PRAVO SVOJINE(OD 109 DO 117 PITANJA)
1.OPSTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE SVOJINE,NOVE TEORIJE O PRAVU SVOJINE
Pravo svojine je najsire pravo(u granicama zakona) koricenja ,drzanja I raspolaganja jednom stvari,koje se moze isticati prema svim trecim licima.
Ovlascenje drzanja(da se stvar ima u drzavini) je pretpostavka za koriscenje stvari,a sastoji se u pravnoj mogucnosti da se ima fakticka vlast na stvari.
Ovlascenje koriscenja se sastoji u pm da se preduzimaju materijalni akti prema stvari radi izvlacenja koristi iz nje I ima 2 oblika:1.upotreba stvari2.pribiranje plodova I drugih prihoda.
Ovlascenje raspolaganja sa svoje strane ima 2 komponente: fakticko I pravno raspolaganje.
1.Fakticko raspolaganje je preduzimanje mat.akata kojima se utice na supstanciju stvari(popravka,promena kojom menjamo namenu stvari..)
2.Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju prav.akata,kojima se pravo svojine u celini ili delimicno prenosi na druge subjekte.Potpuno raspolaganje je prenos p svojine na drugoga(prodaja,poklon,trampa),ili odricanje od p svojine.
Delimicno raspolaganje je preduzimanje p akata kojima vlasnik na svom pravu svojine uspostavlja prava u korist dr subjekta,kojima se pravo svojine suzava.

Pravo svojine je apsolutno prama svim licima:
1.Jer deluje prema svima:vlasnik ima pravo sledovanja,te pravo da zahteva povracaj stvari od bilo kog treceg lica,kod koga je stvar bez p osnova.
2.Jer je u njoj koncentrisana sva pravna vlast koja se moze imati na jednoj stvari.
Ipak pravo svojine je najapsolutnije pravo u granicama zakona,jer dok za nebitne stvari kao sto je olovka(mozes da je unistis..) zakon priznaje apsolutnost u punom smislu,dok za neke stvari veceg ekonomskog znacaja,zakoni postavlju ogranicenja vlasnicima(cak I zabranu menjanja supstancije stvari).

Sledeca pravila vaze:
1.Na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine
2.Ogranicenja svojine se moraju zasnivati na pozitivnim propisima,ustavnim nacelima,I moralnim normama.
Pravo svojine je trajno I vremenski neograniceno.
3.Ono postoji dok postoji sama stvar I
4.Ono ne zastareva.
NOVE TEORIJE O PRAVU SVOJINE(PRIVATNOJ SVOJINI)
I.Na hipotezi prava svojine nastala je (19/20 vek) teorija zabrane zloupotrebe subjektivnih g prava. Nije dozvoljeno vrsenje prava 1.snamerom da se nekome skodi2.ali ni prekomerno tj.nenormalno vrsenje prava(stavljanje reklame sa prejakim svetlom..).Upotreba prava sankcionisana je naknadom stete,zabranom daljeg vrsenja stetne aktivnosti,I upotrebom naprava radi izbegavanja nanosenja stetne drugima..
II.Teorija subjektivnih prava kao socijalnih funkcija,je formulisana na hipotezi prava svojine.Po njoj ,svojina nije pravo vec funkcija.Drzalac jednog bogatsva ima odredjenu socijalnu funkciju,I dko je ispunjava njegovi postupci kao vlasnikauzivaju zastitu zakona.Njpoznatiji zastupnik te teorije je francuski pravnik Leon Digi.Zasluga ove teorije jeste sto je pokazala da svojina na privredno najvaznijm objektima ima 2 strane:privrednu I drustvenu.Svojina mora bti vrsena uz vodjenje racuna o drustvenim interesima.

Sve veci broj pozitivih ogranicenja(ogr.vlasnicima stvari),izazvao je polemike o tome da li doslo i do promene u samom pojmu prava svojine.Prema jednima:obaveze koje terete vlasnika nisu ogranicenja(vec deo negovog prava svojine),a po drugima:zakonska ogranicenje ne ulaze u pojam prava svojine vec odredjuju njegov okvir(uzi ili siri,ili potpuno ukidanje prava svojine).

2.TEORIJE PRAVA SVOJINE U JUGOSLAVIJI,OPSTA OGRANICENJA SADRZINE PRAVA SVOJINE,I OGR ZA STRANA LICA
Posle 2svetskog rata u zemlji je ustavom garantovano pravo svojine gradjana I pravnih lica,ali je drustvena svojina predstavljala dominantan I osnovni oblik svojine.Proklamovanjem pluralizma svojinskih odnosa uspostavljena je ravnopravnost izmedju razlicitih oblika svojine,otpala su mnoga ogranicenja za privatnu svojinu,a ostala su samo ona koja se ticu sadrzine prava svojine.
Ogranicenja sadrzine ps mogu biti:
1.- ili +(zabranjvanje ili nalaganje ponasanja vlasniku)
2.ustanovljena u korist susedne nepokretnosti
u interesu sire drustvene delatnosti(zakonske sluzbenosti..)
u opstem drustvenom interesu(ekonomskom kltunom)

Ova ogranicenja su propisana za stvari koje imaju veliki znacaj za drustvo(kulturni,ekonomski..)Za drustvenu zajednicu je poljoprivredno zemljiste dobro od opsteg interesa pa je tako:
Zakonska obaveza vlasnika da zemljiste obradjuje,I to za poljoprivrednu proizvodnju,na mesno uobicajan nacin.U suprotnom mu se oduzima zemljiste,I dodeljuje dr na upotrebu.
Vlasniku je zabranjeno da :1.osteti/unisti kulturno dobro2.iznosi/izvozi dobro u inostranstvo 3.koristi kulturno dobro u nepredvidjene svrhe(ne slazu se sa prirodom,namenom,znacajem)4.vrsi radove koji mogu da naruse svojstvo kulturnog dobra5.da rasparcava zbirke,kolekcije,fondove.

Sobzirom na dostupnost strancima postoje 3 vrste subjektivnih prava:
1.prava = dostupna I strancima I domacim drzavljanima.
2.prava relativno rezervisana za domace drzavljanine,koje stranci mogu steci pod odredjenim uslovima.
3.prava apsolutno rezervisana za dd,koje stranci ne mogu steci ni pod kojin uslovima.
Sticanje prava svojine za strance,na pokretnim stvarima,je izjednaceno sa dd,a na nepokretnim se pravi razika sobzirom na osnov sticanja:1.stranci mogu sticati nepokretnosti po osnovu nasledjivanja pod uslovom reciprociteta(strane drzave,tj ako oni nasim ljudima priznaju ista prava).
2.Stranci.. pravo svojine na n ukoliko na nasoj teritoriji obavljaju neku delatnost I pod uslovom reciprociteta.

3.STICANJE PRAVA SVOJINE UOPSTE
Za sticanje prava svojine potrebno je da postoje odredjene pravne cinjenice ,skupovi pravnih cinjenica iliti
OSNOVI ILI NACINI STICANJA SVOJINE=pravne cinjenice na osnovu kojih se stice pravo svojine.Postoji I pojam nacina sticanja u uzem smislu(modus acquirendi),pod cim se podrazumeva samo jedna pravna cinjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom.
Podela na apsolutno I relativno sticanje zavisi od toga da li na stvari vec postoji necije pravo svojine.
-Apsolutno sticanje-sticanje na stvarima koje nisu u necijoj svojini,ali bi to mogle biti.Imamo:1.nicije stvari,gde postoji pravni predhodnik I 2.zasnivanje prava svojine na stvarima u drustvenoj svojini,gde postoji pravni predhodnik,ali on nema pravo svojine vec neko drugo pravo izvedeno iz drustvene svojine.
-Relativno sticanje-sticanje na stvari koja ima vlasnika,tako da je ovo ujedno I nacin prestanka prava svojine. U nekim slucajevima je za sticanje svojine bitna volja vlasnika stvari,a u drugim je nebitna.Sticanje na osnovu volje predhodnika je sticanje na osnovu pravnog posla ciji je jedini ili jedan od tvorca predhodni vlasnik: 1.sticanje na osnovu jednostranih pp
2.sticanje na osnovu ugovora.




4.STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA SA PREDHODNIM VLASNIKOM
Ovde imamo2 lica: predhodni vlasnik(prenosilac,tradens) i novi vlasnik(sledbenik,sticalac,akcipijent).Oni zakljucuju ugovor za prenos prava svojine za sta moraju biti ispunjeni sledeci uslovi:1.da je predhodnik zaista vlasnik2.da je ugovor o prenosu svojine punovazan3.da je izvrsena predaja.
Punovazan ugovor ugovor nije sam za sebe dovoljan,jer on samo ima obligaciono dejstvo I stvara prava za stranke,a svojina na kupca prelazi tek izvrsenjem ugovora(modus acquirendi).Znaci pored pravnog osnova(ugovora-iustus titulus) za prelaz svojine potreban je I jos jedan moment tj nacin sticanja(m.acq).Nacin sticanja je za pokretne stvari predaja a za nepokretne stvari :upis u zamljisne knjige ili prenos tapije.
Do predaje stvari prodavac je njen vlasnik sto znaci da:
1.Rizik propasti individulano odredjene stvari do njene predaje snosi prodavac.Ako nema njegove krivice za propast individualno odredjene stvari,prodavcevo pravo za naplatu se gasi a ako je dobio $$$,mora da ih vrati.
2.Plodovi koje stvar da pripadaju prodavcu.
3.Prodavcevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti I predate radi namirenja.
4.Ako prodavac istu stvar proda I preda drugome,vlasnik postaje taj drugi kupac(u nasem pravu samo ako je savestan),a prvi kupac moze zahtevati naknadu stete zbog neizvrsenja ugovora i povracaj cene ako ju je isplatio.
Predaja je nepohodna I treba da bude 1.posledica punovaznog ugovora uzmerenog na prenos svojine
2.delo prodavca-akt njegove volje-ako sam otela MP3 od tebe,jer sam ga kupila,ja sam manljiv drzalac,a ne vlasnik.
3.Predaja treba da bude upravljena na prenos svojine-ako sam ti dala slona ne znaci das sam ti prenela svojinu na njemu.

