SLEDE SLUZBENOSTI OD 163
SLUZBENOSTI:
Su stvarna prava ciji je titular ovlascen da u izvesnoj meri iskoriscava tudju stvar,ili da zahteva od njenog svakodobnog vlasnika da je na neki nacin ne upotrebljava.
Sluzbenosti su dakle stvarna prava na tudjoj stvari koja se naziva posluznim dobrom.U zavisnosti od toga da li su ustanovljene u korist vlasnika jedne nepokretnosti ili u korist lica dele se na:stvarne i licne.
Stvarne sluzbenosti su u potpunosti regulisane Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima,dok se uredjenje licnih nalazi u zakonodavnoj nadleznosti republika.*()
STVARNA SLUZBENOST:
je pravo svakodobnog vasnika jedne nepokretnosti(povlasnog dobra)da na odredjen nacin i u odredjenoj meri koristi tudju nepokretnost(posluzno dobro),bez obzira ko je njen vlasnik,ili da svakodobnom vlasniku posluznog dobra zabrani da se njime koristi.NPR:Pravo prelaska preko tudjeg zemljista.
Posluzna i povlasna dobra mogu biti samo zemljista i zgrade(stanovi)a iskljuceni su:
1.pokretne stvari
2.nepokretnosti po nameni
3.brodovi i vazduhoplovi
4.drvece
+5.sluzbenost se ne moze uspostaviti na drugoj sluzbenosti.
6.Sluzbenost je pravo na tudjoj stvari,i ne moze se uspostaviti na svojoj stvari
(i to pravilo vazi samo ako su obe nepokretnosti u vlasnistvu istog lica,a ne ako su u susvojini.)
1.Nacelo postede posluznog dobra(restrikcije)-posluzno dobro treba da omoguci,olaksa,ili poveca upotrebu povlasnog dobra,ali sve to uz sto manje zrtvovanja svojine na posluznom dobru(stvarna sluzbenost ne moze imati za svrhu da sluzi vlasniku povlasnog dobra,npr:da nam ovaj bere cvece u basti).
2.h-Moze postojati sluzbenost
1.za izuzetne prilike(sluzbenost prolaza za vreme poplave) ili 2.se moze ustanoviti za odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine.
Iako su vremenski unapred ogranicene,ovakve sluzbenosti zadrzavaju svoj starnopravni (realni) karakter jer postoje izmedju svakodobnih vlasnika povlasnog i posluznog dobra(ne gase se smrcu jednog od njih).

3.U rimskom pravu se trazilo da su dobra u susedskom odnosu,sto se danas ne trazi-povlasno i posluzno dobro se ne moraju graniciti(mogu biti udaljeni i vise kilometara)

4.Promena vlasnika- bilo povlasnog bilo posluznog dobra ne dovodi do gasenja sluzbenosti vec do njenog prenosa na novog vlasnika.Ovaj prenos se vrsi automatski sa prenosom svojine,i u tome je akcesornost stvarnih sluzbenost.Stvarna sluzbenost je sama za sebe neprenosiva pa sledstveno tome ne moze posebno biti ni hipotekovana ni zaplenjena.

5.Vise sluzbenosti(npr pravo prelaska)moze postojati na istom posluznom dobru-Vazi pravilo da se uspostavljanjem nove sluzbenosti ne sme krnjiti stara sluzbenost.Ako usled promenjenih prilika nastupi nemogucnost da se sve sluzbenosti vrse u puinom obimu preca je ona sluzbenost koja je ranije stecena.Sluzbenosti stecene u isto vreme imaju isti rang i srazmerno se uzivaju.

6.Obim sluzbenosti-Stvarna sluzbenost postojati samo u korist odnosno na teret cele nepokretnosti,a nikako samo jednog njenog dela.Ako dodje do deobe posluznog dobra,sluzbenost ce teretiti sve novoformirane nepokretnosti,ali ako se njeno vrsenje prostire samo na neke parcele,vlasnici ostalih mogu zahtevati brisanje sl.

