sud nadležan za koju vrstu spora. Samo sud, kao nosilac državne vlasti, ima pravo da kažnjava. Upravo to ga razlikuje od izvršne i zakonodavne vlasti.

– Događa se da diplomirani pravnici ne znaju koji su sudovi opšte i posebne nadležnosti. Zbunjuju ih i česte promene zakona, kojima se menjaju i nazivi i nadležnosti sudova – kaže dr Nogo.

Udžbenik „Sudsko pravo”, koje se kao poseban predmet kod nas izučava samo na Fakultetu za državu upravu i administraciju, preveden je nedavno i na ruski jezik. Objavilo ga je Ministarstvo obrazovanja i nauke Ruske federacije, a 27. septembra imaće i promociju na univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi, gde je deo obavezne literature u nastavi.
--------------------------------------------------------------

Grb i zastava u svakoj sudnici

Svaki sud u sudskoj zgradi obavezno na vidnom mestu mora istaći naziv i sedište suda, grb i zastavu države. U svakoj sudnici obavezno moraju biti istaknuti grb i zastava. Posebnim zakonom se propisuje šta mora da sadrži pečat svakog suda.

„U sudovima u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. U sudovima, odeljenjima izvan sedišta sudova i sudskim jedinicima, u službenoj upotrebi su i drugi jezici i pisma, u skladu sa zakonom”, stoji u Zakonu o uređenju sudova.

Aleksandra Petrović

Izvor: politika.rs

An unexpected error has occurred!

If this error persists, please report it to the administrator.

Go back to home page

Additional information about this error:

MySQL error!

MySQL server has gone away(Errno=2006)

Your query: DataObjectCache::get_by_ID()

SELECT *
  FROM blog_2_titems__item
 WHERE (post_ID = 2447)
 ORDER BY post_ID