5.VRSTE PREDAJE
Imamo:fizicku,simbolicnu i fiktivnu predaju.
Fizicka predaja je materijalni akt cije osobine zavise od vrste stvari I namere stranaka.Manje stvari se redovno mogu preneti predajom(iz ruke u ruku),a vece ostavljanjem stvari na mesto koje je kupac oznacio.Fizicka predaja je prenos fakticke vlasti I jedan voljni akt,a predaja bez namere(volje) ne proizvodi prenos svojine.
Simbolicna predaja je predaja znacima:1.predaja isprava(sticaocu)2.davanje dela stvari,ili sprave(kljucevi) kojim se kupac stavlja u mogucnost da samo on moze da dodje do stvari.3.izdvajanje stvari I 4.drugo oznacavanje koje znaci predaju.
Fiktivna predaja stvari je prenos prava svojine na osnovu ugovora,pri cemu se uzima da je izvrsena fizicka predaja stvari. Postoje 3 slucaja:
1.constitutum possessorium-vlasnik prenese svojinu,a stvar zadrzi kod sebe kao imalac uzeg prava(plodouzivanje)
2.traditio brevi manu-drzi stvar po nekom osnovu,ili bez osnova,pa kupi stvar I stekne svojinu zakljucenjem ugovora.
3.cessio vindicationis-npr. slucaj plodouzivanja:imamo vlasnika stvari-posredni drzalac,pribavioca stvari-lice koje ju je kupilo,i trece lice kod koje se stvar nalazi-neposredni drzalac(plodouzivalac).Ovde pravo svojine prelazi na kupca,kupci se rotiraju,a plodouzivalac stvar vraca novom vlasniku.
Uspostavljam posedovanje flase jer sam tradicionalno hrabar covek kad na cesti nadjem vino))))))

6.ZADRZAVANJE PRAVA SVOJINE I PORED PREDAJE
Ovo je modifikacija ugovora o prodaji I sastoji se u tome sto prodavac preda stvar kupcu ,ali I dalje zadrzava pravo svojine,sve dok mu kupac ne izmiri kupovnu cenu.Posto je KUPAC SAMO DRZALAC on nema pravo da
1.raspolaze stavrju
2.niti se njegovi poverioci mogu namiriti iz stvari koju je kupio
3.raspolaganja prema trecima su bez dejstva,I prodavac moze upotrebiti svojinsku tuzbu za povracaj stvari,a kupac moze krivicnopravno odgovarati ako raspolaze stvarju pre nego sto je isplati upotpunosti.
*4.ako stvar ne bude isplacena prodavac moze svojinskm tuzbom traziti povracaj stvari.
Prodaja sa zadrzavanjem,se sastoji iz 2 ugovora:
1.Kupoprodaje(koja je pod odloznim potestativnim uslovom,kupac postaje vlasnik kad cenu isplati do kraja)
2.Najma(koji je modifikovan raskidnim potestativnim uslovom,tako da konacnom isplatom kupoprodajne cene prestaje)
Isplatom cene u potpunosti pravo svojine prelazi na kupca automatski.
Kupac moze stvar da upotrebljava da izvlaci korist i lakse isplati dug.

7.NEMACKI SISTEM STICANJA PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA
Decice dobar dan,danas cemo uciti jos million gluposti,pisi/pamti sledece:
Za prenos svojine na jednoj pokretnoj stvari,inace je potrebno da vlasnik preda stvar,I da postoji saglasnost volja o prelasku stvari sjednog lica na drugo .
Ako postoji punovazan osnov kod nemaca se sa predajom prenosi pravo svojine kao u nasem pravu,I prenosilac vise ne moze podneti tuzbu za povracaj stvari(drzavinsku),stvarnopravnu(jer je prestao biti vasnik),ni obligacionopravnu(po osnovu neosnovanog bogacenja).
Ako nema pravnog osnova(punovaznog ugovora) a vlasnik preda stvar,svojina je preneta jer: se predaja shvata kao samostalan I to apstraktan pravni posao,koji prenosi svojinu nezavisno od osnovnog pravnog posla(ugovora).Dovoljno je da je predaja 1.usmerena na prenos svojine I 2.da su stranke u tome saglasne.
Ako nije preneo pravo svojine,vec ustanovio uze pravo na stvari to pravo deluje prema prodavcu.
Ako je pribavilac(kupac) preneo pravo svojine na treceg ,prenosilac(kupac) ne moze tuzbom iz neosnovanog bogacenja traziti stvar nazad od treceg lica,tako da tad on ima pravo samo na naknadu od pribavioca(I snosi rizik njegove insolventnosti);u suprotnom moze.
8.FRANCUSKI SISTEM STICANJA PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA
Kod francuza svojina prelazi na kupca na osnovu samog punovaznog ugovora,bez obzira dal jes stvar placena ili predata. Posto momentom zakljucenja ugovora pribavilac postaje vlasnik on snosi rizik:
1.propasti stvari2.njegovi poverioci mogu stvar zapleniti od tog trenutka3.njemu pripadaju pladovi koje stvar da.
Ali ako prodavac jos nije predao stvar kupcu,a zakljuci novi ugovor sa 3im licem I njemu preda stvar ,trecem licu pripada svojina na stvari(ako je bio svestan,nije znao za prvi ugovor).

9.UGOVOR O STICANJU PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI(1ugovor2upis3predaja)
Za sticanje prava svojine na nepokretnosti u nasem pravu nije dovoljan samo ugovor.ovde imamo:
1.iusus titulus(pravni osnov,ugovor)2.modus acquirendi(nacin sticanja,koji se ne sastoji u predaji stvari,vec u upisu u zemljisne knjige I prenosu tapije)3.uvodjenje kupca u posed-predaja stvari.
Postoje ralicite hipoteze(kombinacije1,2,i 3)
1.ugovorW upisX predajaX>Na osnovu samog ugovora kupac ima pravo da zahteva predaju nepokretnosti i upis u zemljisne knjige(2 i 3)
Ali do zemljisnoknjiskog prenosa prodavac je i dalje vlasnik(1.on snosi rizik slucajne propasti2.njemu pripadaju plodovi3.on moze voditi sporove4.moze prodatu nepokretnost hipotekovati5moze svoje poverioce namiriti iz prod.nep.)
On moze zakljuciti novi ugovor sad dr licem,preneti svojinu tj.uknjiziti ga.(stari kupac naknada stete+raskid ugovora)
2.UgovorW upisW predajaX>prodavac je jos u posedu nepokretnosti,vlasnik je kupac(sa svim p. posledicama) bez obzira da li je cena isplacena ili ne.
3.UgovorW upisX predajaW>Vlasnik je I dalje prodavac a kupac je samo drzalac.
Kupac
Na osnovu vanknjiznog odrzaja kupac moze po proteku odredjenog vremena postati vlasnik I zahtevati da se njegovo pravo svojine upise u zemljisne knjige.
I pre isteka odrzajnog roka moze na osnovu samog ugovora zahtevati upis u zemljisne knjige ,I time steci pravo svojine.
Prodavac
Ne moze zahtevati povracaj prodate nepokretnosti ,jer je predajom samo izvrsio jednu punovaznu obavezu
Ali on kao vlasnik moze opet prodati,I uknjiziti drugog kupca,koji ce postat vlasnik
Drugi kupac
Posto je drugi kupac postao vlasnik on moze tuzbom zahtevati predaju stvari od vanknjiznog drzaoca(prvog vlasnika)


pisala u toku noci,ne obazirite se na primere i licne komentareXD:)

