Ovo je pismo od 19.12.1972 koje je Mikica-Mika iz sela Šume uputio svojim dugogodišnjim mušterijama za sir i kajmak odgovarajući na njihovu čestitku povodom udaje ćerke za momka koji je Crnogorac poreklom. <

Dragi prijatelji,
Dobili smo vašu čestitku za svadbu u kome ste izrazili vaše saučešće u našem veselju, bili smo mnogo radosni i zahvalni koje nam ostaje nikada zaboravljeno, i u beskrajnom sećanju na vas i vaše čestitke i savetno davanje nama starijima, a mladima - mladencima poučno vaspitavanje za svoj nastupajući tekući bračni život i stručno vaspitavanje obrazovano izgrađeno uzdizanje itd. koje će da koristi u budućim predstojećim nailaznim životu i u izgradnji afere dostojanstva savremenog čovečanstva. Monogo nezaboravljeno vam hvala na vašem saučešću u našim tradicionalnim veselju koje i vama želimo beskrajno rečima nemožemo iskazati humanu srdačnu sreću u vašem napretku = životu itd.
Mi smo se baš nadali i očekivali da ćete lično direkno i prisustvovati našem veselju ali iz vašeg rada vidimo da ste bili sprečeni i nemogućni našem zajedničkom radu ali ipak smo se i ovako razumeli i imali kontaktnu saradnju po istom pitanju = radu.
Veselje je bilo mnogo dobro, poslužilo je lepo i toplo vreme te smo tako proveli u najboljem raspoloženju i veselju. Muzika je bila odabrana, te je nas sve zadovoljila, koliko je to bilo moguće. Crnogorci jesu crnogorci ali ipak ovoga puta su se pokazali fini ljudi, a za dalje ćemo znati kako će biti.
Kako ste vi, šta radite, kako zdravlje vas služi Kako ste po ovim zimskom hladnom vremenu: mismo ovamo zdravo i dobro. koje i vama želimo svaku sreću.
Mladenci su dobro zasada a posle svadbe bili su kod nas 4 dana pa su otišli u svoj stan u Kragujevac i tamo su produžili svoj normalan život.
Za sad toliko primite srdačne pozdrave od nas i naše zajednice sa mladencima
Mikica-Mika