danas odrzaj:)
ODRZAJ
1.ODRZAJ-POJAM,SUSTINA,REDOVAN ODRZAJ 2. ODRZAJ-POJAM,SUSTINA.VANREDAN ODRZAJ
Odrzaj je sticanje prava svojine na osnovu drzavine koja ima odredjene kvalitete I koja je trajala zakonom odredjeno vreme.
Ovo predstavlja trijumf fakata nad pravom:nevlasnik koji se neko vreme ponasao kao vlasnik ,postaje vlasnik,a vlasnik koji nije vrsio svoje pravo prestaje biti vlasnik.Odrzaj se zasniva na ideji nevrsenja prava.
Vlasnik moze izgubiti pravo svojine I kad ne zna kod koga je stvar,pa je u objektivnoj nemogucnosti da vrsi svoje pravo(npr stvar je ukradena I dalje prodata a vlasnik ne zna nista dalje o njenoj sudbini)
Sobzirom na kvalifikovanost drzavine koja se trazi postoje 2 vrste odrzaja:REDOVAN i VANREDAN.
REDOVAN ODRZAJ
Za sticanje svojine redovnim odrzajem potrebna je kvalifikovana drzavina,tj ona koja je istovremeno
zakonita svojinska,savesna I prava(nije manljiva).
1.Drzavina je zakonita ako se zasniva na punovaznom pravnom osnovu,koji je potreban za sticanje pravne svojine.Npr : kupovina,prodaja,dar..(npr ja sam kupila kucu od lopova,I 20 godina zivela u njoj..)
To nije svaka na zakonu osnovana drzavina,vec je to zakonita svojinska drzavina,tj ona koja pociva na osnovu,koji bi, da je predhodnik bio vlasnik,doveo do prenosa svojine samom predajom odnosno upisom u zemljisne knjige(pr.tapije), bez proteka vremena(ugovor o kupoprodaji,poklonu,trampi).
Pravni posao koji je podoban da drzavinu ucini zakonitom,mora biti punovazan.Protivpravna drzavina kao drzavina lopova nije dozvoljena.Redovan odrzaj je takodje jedan slucaj sticanja svojine od nevlasnika,stom razlikom sto je za odrzaj potreban protok vremena.
2.Drzavina je savesna kada drzalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika.Tj. da veruje da je predhodnik ispunio sve potrebne uslove za sticanje svojine,I da ugovor na osnovu kog je predhodnik dosao do stvari nije nistavan, rusljiv I podlozan raskidu zbog neizvrsenja.
U nekim zakonodavstvima je dovoljno da savesnost postoji u vreme sticanja drzavine,tako da naknadna nesavesnost ne skodi.U SrbijanskomGZ savesnost je potrebna za svo vreme odrzaja,i to nacelo treba usvojiti I u nasem danasnjem pravu
Nesavestan je onaj drzalac koji je u vreme sticanja znao da njegov predhodnik nije vlasnik, ili je morao znati,pri cemu je ovo njegovo pogresno verovanje posledica grube nepaznje.Pogresno verovanje koje je posledica obicne nepaznje ne cini ga nesavesnim.Drzalac je nesavestan ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevlsnika.
Drzavina moze biti zakonita a nesavesna,i obrnuto(nezakonita I savesna).
Zabluda koja drzavinu cini savesnom moze biti stvarna I pravna,moze se odnositi na cinjenice I pravne propise.
Savesnost ne dokazuje onaj ko se poziva na odrzaj(uzukapijent),vec onaj ko tvrdi da je njegova drzavina nesavesna.
3.Drzavina je prava(nije manljiva) ako nije pribavljena silom,zloupotrebom poverenja ili prevarom.
Vreme potrebno za odrzaj:za pokretne stvari je 3 godine,a za nepokretnosti rokovi su razliciti,u zavisnosti od toga kakav je odrzaj:zemljisno-knjizni ili vanknjizni.
Zemljisno-knjizni odrzaj postoji kada je neko upisan u zk kao vlasnik a njegov pravni predhodnik nije bio vlasnik.Po nasim predratnim pravilima on postaje vlasnik po proteku 3 godine od upisa u zemljisne knjige.
Vanknjizni odrzaj se zasniva na vanknjiznoj drzavini koja nije pracena zk prenosom(upisom u zk),a moguc je i na podrucju na kojem vazi tapijski sistem.Na podrucju za koje postoje zemljisne knjige to je situcaija kada lice drzi nepokretnost na osnovu ugovora o sticanju svojine(kuporodaja,poklon,trampa) a nije izvrsen zk prenos.Na podrucju tapijkog sistema,taj vk odrzaj postoji kad je zakljucen ugovor sa vlasnikom ali nije izvrsen prenos tapije ,ili je zakljucen sa nevlasnikom na cije ime je glasila tapija I izvrsen je prenos tapije.
VANREDAN ODRZAJ
Odlikuje se manjom kvalifikovanoscu drzavine(XzakonitostWsavesna),I duzim rokovima.
Savesni drzalac pokretne stvari(na kojoj drugi ima pravo svojine)stice svojine odrzajem od 10godina,a sd nepokretne stvari(na kojoj drugi ima pravo svojine),stice pravo svojine na tu stvar protekom 20 godina.Manja kvalifikovanost drzavine ogleda se u tome sto se ne trazi da je drzavina zakonita vec samo savesna.Savestan je onaj drzalac koji opravdano veruje da je vlasnik I nalazi se u dvostrukoj zabludi:u pogledu prava svojine predhodnika(pogresno veruje da je predhodnikvlasnik),I u pogledu postojanja zakonitog osnova(pogresno veruje da ga ima).
Neka strana zakonodavstva ne priznaju vanredni odrzaj,sto se ne bi moglo smatrati opravdanim resenjem,I neki pisci ovu vrstu odrzaja nazivaju apsolutnim odrzajem dok se drugi slazu sa nazivom koji je ovde upotrebljen.
RACUNANJE VREMENA KOD ODRZAJA,PRIRACUNAVANJE,PREKID i ZASTOJ
Vreme za odrzaj pocinje teci onog dana kada je drzalac stupio u drzavinu stvari a zavrsava se istekom poslednjeg dana roka za odrzaj.Zakonski rokovi za odrzaj su odredjeni u godinama(3,10,20,),ali se u slucaju zastoja roka moze postaviti pitanje racunanja vremena u manjim vremenskim jedinicama(mesecima,danima)
Rok odredjen u mesecima,nedeljama I godinama zavrsava se onog dana koji se po imenu I broju poklapa sa danom nastanka dogadjaja kad rok pocinje teci,a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu,,kraj roka pada na poslednji dan tog meseca(28,29 februar..)
Rok odredjen u danima pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna,a zavrsava se u zavrsava se istekom poslednjeg dana roka.Prvi koristan dan roka je sutrasnji dan po proteku dana u koji pada dogadjaj od kojeg rokpocinje teci(dan kada se desio dogadjaj se ne urzacunava u rok).Vreme tece neprekidno(nedelje I praznici se racunaju)ali ako je poslednji dan onaj kada je zakonom propisano da se ne radi,kao poslednji dan se uzima prvi sledeci radan dan(25 maj).
PRIRACUNAVANJE ILI AKCESIJA VREMENA ODRZAJA
Podrazumeva da se u vreme odrzaja uracunava I vreme za koje su predhodnici sadasnjeg drzaoca drzali stvar,kao savesni I zakoniti drzaoci(ro),odnosno kao savesni drzaoci(vro).To je priracunavanje vremena potrebnog za odrzaj,koja znaci da promena u licnosti uzukapijenta ne izaziva prekid roka.
Nikakva pitanja se ne postavljaju ako su obe drzavine I predhodnikova I sledbenikova jednake po kvalitetu vreme predhodnika se uracunava kao da do promene nije ni doslo(savesnu I zakonitu(potrebnu za redovan odrzaj),ili samo savesnu(vanredan odrzaj).
Nasi zakoni ne sadrze odredbu da li se priracunavanje vrsi ako drzavine nisu jednake po kvalitetu,tj jedna je podobna za redovan a dr za vanredan odrzaj.Ufracuskoj teoriji imamo 2 resenja:
1.ako je predhodnikova drzavina bila podobna za redovni odrzaj,uracunava se sledbeniku koji stice na osnovu drzavine podobne za vanredni odrzaj.
2.ako je predhodnikova drzavina bila podobna za vanredni o,ne uracunava se sledbeniku koji stice na osnovu drzavine
Podobne za redovan odrzaj.
%%%Ako su drzavine = po kvalitetu priracunavanje se vrsi prostim sabiranjem vremena,a ako nisu taj postupak je neprimanljiv jer su zakonski rokovi za redova I vanredan odrzaj raliciti.
Zbog toga se vreme predhodnika izracunava u procentima zakonskog roka,a preostali procenat pretvoriti u vreme koje je potrebno sledbeniku
PREKID
Za prekid se primenjuju odredbe o prekidu zastarevanja iz Z o obligacionim odnosima.prekid nastupa:
1.kada drzlac prizna da nije vlasnik2.kada to sazna3.kad izgubi drzavinu4.kad 3 lice postane vlasnik 5. kad 3 lice podigne tuzbu za povracaj stvari(I uspe)6.kad se propise da stvar koju drzi ne moze vise biti predmet prava svojine.
Poenta prekida je da se proteklo vreme gubi,pa ako isto lice opet ponovo uspostavi drzavinu na istoj stvari pocinje teci nov rok za odrzaj.
ZASTOJ
Zastoj-ZOO. Vreme potrebno za zastoj ne tece:
1.imedju bracnih drugova 2.vanbracnih partnera3.roditelja I dece4.sticenika I organa starateljstva
(dok traje roditeljsko pravo,starateljstvo,vanbracna zajednica)
1.protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj duznosti za vreme mobilizacije,neposredne ratne opasnosti,rata.
2. protiv lica zaposlenog u tudjem domacinstvu kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac,ili clanovi njegove porodice sve dok taj odnos traje.
3.protiv vlasnika koji zbog nesavladivih prepreka nije bio u mogucnosti da sudskim putem zahteva zastitu svog prava.
Uticaj zastoja moze biti dvojak:
1.ako se pojavi pre nego sto je uzrok poceo teci ,odgadja se pocetak roka,koji pocinje tek kad uzrok prestane.
2.ako se uzrok pojavi nakon sto je rok poceo teci,rok se zaustavlja,a kad uzrok nestane,rok nastavlja da tece(predjasnje vreme se uzracunava)
DEJSTVO ODRZAJA I NJEGOVA ULOGA
Nevlasnik koji stvar drzi postaje vlasnik,a dotadasnji vlasnik gubi pravoo drzavine.Pravo svojine steceno odrzajem po obimu odgovara drzavini.Odrzaj ima retroaktivno dejstvo tj uzukapijent postaje valsnik a njegovo pravo svojine postoji pocev od momenta sticanja drzavine,a posledice toga su:1.plodovi I sve koristi koje je stvar u medjuvremenu dala pripadaju vlasniku2.hipoteke konstituisane pre isteka roka su prece od hipoteke k posle isteka roka za odrzaj. 3.raspolaganja uzukapionog drzalpca se konsoliduju i vaze,a r bivseg vlasnika gube vaznost.

od 123 do 135
PRIRASTAJ
1.GRADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU
2.SEJANJE I SADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU
3.NANOS NOVO RECNO OSTRVO NAPUSTENO RECNO KORITO
4.SJEINJENJE(SPAJANJE I SMESA)
5.PRERADA(SPECIFIKACIJA)
6.ODVAJANJE PLODOVA



PRIRASTAJ
Prirastaj je nastanak nove stvari od delova,odnosno vrednosti(matreijal I rad) koji pripadaju raznim licima izmedju kojih ne postoji ugovorni odnos.
Prirastaj treba razlikovati od akumulacije(nacin sticanja svojine),koja podrazumeva da je 1.lice od svog materijala,svojim radom,izradilo novu stvar,i steklo pravo svojine na njoj.2.ili da je vlasnik materijala na osnovu ugovora I uz naknadu angazovao drugog da izradi novu stvar.
Kada povracaj u predjasnje stanje nje moguc,mora se resiti pitanje svojine na novoj.Za izbor mogucih resenja od znacaja su razlicite okolnosti:
1.specificnost odredjenih vrste prirastaja2.savesnost pojedinjenih lica3.odnos izmedju pojedinjenih vrednosti iz kojih je nastala nova stvar.
Do prirastaja moze doci spontano ili usled covekove aktivnosti,pa se u zavisnosti od toga govori o prirodnom ili vetackom prirastaju,a u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna imamo prirastaj pokretnih I nepokretnih stvari.

1.GRADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU
Kad neko svojim materijalom I radom na tudjem zemljistu podigne zgradu ili dr gradjevinski objekat,a izmedju njih nema ugovornog odnosa,postavlja se pitanje kome ce pripasti gradjevinski objekat i zemljiste.Postoje 3 moguca resenja:
1.Da se zgrada I zemljiste shvate kao posebni objekti,a da zgrada pripadne gradiocu u svojinu,a zemljiste da ostane u svojini dotadasnjeg vlasnika,stim sto bi on imao pravo na naknadu za koriscenje zgrade.
2.Drugo moguce resenje je da se zgrada I zemljiste shvate kao celina,jedinstveni objekt prava(jedinstvena stvar) na kome vlasnik zgrade I vlasnik zemljista imaju susvojinu.
3.Trece resenje je da se zgrada I zemljiste shvate kao jedinstvan objekat,koji ce pripasti u iskljucivu svojinu ili vlasniku zemljista ili gradiocu.Onaj kome ziz pripadnu u iskljucivu svojinu dugovao bi drugoj strani naknadu za zemljiste , odnosno zgradu.
To resenje prihvaceno je u stranim zakonicima a I kod nas.Razlikujemo 3 situacije:
1.Kad je gradilac savestan,a vlasnik zemljista nesavestan-zemljiste sa zgradom pripada gradiocu,I on je duzan da za zemljiste plati naknadu u visini njegove prometne cene u trenutku donosenja sudske odluke.
2.Kad je gradilac nesavestan,a vlasnik zemljista savestan-vlasnik zemljista ima pravo izbora:1.)da mu pripadne svojina na zgradi,stim da plati naknadu za nju2.)da zgrada I zemljiste pripadnu gradiocu stim da mu on naknadi stetu I isplati iznos zemljista3.)da gradilac porusi zgradu I dovede zemljiste u prvobitno stanje,kao I da mu naknadi pricinjenu stetu.
3.Kada su oboje savesni-po SrbijanskomGZ i AGZ zgrada postaje deo zemljista I pripada vlasniku,koji za nju duguje naknadu.Po nasem danasnjem zakonu ako su savesne obe strane void se racuna o vrednosti zgrade I zemljista:
Ako zgrada vredi vise od zemljista,zgrada sa zemljistem pripada gradiocu,koji duguje naknadu
Ako zgrada vredi manje od zemljista,oni pripadaju vlasniku zemljista,koji duguje naknadu za zgradu.
Ako im je vrednost priblizno jednaka,sud ce dosuditi sve jednom ili dr vlasniku,vodeci racuna o njihovim potrebama,posebno stamenim prilikama.
4.Kada su oboje nesavesni-retka mogucnost,koja kako u nasim predratnim pravilima,tako I danasnjim zakonom nije regulisana.Kada su nesavesne obe str vlasniku zemljista treba priznati pravo izbora.
Vlasnik zemljista ne bi imao pravo da zahteva uklanjanje zgrade I to bi bila jedina razlika u odnosu na hipotezu das u kojojje gradilac nesavestan a vlasnik zemljista savestan.

2.SEJANJE I SADJENJE NA TUDJEM ZEMLJISTU
Podrazumeva slucajeve vestackog prirastaja nepokretnosti.Ovde se pokretnosti jednog lica spajaju sa nepokretnoscu drugog,ali zemljiste uvek vise vredi,a veza pokretnosti se zemljistem je privremena,cak kratkotrajana.
Zbog te vece vrednosti zemljista,sejac nema pravo na deo roda po pravilu:suprficies solo cedit.
Kod sadjenja,veza koja se stvara izmedju sadnica I zemlje je dugotrajnija od one kod sejanja.Zemljiste ovde visestruko vredi,ali ako sadnice puste zile,vlasnik zemljista je duzan da savesnom sadiocu da naknadu u vrednosti sadnica I rada (nesavesnom ne duguje nista)

3.NANOS,NOVO RECNO OSTRVO,NAPUSTENO RECNO KORITO
NANOS-Postoji kada voda postepeno I neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako uvecava povrsinu pribreznom vlasniku zemljista.
Uvecana povrsina zemljista pripada vlasniku pribreznog zemljista,koji nije duzan dati nikakvu naknadu.
Od toga treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljista,koji ako se moze prepoznati pripada ranijem vlasniku.Ako raniji vlasnik ne vrsi svojinska ovlascenja 1god komad zemlje pripada zemljistu kome je pripojen.
NOVO RECNO OSTRVO-U danasnjem pravu novo ro postaje objekt drustvene svojine(drzavne),bez obzir da li je reka plovna ili ne ,dok ostrva nastala racvanjem reka,ili plavljenjem zemljista usled izlivanja reke,ostaju u svojini dotadasnjeg vlasnika.
NAPUSTENO RECNO KORITO-Raniji vlasnici koji se granice sa napustenim koritom,gube prava koja su imali u pogledu koriscenja vode,a oni koji se granice sa novim vodotokom dobijaju nova prava,istovremeno neki od njih gube deo zemljista zauzetog novim recnim tokom,a neke parcele su u potpunosti pretvorene u novo recno korito.
Po nasim predratnim pravilima napusteno korito se deli izmedju priobalnih vlasnika,uz vodjenje racuna o steti koju pojedinjeni od njih trpe usled toga sto su liseni upotrebe H2O pod ranijim uslovima,a ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja vaze da deobu novog rednog ostrva.
U nasem danasnjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima,a pravni pisci su razlicitih stavova:
Jedni misle da je napusteno korito objekt drustvene svojine,dok drugi smatraju da je vodotok u drustvenoj svojini,a kad reka promeni tok nemamo vise vodotok kao takav vec novu situaciju u pogledu koje postoji pravna praznina.
Pitanje svojine na recnom koritu u slucaju kada reka trajno presusi reseno je u nasim predratnim pravilima na isti nacim kao I u slucaju promene recnog toka,dok je u nasem danasnjem pravu ovako korito(kao I novonastalo recno ostrvo) objekt drustvene svojine.

4.SJEDINJENJE(SPAJANJE I SMESA)
Sjedinjenje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu,tako spoje ili pomesaju,da od njih nastane nova stvar koja moze imati oblik mesavine ili spajanja.
1.Spajanje je onaj slucaj kada stvari nisu izgubile svoju individualnost(sat sklopljen od razicitih delova…)
2.Smesa postoji kada sjedinjeni delovi gube individualnost,ne mogu se raspoznati,bilo da su ti sjedinjeni delovi
tecne odnosno rastopljive stvari (vino,rakija…)

Savesnost-Ako se delovi mogu raspoznati,svakome se vraca njegov deo,a o trosku krive stranke(ako takve ima..)
Za ovaj rezim svojine vaze opsta pravila o kada su obe str. savesne ili obe nesavesne.Ako je jedna savesna a dr nesavesna savesna ima pravo izbora izmedju 2 mogucnosti:
1.da joj stvar pripadne u iskljucivu svojinu(uz naknadu nesav.str.) ili 2.da stvar pripadne nesavesnoj strani u iskljucivu svojinu(uz naknadu saves.str).
U nasem predratnom pravu: ako jedna stvar ima neznatnu vrednost,onda novonastala stvar pripada u iskljucivu svojinu vlasniku druge stvari(..nadoknadi)
3ca lica-ako su na ranijoj stvari postojala prava trecih lica a vlasnik te stvari je postao vlasnik ili suvlasnik nove stvari,prava 3cih lica prelaze na novu stvar.ako je vlasnik stvari suvlasnik nove,prava trecih se odnose na njegov suvlasnicki deo,ako je postao iskljuciv vlasnik cele stvari prava trecih lica odnose se na njegov idealan deo.

Suvlasnici-Vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari %%%srazmerno vrednosti%%% njihovih prvobitnih stvari.Ako se ne postigne sporazum primanjuju se posebna pravila za koja su vazna 2 kriterijuma:
kriterijum savesnosti i vrednosti.
Kriterijum savesnosti se primanjuje kad je jedna str nesavesna,a dr savesna.Savesna onda moze da bira da stvar zadrzi u iskljucivu svojinu(+naknada dr.str.) ili obrnuto.
Ako su obe str savesne primenjuje se kriterijum vrednosti: str cija je prvobitna stvar vece vrednosti ima pravo izbora.

5.PRERADA(SPECIFIKACIJA)
Prerada postoji kad neko od tudjeg materijala napravi novu stvar,a izmedju tvorca I vlasnika materijala nema ugovora.
Da li su promene takve da cine novu stvar,je fakticko pitanje koje se resave u svakom konkretnom slucaju.
Rimsko pravo-do Justinijana je bilo sporno kome pripada nova stvar.Prokulelanci su smatrali da je bitan oblik-nova stvar pripada preradjivacu ,Sabinjani su smatrali da je bitna materija-nova stvar pripada vlasniku materijala.Justinijan je usvojio srednje resenje:
Ako se preradom moze vratiti u prvobitno stanje,onda pripada vlasniku materijala,a ako ne onda pripada preradjivacu ukoliko je svstan i uz obavezu naknade.
Nase pravo propisuje ako je neko izradio novu stvar ona pripada njemu ako je savestan I ako je vrednost rada>od vrednosti matrerijala,a ako su vrednosti=,nastaje susvojina.
6.ODVAJANJE PLODOVA
Do odvajanja plodovi su sastavni deo plodonosne stvari,I kao takvi pripadaju njenom vlasniku.Odvajanjem od maticne stvari plod postaje samostalna stvar sa novim pravom svojine,bez obzira na nacin odvajanja:
spontano(ovca se ojagnjila),radnjom vlasnika glavne stvari,radnjom treceg(lopova,vlasnik=>tuzba za povracaj).Od ovog pravila postoje izuzetci:
1.ako na plodonosnoj stvari postoji plodouzivanje ili zakup,plodouzivalac/zakupac odvajanjem sticu pravo svojine na plodovima.
2.savestan drzalac stice pravo svojine na plodovima njihovim odvajanjem,I u slucaju tuzbe za povracaj,nije ih duzan vratiti.

OKUPACIJA
Okupacija podrazumeva zasnivanje svojine na nicijim stvarima res nullius,koje se vrsi uzimanjem ovih stvari u drzavinu svoljom da se na njima zasnuje svojina,res nulus occupanti>nicija stvar pripada zauzimaocu.
U nasem predratnom pravu znacaj okupacije je bio veci,jer je pojam nicijih stvari bio siri,nicije stvari su bile divljac u sumi,ribe,skoljke,rakovi u javnim vodama.. tj sav nepripitomljeni zivotinjski svet u slobodnoj prirodi.
U danasnjem pravu ove stvari su u drustvenoj(drzavnoj svojini) I na njima se pravo svojine stice lovom i ribolovom,na osnovu administrativne dozvole,a pojam nicijih stvari prakticno je ogranicen na napustene stvari.
Zakon nekad odredjuje da okupaciju pojedinjenih stvari mogu vrsiti samo za to ovlascena fizicka I pravna lica(npr:olupina broda koji je napusten,tipa NLO..)

NALAZAK IZGUBLJENE STVARI.NALAZAK SKRIVENOG BLAGA
Izgubljena je ona stvar koja je slucajno izasla iz vlasti sopstvenika ili drzaoca,tako da on vise ne zna gde se ona nalazi.
Od ovako definisanog pojma treba razlikovati:
1.stvar koja je vlasniku oudzeta silom,prevarom,ili potajom.
2.stvar koja mu je oduzeta na osnovu zakonskog ovlascenja
3.stvar koja je I dalje kod njega(u njegovoj vlasti)samo on ne zna gde je.
4.derelinkvirana stvar-stvar cijeg se prava svojine vlasnik odreko,I nije vise u njegovoj drzavini.
Po nasim predratnim pravilima nalazak izgubljene stvari mogao se pojaviti kao nacin sticanja svojine:po proteku roka,ako su preduzete mere da se nadje vlasnik(tj.onaj ko ju je izgubio),savesni nalazac je na ovoj stvari sticao pravo svojine.Vaznost ovih pravila prestala je posle rata, donosenjem Upustva Vlade FNRJ o postupanju sa nadjenim stvarima od 1949 godine,kojim su regulisana prvna pitanja u vezi sa nalazom stvari.Po ovom uputstvu:stvar po proteku odredjenog roka,u kojem nije bilo moguce pronaci vlasnika prelazi u drustvenu svojinu, a savesnom nalazacu pripada nagrada u iznosu od 15% vrednosti stvari.

Nalazak skrivenog blaga-pod blagom(u smislu pravila o sticanju svojine) podrazumevaju se novac,zlato,srebro,drago kamenje I stvari izradjene od plemenitih metala,ili dr dragog kamenja,koje su skrivene lezale toliko dugo da se njihov predjasnji vlasnik vise ne moz doznat
Po SrbijanskomGZ i AGZ nadjeno blago se deli na tri ravna dela:jedan drzavi,dr nalazacu, a treci vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago nadjeno.
Nasa sudska praksa ne primenjuje ova pravila,a pozitivnih propisa o nalazu blaga jos nema.Prema nacrtu zakona o pravu svojine i dr stvarnim propisima:
1.nalazac ima pravo na nagradu u visini od 1/4 blaga(isto pravo ima I vlasnik zemlje u kojoj je blago skriveno,a ako je nalazac I vlasnik zemlje onda mu pripada 1/3)
2.ukoliko je nadjeno blago velike vrednosti ,nagrad se sobzirom na okolnosti smanjuje,I ne moze biti manja od 8%.

EKSPROPRIJACIJA,STICANJE NA OSNOVU PROPISA O LOVU I RIBOLOVU,KOMASACIJA
Eksprpoprijacija je prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u drustvenu svojinu(drzavnu) ,u opstem interesu i uz naknadu.Nepokretnost se moze expropisati kada je potrebno radi izgradnje privrenih,komunalnih,stambenih,I dr objekata,od opsteg interesa.Za exproprijaciju daje se naknada(tzv.pravicna n)u $$$ i uvidu druge nepokretnosti,u kom se slucaju expr.pojavljuje I kao nacin sticanja,I kao nacin prestanka svojine.
Komasacija zemljista se sastoji u tome sto se na odredjenom podrucju iz postojecih manje ili vise sitnih I nepravilnih parcela,formira jedna opsta masa,koja se potom deli vlasnicima u vidu manjeg broja,ali vecih i pravilnijih parcela.
Ona je I nacin prestanka I sticanja svojine(na parcelama unetim I dobijenim iz komasacione mase).
Sticanje na osnovu propisa o lovu I ribolovu:na divljacima u slobodnoj prirodi,ribama I dr vodenim zivotinjama u javnim vodama,kao I morskom bilju,pravo svojine stice se lovom ribolovom ili branjem,pod uslovima propisanim zakonom,I na osnovu administrativne dozvole koju je izdao nadlezni organ.Bespravnim prisvajanjem ovih stvari stice se drzavina,I to nezakonita I nesavesna.

DERIVATIVNO I ORIGINARNO STICANJE SVOJINE
Postoje 3 karakteristike po kojima pisci razlikuju originarno I derivativno sticanje svojine,pri cemu neki zahtevaju sve te karakteristike a neki samo neke od njih.
I.K- Derivativno sticanje je ono kod kojeg sticalac izvodi svoje pravo iz prava svog predhodnika,pravo predhodnika prelazi na sledbenika,tj. postoji sukcesija.Originarnim sticanjem zasniva se novo pravo:1.bilo da se pravo svojine zasniva na stvari na kojoj uopste ne postoji pravo svojine2.bilo da se zasniva na stvari koja vec pripada nekome ali na osnovu posebnih pravnih cinjenica.
II.K-Kod originarnog prava izmedju prava predhodnika I sledbenika prekinut je pravni kontinuitet,a kod derivativnog predhodni vlasnik prenosi svojinu kakvu ima sa svim eventualnim teretima I ogranicenjima.Kod derivativnog sticanja vazi pravilo da niko ne moze preneti vise prava na drugog nego sto sam ima.
III.K-Kod derivativnog sticanja postoje 2 momenta:pravni osnov(it) I nacin sticanja(m.acq).Nacin sticanja je razlicit:za pokretnosti predaja stvari,a za neporetnosti upis u zemljisne knjige/prenos tapije.

Definicija prema kojoj je derivativno sticanje ono kod kojeg sticalac svoje pravo izvodi iz prava svog predhodnika,a originarno ono kod kojeg sticalac pravo ne izvodi iz prava predhodnika,izrazava stvarno postojecu razliku izmedju ova 2 nacina sticanja svojine.
Derivativno sticanje je sticanje na osnovu pravnih cinjenica medju kojima I kao bitna figurira i ta da je odredjeno lice vlasnik stvari u pitanju(predhodnik),iz cega sledi da je derivativno sticanje pojmljivo samo kad su u pitanju stvari koje vec imaju vlasnika.
Originarno sticanje je sticnje na osnovu skupa prav.cinjenica medju kojima kao bitna ne figurira I ta da je odredjeno lice vlasnik stvari u pitanju(Iz toga sledi da je sticanje na stvarima bez vlasnika,uvek originarno ,ali da originarno moze biti i na stvarima koje imaju vlasnika)
Tako kupac pokretne stvari kome je stvar predate postace vlasnik samo ako je prodavac bio vlasnik.Ako prodavac nije bio vlasnik,kupac nece postati vlasnik na osnovu pravnog posla i predaje,vec ce to moci na osnovu drugih pravnih cinjenica.

1.Sto se tice sticanja na osnovu odluke drzavnog organa,I tu je nekim slucajevima stanje uslovljeno zahtevom da je odredjeno lice vlasnik:npr kod konfiskacije je bitno da je konfiskant vlasnik stvari koja se konfiskuje,jer je svrha konfiskacije neodvojiva od njegove licnosti,dok je kod exproprijacije bitna promena svojine na odredjenoj nepokretnosti u korist odredjenog subjekta,bez obzira ko je njen vlasnik I to je originarno sticanje.
2.Sto se tice originarnog sticanja sledbenik nikad ne stice na osnovu istih cinjenica kao predhodnik,vec na osnovu istovrsnih cinjenica.*Ali ako bi se pod istim podrazumevale istovrsne cinjenice,to bi vodilo zakljucku da je odrzaj derivativan nacin kada se stice protiv onog ko je takodje steko odrzajem,a originaran kada se stice protiv onog ko je kupio od vlasnika,I slicno.Niti bi takva deoba imala ikakvog smisla,niti ju je iko predlagao.*
3.Sto se tice shvatanja da je nuzna odluka derivativnog sticanja istovremeno postojanja titulusa I modusa,njegovu netacnost je lako dokazati.
S jedne strane o titulusu I modusu se moze govoritii kod originarnog sticanja,kad su u pitanju neki slucajevi:sticanje na osnovu pravnog posla sa nevlasnikom,gde je predaja neophodna a sam ugovor takodje mora biti punovazan.
S druge str. Ni sve slucajevederivativnog sticanja ne odlikuje titulus I modus,npr:nasledjivanje,kome se ne moze sporiti karakter derivativnog sticanja,posto je postojanje dekujiusove svojine na odredjenoj stvari,uslov da ona predje na naslednikaPostojanje modusa I titulusa je odlika nekih slucajeva derivativnog sticanja,ali ne svih.

PRESTANAK PRAVA SVOJINIE
U zavisnosti da I pravo svojine prastaje za dotadasnjeg vlasnika ili se gasi u potpunosti,I nestaje iz pravnog zivota, nacini prestanka prava svojine se dele na APSOLUTNE i RELATIVNE.
Relativni nacin prestanka ps su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika,I pravo prestaje za dotadasnjeg imaoca sto opet moze biti u skladu sa njegovom voljom(kupoprodaja,poklon,trampa),ili bez(odrzaj,sticanje od nevlasnika).
Apsolutni nacin sticanja svojine se postoji kada se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog zivota,tj kada stvar postane 1.res nullius2.kada propadne3.kad izgubi svoju individualnost(pokretna stvar postane potpuno inkorporiani deo nepokretne stvari).
DERELIKCIJA-Pravo svojine moze prestati odricanjem vlasnika od prava svojine I takva izjava se zove derelikcija(a sama stvar-derelinkvirana stvar)
Derelinkvirana nepokretnost prelazi u drustvenu svojinu,a d.pokretna stvar postaje res nullius(nicija stvar)i na njoj se moze zasnovati pravo svojine okupacijom.
Vlanik se moze odreci prava svojine na nepokretnosti ako na njoj nema tereta (hipoteke ili plodouzivanja)osim stvarnih sluzbenosti.Izjava o odricanju se podnosi opstinkom organu uprave nadleznom za imovinsko-pravne poslove,I to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadleznog organa.
Pravo svojine ne moze se izgubiti zastareloscu:
ps ne moze prestati zato sto ga vlasnik ne vrsi dok se stvar nalazi kod njega
ps ne moze prestati ni na osnovu cinjenice da neko treci drzi stvar I ponasa se kao vlasnik
ali ako su ispunjeni uslovi za sticanje svojine od nevlasnika,ili odrzajem,3ci postaje vlasnik I prestaje svojina dotadasnjeg vlasnika.

SVOJINSKE TUZBE
1.REIVINDIKACIONA TUZBA
2.PUBLICIJANSKA TUZBA
3.TUZBA ZBOG SMETANJA ODNOSNO UZNEMIRAVANJA DRZAVINE

1.REIVINDIKACIONA TUZBA
Da bi svojinska tuzba bila podnesena,mora biti izvrsena povreda svojine:oduzimanjem stvari,i smetanjem svojine. Prema tome postoje svojinske tuzbe za povracaj stvari I svojinske tuzbe protiv smetanja svojine.Ove tuzbe nazivaju se petitornim-sporovi petitorni I u njima se raspravljaju i pravna pitanja.

Reividikaciona tuzba je tuzba za povracaj stvari protiv drzaoca kod kojeg se stvar nalazi.
Da bi uspeo sa tuzbenim zahtevom,tuzilac mora da dokaze da je vlasnik,tj da dokaze cinjenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine.Vlasnik koji se pozvao na:
1.redovan odrzaj mora da dokaze da je kroz zakonom odredjeno vreme,stekao zakonitu drzavinu(savesnost ne mora)
2.onaj koji se poziva na derivatno sticanje ,odnosno sticanje od vlasnika mora dokazati postojanje punovaznog osnova,nacin sticanja,kao I da je predhodnik imao pravo svojine…>a ako je I predhodnik stekao od vlasnika mora dokazati I da je predhodnikov predhodnik bio vlasnik sve do onog ko je stvar stekao odrzajem ili nekim dr originarnim poslom.Teskoce ovakvog dokazivanja ucinile su da se ono zvalo djavolskim dokazivanjem(probatio diabolica).

Stvari su olaksane sto je za dokaz svojine na nepokretnosti dovoljno podneti izvod iz zemljisnih knjiga,odnozno tapiju.
A kad su u pitanju pokretnosti:tuzilac moze da se pozove na pravila o odrzaju(ako ispunjava uslove za odrzaj) cak i kad je stekao stvar derivativnim putem(jer onda ne mora dokazivati I da je predhodnik bio vlasnik),ili se poziva na pravila o sticanju od nevlasnika.Tuzilac treba da dokaze da je postao vlasnik(stekao pravo svojine) a ne da je ostao vlasnik.

Reividnikovati se mogu samo individualno odredjene stvari(sto se ne razlikuje ne moze se kao svoje ni traziti).

Pasivno legitimisan(tuzeni) u sporu koji se ovom tuzbom pokrece je sadasnji drzalac stvari(nije dovoljno dokazati da je tuzeni bio,vec da jeste drzalac).dovoljno je dokazati da se stvar nalazi kod tuzenika.Onaj koji stvar drzi u tudje ime(npr. cuvar..)moze se od tuzbe zastititi tako sto ce imenovati to lice,a to je tzv imenovanje predhodnika.

Protiv rev. tuzbe tuzeni moze isticati prigovore koji po svojoj prirodi mogu biti
PEREMPTORNI(zahtev se trajno onemogucuje):
1.da je stekao svojinu posle drzaoca(odrzajem pravilima za sticanje od nevlasnika)
2.da je tuzilac u svoje ime prodao I predao tudju stvar ali je kasnije postao vlasnik te stvari.
3.prigovor da je tuzilac prodao I predao stvar iako tuzeni-kupac nije postao vlasnik.
DILATORNI(koji samo odlaze dejstvo zahteva):
1.da tuzeni stvar drzi po nekom obligacionom odnosu izmedju njega I tuzioca(npr.najmoprimac)
2.da stvar drzi kao imalac nekog stvarnog prava na tudjoj stvari(npr.plodouzivanje)

Tuzeni koji je izgubio rev.spor je duzan da stvar preda tuziocu I u onom mestu gde se stvar nalazi,vlasnik je duzan da po svoju star dodje i da je odnese.

Savsnost drzaoca-savesni drzalac nije duzan da placa naknadu za koriscenje stvari,ne odgovara za pogorsanje ili propast stvari dok je bila kod njega,zadrzava odvojene/nepotrosene plodove I ne duguje naknadu za vrednost ubranih plodova koje je potrosio,otudjio,unistio,I koje je propustio da ubere.
Nesavesni drzalac duzan je da preda vlasniku stvari sve plodove koji su se kod njega zatekli,i da nadoknadi vrednost plodova koje je potrosio,otudjio,unistio,i propustio da ubere.Bio bi duzan da nadoknadi stetu nastalu pogorsanjem ili propascu stvari(osim ako bi ta steta nastala i kada bi se stvar nalazila kod vlasnika)
Prava drzaoca da od vlasnika(kome stvar vraca)zahteva naknadu troskova zavise od 2 stvari:
1.savesnosti/nesavesnosti drzaoca 2.razlike koja se pravi izmedju nuznih,korisnih i luksuznih troskova
Nuzni troskovi su oni koji su neophodni za ocuvanje sustine stvari,I koje bi I sam vlasnik preuzeo da je stvar bila kod njega.
Korisni troskovi su oni kojima se uvecava vrednost stvari.
Luksuzni troskovi su oni koji su ucinjeni samo radi zadovoljenja I ulepsavanja.
Savesni drzalac ma pravo na naknadu korisnih I nuznih troskova,ukoliko nisu pokrivenikoristima koje je imao od stvari.
Nesavesni d ima pravo na naknadu nuznih troskova,a pravo na naknadu korisnih troskova ima samo ako su oni korisni licno za vlasnika.
Savesni drzalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tuzba urucena,ali vlasnik moze dokazivati da je tuzeni bio nesavestan I pre toga.

2.PUBLICIJANSKA TUZBA (ACTIO PUBLICIANA)
ACTIO PUBLICIANA je tuzba za povracaj stvari koju podize bivsi uzukapioni drzalac protiv sadasnjeg drzaoca(..odrzaj..)
Potice iz rimskg prava,gde ju je krajem republike uveo pretor Publicijus. Za zastitu drzaoca koji se nalazio in conditione usucapiendi,I koji bi kao takav da nije lisen drzavine stvari stekao svojinu.
Cilj tuzbe je povracaj stvari a razlika(izmedju rev. i publ. tuzbe )
je sto kod revindikacione tuzbe tuzilac mora dokazati pravo svojine,
a u sporu koji se pokrece publicjanskom tuzbom,tuzilac se poziva na svoju drzavinu podobnu za redovan odrzaj(pri cemu mora dokazivati zakonitost drzavine ali ne i savesnost,koja se pretpostavlja).
1.Ako je od 2 drzavine jedna podobna za redovan odrzaj(savesna i zakonita)a dr nije,spor dobija ona str(tuzilac ili tuzeni) cija je drzavina podobna za redovan odrzaj.
Ako su obe podobne za redovan odrzaj ,i obe se zasnivaju na teretnom ili dobrocinom poslu,spor dobija tuzeni posto se stvar nalazi kod njega(u slucaju ravnog prava prvenstvo pripada drzaocu).
2.Ako je jedna drzavina podobna za vanredan odrzaj,a dr ne, pobedice ona stranka cija je drzavina podobna za vanr.odr.
Ako su obe drzavine podobne za redovan odrzaj pobedice ona koja se zasniva na teretnom poslu,a ako su I u ovom pogledu jednake stvar ce se dosuditi tuzenome.
Ako su i tuzioceva i tuzenikova drzavina nesvesne pobedice ona koja se zasniva na teretnom poslu,a ako se obe zasnivaju na teretnom ili obe na dobrocinom poslu, stvar ce se dosuditi tuzenome.

3.TUZBA ZBOG SMETANJA ODNOSNO UZNEMIRAVANJA (ACTIO NAGATORIA)
Ovom tuzbom tuzeni trazi zastitu protiv znemiravanja,koje se moze vrsiti na dva nacina:1.preduzimanjem akata upotrebe tuzioceve stvari,I uopste akata uticaja na stvar kojima se ne onemogucava,niti suzava upotreba stvari od strane vlasnika(npr:prosetas se kroz susedovo dvoriste dok vlasnik spava)2.preduzimanjem akata kojima se vlasnik onemogucava da svojiu stvar upotrebljava u ranijem obimu ili mu se upotreba otezava(bez obzira da li su ovo akti upotrebe stvari od tuzenog,ili ne)(npr:na njivi je istovaren radioaktivni otpad usled cega ne moze biti obradjena)
Uznemiravanje moze biti cisto fakticko(bez isticanja prava na preduzimanje postupka koje tuzilac smatra nedozvoljenim uznemiravanjem)a moze se desiti na osnovu neke tuzenikove pravne pretezije(tuzenik moze tvrditi da ima sluzbenost prolaza, a da tuzilac netacno ocenjnuie njegovo ponasanje kao nedozvoljeno smetanje).
Uznemiravanje treba da ima trajan karakter,a to znaci:1.da je tuzenikovim ponasanjem zasnovano trajno stanje.2.da se tuzenikovo ponasanje ponavlja.3.da se moze ocekivati da ce se tuzenikovo ponasanje ponoviti. Negatorna tuzba stiti vlasnika od necega sto traje,I moze se ponoviti,a ne od necega sto je bio pa proslo.
Tuzbom se trazi:povracaj u predjasnje stanje,obustava ponasanja kojim se vrsi uznemiravanje,ili zabrana daljeg uznemiravanja.
Uspostavu ranijeg stanja vrsi tuzeni o svom trosku,a ako ne postupi po presudi,sud ce ovlastiti tuzioca da potrebne radnje izvrsi sam,ili uz pomoc treceg ali na trosak tuzenog.Ukoliko posle usvajanja tuzbenog zahteva,tuzeni opet ponovi uznemiravanje,sud ce mu u izvrsnom postupku na osnovu ved donete presude izreci kaznu,a ako se I posle toga uznemiravanje nastavi izrecice mu novu povecanu kaznu..
Tuzilac nije duzan dokazivati da tuzeni nema pravo kojim vrsi uznemiravanje ,vec je obrnuto tuzeni mora dokazati da ima pravo na preduzimanje radnje za koje tuzilac tvrdi da su smetnje.

Cicimici, malo je zahvaliti se, jer prosto...neverovatno koiko si truda ulozila...abnormalno, subnormalno i nenormalno ti hvala, moz' ovako... hehe

Samo mi reci odakle si vadila ovo, posto se delimicno razlikuje od knjige...jel iz skripti, jel sa predavanja...? Lepo ja napisano, pa me zanima...

Pa ja sam uzela da prekucavam skripte koje imas da kupis u skriptarnicama oko faxa.Moj problem sa njima jeste sto su pisali tako da kad ih prekucam na normalan format to bude 3X manje:),plus za poneko pitanje fali deo texta,+cu da dodam ako treba nesto negde iz citanke.
a uporedo gledam i knjigu(mada ne tako cesto),za koju kontam da se nije promenila za 3 god nesto mnogo(meni pise 9 neizmenjeno izdanje).Jedino sto ne znam da li se naziv zakona o svojinskim odnosima(ili kako god:))promenio,pa uglavnom u textu samo navedem da 'to i to priznaje vazeci zakonu' i sl.
toliko od mene,a ako neko vidi neku gresku,nek javi.
i jos nesto ako nisi video imas u ranijim postovima sva pitanja koja se samo uce iz citanke(npr:pravo gradjenja..),neka devojka ih je objavila,pa njojzi hvala:)lol:wink:

posle svojinskih tuzbi ide deo za jelica koji je jedna devojka vec objavila.
sledi susvojina>
SUSVOJINA
Susvojina postoji kada 2 ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari,svaki prema svom udelu.
Suvlasnici imaju zajedno,u odnosu na treca lica,onoliko prava koliko bi imao jedan iskljuciv sopstvenik na toj stvari.Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine(uedo u svojini).Suvlasnicki udeo oznacava alikvotni deo celine,a moze biti izrazen u razlomku,procentima,ili decimalama(1/3,30%..)

Pravo svojine je podeljeno prema obimu A NE prema pojedninjenim ovlascenjima,npr: 1 suvlasnik ne moze imati ovlascenje da stvar uporebljava,a dr da njome raspolaze.
Podela svojine prema obimu znaci da svaki suvlasnik ima odredjeni deo prava svojine prema citavoj stvari.Kod susvojine moze se razikovati pravo suvlasnika na udeo i pravo suvlasnika na samoj stvari.Svak suvl.ima indivdualno pravo na svoj udeo,ali istrovremeno postoji suvlasnicka zajednica na samoj stvari,tako da nijedan od njih ne moze preduzimati ni materijalne akte ni pravne poslove bez saglasnosti suvlasnika.

1.PRAVO SUVLASNIKA NA UDEO
Prema jednom shvatanju suvlasnik je sopstvenik svog udela,I ako nesto dr nije odredjeno pretpostavlja se da su suvlasnicki delovi jednaki.Ta pretpostavka je oboriva,svaki suvlasnik moze tvrditi das u udeli drugacije odredjeni,ali teret dokazivanja onda pada na njega.
Raspolaganje udelom i saglasnost-suvlasnik moze raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika,I ovo pravilo je prihvaceno kod nas,a nalazilo se i medju pravilima naseg predratnog prava.
U uporednom pravu je ovo pravilo vecinom prihvaceno,ali postoje izuzetci kao sto je slucaj sa cehoslovackim pravom, gde je ograniceno pravo raspolaganja suvlasnika svojim udelom.Prema Cehosl.GZ iz 1964:suvlasnik moze preneti svoj udeo na ostale suvlasnike,ili svoje potomke,ali ako zeli da ga prenese na 3ce lice mora imati saglasnost svih suvlasnika.
Raspolaganje obuhvata mogucnost otudjenja i opterecenja udela.Suvlasnik moze prodati ili pokloniti svoj udeo,moze konstituisati na svo udelu sva stvarna prava koja ne diraju u svar vec su uperena na vrednost ili plodove koje stvar daje.
Ne moze konstituisati pravo sluzbenosti ni pravo stanovanja.
Prema jednom shvatanju,koje se moze prihvatiti I za nase pravo,suvlasnik pokretne stvari moze konstituisati
zalozno pravo na svom delu.

2.PRAVNI POLOZAJ SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR
Suvlasnik ima pravo da samostalno raspolaze svojim udelom.On to samostalno I individualno pravo ima samo kad je rec o individualnom pravu svojine.Ako suvlasnik proda svoju trecinu ,kupac nece steci svojinu ni na jednom realnom delu stvari,on ce samo stupiti na mesto suvlasnika,prodavca.
Svaki suvlasnik moze vrsiti svoja ovlascenja u odnosu na stvar,samo uz saglasnoct suvlasnika(nekad se trazi saglasnost svih,a nekad samo vecine).
Suvlasnik ima pravo na drzavinu stvari.Nijedan od njih ne moze imati iskljucivu drzavinu stvari,vec svi suvlasnici zajedno imaju sudrzavinu na stvari.Suvlasnici stvar mogu drzati na razlicite nacine(zajednicki,sukcesivno(1 pa dr),posredno(da je izdaju u zakup)).
Bitno je da suvlasnik ima mogucnost da vrsi fakticku vlast,makar posredno.Ako ga 3 lica ili suvlasnici u tome ometaju on ima pravo na drzavinsku tuzbu za povracaj drzavine.

3.UPRAVLJANJE SUVLASNICKOM STVARJU
Suvlasnik zajedno sa ostalim suvl. ima pravo da upravlja stvarju tj pravo na:donosenje odluka o upotrebi stvari,unapredjenju,odrzavanju I ocuvanju..
Nije neophodno da suvlasnik neposredno ucestvuje u preduzimanju svakog pojedinacnog akta upravljanja,niti je za svaki akt up. potrebna saglasnost svih suvlasnika.U tom pogledu sve akte upravljanja mozemo podeliti na :
1.poslove redovnog upravljanja i 2.poslove koji prevazilaze taj okvir
1.poslovi redovnog up-potrebna je saglasnost suvlasnika ciji udeli cine vise od 1/2 vrednosti stvari(vecine).
Saglasnosti nema-posao se ne moze preduzeti,a suvlasnik koji smatra da je to neophodno moze zahtevati da o preduzimanju posla odluci sud.
vrste:poslovi za odrzavanje i ocuvanje stari(sustine stvari-opravka radi cuvanja stvari..)
2.poslovi koi prevazilaze okvir ru-potrebna je saglasnost svih.
Saglasnosti nema-posao se ne moze preduzeti(Xsud)
Vrste:1.poslovi koji imaju obelezje upravljanja, ali prelaze granice redovnog upravljanja.
2.poslovi koji ne znace upravljanje nego raspolaganje stvarju.
Posebno mesto u prvoj grupi ovih poslova ima zakup,jer je ranije predstavljao obican redovan posao za cije zakljucenje se zahtevala saglasnost vecine,a danas je kod nas potrebna jednoglasnost.

Saglasnost svih suvlasnika je potrebna za preuzimanje poslova faktickog I pravnog raspolaganja celom stvarju:
Otudjenje cele stvari, promena namene stvari,konstituisanje stvarnih sluzbenosti ,plodouzivanja, i ostalih licnih sluzbenosti,zaloznog prava I realnih treat na celoj stvari.

4.STICANJE SUSVOJINE
Susvojina moze nastati na osnovu ugovora o prodaji I kupovini,poklonu,razmeni…
A suvlasnik se postaje tako sto se stvar kupuje zajedno,a i na osnovu kupovine suvlasnickog udela.
Za sticanje susvojine potreban je ugovor I nacin sticanja(modus i iustus t.):za pokretme stvari to je sticanje sudrzavine,a za nepokretne je upis u zemljisne knjige.
Susvojina moze nastati i :
1.na osnovu ugovora o ortakluku-za punovaznost se zahteva pismena forma,ali su posle izvesnog kolebanja sudovi u nacelu prihvatili shvatanje da I u slucaju usmenog ugovora o zajednickom gradjenju ugovornici sticu susvojinu.
2.deobom zajednicke imovine naslednika ili bracnih drugova-osim dr nacina deobe(fizicka,civilna,isplatom udela,I deoba uz doplatu)oni se mogu saglasiti da se na stvarima uspostavi susvojina.
3. odrzajem-ako jedno lice kupi suvlasnicki udeo,a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik,I ako us to prodje rok potreban za odrzaj takve stvari.
U sudskoj praksi preovladjuje shvatanje da suvlasnik moze odrzajem steci suvlasnicki udeo dr suvlasnika pod opstim uslovima koji su inace predvidjeni za odrzaj

5.RASKIDANJE SUVLASNICKE ZAJEDNICE
Susvojina je cesto imovinska zajednica,za razliku od zajednicke svojine kod koje postoji srodnicka ili neka dr povezanost.
Suvlasnike povezuju samo imovinski interesi,a ako se oni ne mogu uskladiti ne postoji ni jedan dr razlog daljeg trajanja susvojine.Suvlasnici mogu traziti da se izvrsi deoba i tako izvesti prestanak svojine. Deoba se ne moze zahtevati u nevrame:u trenutku kada bi zbog odredjenih okolnosti u kojima se suvlasnici nalaze,mogla prouzrokovati steta dr suvlasnicima(npr suvlasnici obavljaju zetvu)
Odricanje od prava-ako suvlasnici zakljuce ugovor kojim se trajno odricu svojih prava da zahtevaju deobu ugovor ne vazi I svaki suvlasnik ima pravo da zahteva deobu.Ali ako se ne mogu trajno odreci prava da traze deobu, suvlasnici se mogu odreci ovog prava privremeno .Takav sporazum proizvodi pravna dejstva ako je zakljucen na odredjenji rok,posle kog suvlasnici opet mogu traziti deobu(u uporednom pravu-rok ne moze biti duzi od 5 god.,ali se moze obnoviti)
Sporazum prema kome se suvlasnik odrice prava da zahteva deobu proizvodi pravna dejstva I prema pojedinacnom pravno sledbeniku,ako je ovaj znao ili mogao znati da je pravo da se zahteva deoba iskljuceno na odredjeno veme.Isto ogranicenje vazi i za naslednike.
Saglasnost-svaki suvlasnik moze zahtevati da se deoba izvrsi,ali za odluku o nacinu deobe potrebna je jednoglasnost.
Podela stvari-suvlasnici mogu stvar podeliti:
1.fizicki(f/naturalna deoba)
2.odluciti da se stvar proda(civilna/deoba po vrednosti)a dobijena vrednost podeli srazmerno udelu.
3.stvar moze pripasti jednom vlasniku a on moze isplatiti ostale
Ako prilikom fizicke deobe deo stvari koja treba da pripadne jednom suvlasniku ne odgovara vrednosti njegovog udela moze mu se dati 1.)razlika u novcu ili 2.)uciniti poklon(suvlasnicki pokon u iznosu razlike)
Ako se suvlasnici nemogu sporazumeti o nacinu deobe, odluku ce doneti sud.Sud ce odluciti da se stvar fizicki podeli kad god je to moguce.Ako fizicka deoba nije moguca sud moze odluciti da se deoba izvrsi prodajom stvari(civlna deoba).
Sudska javna prodaja moze biti dobrovoljna I izvrsna.
1.Ako su suvlasnici saglasni da se izvrsi civlina deoba stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima van parnicnog postupka
2.Ako suvlasnici nisu postigli sporazum a sud odluci da se izvrsi civlina deoba stvar se prodaje na izvrsnoj sudskoj javnoj prodaji.
Na javnoj prodaji mogu ucestvovati suvlasnici, a stvar se prodaje najboljem ponudiocu.Prema odredbama danasnjeg zakona lice koje ima zakonsko pravo prece kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad najboljim ponudiocem, ako odmah po zakljucenju nadmetanja izjavi da kupuje stvar pod istim uslovima.To znaci da ce suvlasnik uzivati prvenstvo na sudskoj javnoj prodaji ako mu je pravo prece kupovine priznato posebnim zakonodavstvom.

od 153 do 158 sam preskocila(mozda kasnije odkucam:))a to su pitanja vezana za pojam zajednicke svojine.Etaznu svojinu sam otkucala:
POJAM PREDMET I NACIN STICANJA ETAZNE SVOJINE

Potpuno uredjenje etazne svojine izvrseno je 1959 godine Zakonom o svojini na delovima zgrade koji je vise puta menjan
i dopunjivan.U Srbiji je kasnije usvojen kao republicki zakon.
Etazna svojina je pravo svojine na stanu,poslovnoj prostoriji ili garazi kao posebnim(fizickim)delovima zgrade,s koim su
neraskidivo povezana odredjena prava na zajednickim delovima zgrade i na zemljistu na kome je zgrada podignuta.

Poseban deo zgrade(koji je predmet etazne svojine)moze se nalaziti u
1.porodicnoj stambenoj zgradi,tj. zgradi koja se sastoji iz najvise 2 veca,ili 3 manja stana.
2.u visestambenoj zgradi.
Po koncepciji usvojenoj u nasem pravu,visestambena zgrada kao celina i zajednicki delovi te zgrade,uvek je u drustvenoj
svojini cak i kad su svi njeni posebni delovi(stanovi,poslovne prostorije,garaze)u svoini gardjana(gr.pr.lica).

Za poslovnu prostoriju smatraju se jedna ili vise prostorija namenjenih vrsenju poslovne delatnosti 1 korisnika,koje cine
gradjevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.
Stan prestavlja skup prostorija namenjenih da sluze stambenim potrebama korisnika,koje cine gradjevinsku celinu i
imaju zaseban glavni ulaz.Stan moze obuhvatiti deo sprata,ceo sprat,ili delove sprata,ili cak sve prostoeije koje se
nalaze na 2 sprata.
Stan i poslovne prostorije kao posebni delovi zgrade su u prometu,ali ne i pojedinjeni delovi stana/poslovne prostorije.
Stan,odnosno poslovna p je sa gledista prava svojine i pravnog prometa osnovna pravna jedinica.

Zakon odredjuje da predmet etazne svoine mogu biti samo pojedinjeni stanovi i pojedinjene poslovne prostorije,sto znaci
da predmet etazne svojine ne mogu biti:
1.prostorije koje nisu celina za sebe(kao sto su stan i poslovna p.)
2.delovi zgrada koji su po gradjevinskoj situaciji deo stana ili deo poslovne prostorije.
Poseban deo moze biti u iskljucivoj svojini jednog subjekta,fizickog iil pravnog lica,ali na njemu moze postojati i susvojina,ili zajednicka svojina bracnih drugova.

Etazna svojina se stice po opstim pravilima koja vaze za sticanje prava svojine:,izgradnjom stana,kupovinom,zamenom,poklonom,nasledjivanjem,a moze takodje nastati pretvaranjem zajednicke svojine ili susvojine u etaznu svojinu.
Ugovor o otudjenju mora biti zakljucen u pismenoj formi,a potpisi u govaraca overeni kod suda(u protivnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo)

SADRZINA PRAVA SVOJINE NA POSEBNOM DELU ZGRADE
Imalac posebnog dela ovlascenja je ovlascnen da raspolaze tim delovima kao njihov potpuni i iskljucivi vlasnik.On ovlascenje moze preneti na drustveno pravno lice ili na gradjanina,tj gradj.pravno lice,u kom slucaju sticalac postaje
novi etazni vlasnik.
Ako neko lice nije steklo stanarsko pravo na stan,vlasnik ima pravo da stan koristi za sopstvene potrebe,i potrebe clanova svoje porodice,ili da ga izda u gradjanski zakup.
Vlasnik moze vrsiti prepravke svog posebnog dela:
1.ako se time ne dira u poseban deo drugog vlasnika ili
2.delove koji sluze zgradi kao celini ili posebnom delu drugog vlasnika.
Opravke pojedinjenih posebnih delova radi njihovog odrzavanja u ispravnom stanju vrse njihovi etazni vlasnici o svom trosku.Vlasnik je duzan da to uradi ako:
1.je to neophodno da bi se otklonila steta za poseban deo dr vlasnika ili
2.delove zgrade koji sluze zgradi kao celini ili posebnom delu drugog vlasnika.
Ova pravila vaze bilo da se poseban deo nalazi u porodnicnoj stambenoj zgradi,bilo u visestambenoj.

POSTOJE:
PRAVA ETAZNIH VLASNIKA NA ZAJEDNICKIM DELOVIMA ZGRADE
PRAVA ETAZNIH VLASNIKA NA ZEMLJISTU NA KOM JE ZGRADA PODIGNUTA

1.PRAVA ETAZNIH VLASNIKA NA ZAJEDNICKIM DELOVIMA ZGRADE
Zajednicki delovi zgrade su oni koji sluze
1.zgradi kao celini,tj koji sluze svim etaznim vlasnicima(stepenice tavan)
2.a i oni koji sluze samo nekim,a ne svim posebnim delovima zgrade(posebna ulazna vrata..)

U nasem pravu pravni rezim na zajednickim delovima zgrade nije jedinstven i pravi se razlika u zavisnosti od toga da li su u pitanju:
1.stambene zgrade u privatnoj svojini(porodicne stambene)
2.stambene zgrade u drustvenoj svojini(visestambene zgrade)
Na zajednickim delovima visestambene zgrade 1.koji joj sluze kao celini svi vlasnici posebnih delova imaju trajno pravo koriscenja.
2.koji sluze samo posebnim delovima trajno pravo koriscenja imaju vlasnici tih posebnih delova.

Na zajednickim delovima porodicne stambene zgrade 1.koji joj sluze kao celini svi vlasnici posebnih delova imaju zajednicku nedeljivu svojinu.
2.koji sluze samo posebnim delovima zajednicku nedeljivu svojinu imaju vlasnici tih posebnih delova.
Vlasnici posebnih delova duzni su da ucestvuju u troskovima odrzavanja zajednickih delova zgrade(i to srazmerno vrednosti posebnih delova,prema ukupnoj vrednosti cele zgrade).
etazni vlasnici upotrebljavaju zajednicke delove zgrade prema svojim potrebama(i u meri koja je potrebna radi koriscenja stna)a ne srazmerno velicini stana(ni njegovoj vrednosti
prema ukupnoj vrednosti cele zgrade)
Druga osobina ove zajednicke svojine je nedeljivost:ona je nerazdvojno povezana sa pravom svojine na posebnom delu:
zajednickom svojinom ne moze se raspolagati odvojeno od svojine na posebnom delu.

PRAVA ETAZNIH VLASNIKA NA ZEMLJISTU NA KOM JE ZGRADA PODIGNUTA
Na zemljistu na kom je zgrada podignuta etazni vlasnici imaju odredjena prava,cija pravna priroda zavisi od toga da li je
zemljiste u:
1.drustvenoj ili gradjanskoj,ili
2.privatnoj svojini
Ako je zgrada podignuta na parceli u drustenoj svojini,vlasnici posebnih delova imaju trajno pravo koriscenja
Ako je zgrada podignuta na parceli u privatnoj svojini,svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima svojinu na idealnom delu(gradjevinske parcele,srazmerno vrednosti svog posebnog dela prema ukupnoj vrednosti cele zgrade.
Osobenost ove susvojine jeste sto je ona nedeljiva dok zgrada postoji,a kad prestane da postoji,zemljiste dolazi pod opsti pravni rezim susvojine.Otuda:
1.ako po prestanku zgrade,parcela bude prodana,cena ce se podeliti srazmerno vrednosti posebnih delova.
2.a ako je moguca fizicka deoba,deoba ce se tkodje vrsiti srazmerno suvlasnickim idealnim delovima.
Uzajamni odnosi vlasnika koji proisticu iz etazne svojine u jednoj zgradi odredjuju se narocitim pravnim aktom,koji se pojavljuje u obliku tzv opstih uzlova,ili u obliku ugovora.
ovosu pitanja od 159 do 160.