*Na osnovu stvarne sluzbenosti moze se od vlasnika posluznog dobra zahtevati trpoljenje ili uzdrzavanje,ali nikako neko cinjenje.Ako uredjaje potrebne za vrsenje sluzbenosti kosristi i vlasnik posluznog dobra,duzan je da srazmerno ucestvuje u troskovima.On se te obaveze moze osloboditi i bez saglasnosti vlasnika povlasnog dobra.
Vlasnik posluznog dobra ne sme otezavati sluzbenost,a vlasnik povlasnog dobra mora se voditi nacelom postede posluznog dobra(nacelom restrikcije)U skladu sa nacelom restrikcije vaze pravila:
1.kad postoji sumnja o obimu stvarne sluzbenosti ,uzece se ono sto je lakse za posluzno dobro
2.nove potrebe povlasnog dobra nemaju za posledicu prosirenje sluzbenosti.vazi
3.kad se sluzbenost vrsi na jednom delu posluznog dobra,vlasnik(posl.dobra)koji za to ima interesa moze zahtevati i protiv volje tiulara sluzbenosti(stim da plati naknadu troskova koji se time prouzrokuju)
premestanje sluzbenosti na drugo mesto istog dobra,gde njeno vrsenje nece biti otezano.
*a za premestanje na drugo posluzno dobro vlasnika,moguce je samo sa pristankom titulara sluzbenosti.
Postoje i neprave stvarne sluzbenosti:neki zakonici predvidjaju mogucnost da se sluzbenost koja je stvarna konstruise u korist odredjenog lica(vlasnika neke nepokretnosti)ili sa spravom vlasnika posluznog dobra da sluzbenost opozove.
PODELA STVARNIH SLUZBENOSTI:
1.+ i - SLUZBENOSTI
2.POLJSKE I KUCNE
3.TRAJNE I POVEMENE
4.VIDLJIVE I NEVIDLJIVE

1.POZITIVNE I NEGATIVNE SLUZBENOSTI
Pozitivne su one sluzbenosti na osnovu kojih vlasnik povlasnog dobra moze na neki nacin da upotrebljava posluzno dobro,da se njime sluzi:
1.pravo prolaza
2.pravo progona stoke
3.pravo nasloniti svoj teret svoga zdanje na tudje
4.pravo otvoriti prozor na tudjem zidu
5.pravo propustiti dim kroz susedov dimnjak
6.pravo sipati tecnosti na susedovo zemljiste.........
Negativne su one ciji titular moze zahtevati od vlasnika posluznog dobra da se uzdrzi od neke upotrebe svoje nepokretnosti(koju bi upotrebu u odsustvu sluzbenosti inace smeo da vrsi):
1.pravo zahtevati da sused svoju zgradu ne cini visom
2.ne cini nizom
3.da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobru oduzimala vidik
4.pravo zahtevati od vlasnika posluznog dobra da kisnicu sa svoje strehe ne odvodi na susedovo zemljiste
5.pz da vlasnik posluzne zgrade ne otvara prozor na str okrenutoj povlasnom dobru.
Pozitivne sluzbenosti dakle daju titularu pravo na cinjenje,a obavezuju vlasnika povlasnog d na trpljenje,
dok negativne ovlascuju titulara na zabranu,a vlasnika pd na necinjenje.

U pogledu sluzbenosti otvaranja prozora jedno vreme je u nasoj praxi bilo izvesne nedoumice.Prema jednoj odluci Vrhovnog suda srbije vlasnik zgrade nema pravo da na svojoj zgradi otvara prozor prema susedu,ako nema sluzbenost otvaranja prozora.Ali je drugim odlukama ubrzo potvrdjeno suprotno stanoviste za koje je i na prvi pogled jasno da ga je nemoguce ozbiljno osporavati:
otvaranjem prozora na sopstvenoj zgradi vlasnik jdnostavno vrsi svoje pravo svojine,i za to mu nije potrebna nikakva sluzbenost.

POLJSKE I KUCNE
Podela na poljske i kucne sluzbenosti u rimskom pravu je bila od prakticnog velikog znacaja,jer je rezim sticanja,tj gubljenja bio razlicit.Od najvaznijih savremenih zakonika ovu podelu priznaju AGZ i FGZ,ali joj ne pridaju nikakav znacaj.
U rimskom i savremenim zakonicima imamo razliciti kriterijum razlikovanja poljskih i kucnih sl:
*U rimskom pravu merodavna je bila priroda posluznog dobra:
1.kucna sluzbenost je ona koja nuzno pretpostavlja zgradu(jer se vrsi na njoj)-bez obzira na to gde se kuca nalazi i kakva je priroda povlasnog dobra(npr pravo na kisnicu sa tudjeg krova je uvek kucna sluzbenost i kad postoji radi navodnjavanja livade).
2.a poljska sluzbenost je ona koja se vrsi na zemljistu-bez obzira da li na njemu postoji zgrada ili ne,a nije vazno da li postoji u korist dr zemljista ili u korist zgrade.
*U savremenim zakonicima merodavna je priroda povlasnog dobra,tako da sluzbenost moze biti cas poljska,cas kucna,u zavisnosti od toga kakvo je povlasno dobro(npr:pravo prolaza moze postojati kako u korist zemljista,tako i u korist zgrade)
Danas je ova podela bez znacaja.

3.TRAJNE I POVEMENE
Ako ne racunamo sluzbenosti za izuzetne potrebe(npr u slucaju poplave)sve sstvarne sluzbenosti mogu se podeliti na privremene i trajne.Ovu podelu priznaje francuski zakonik,a od zanacaja je kod sticanja sluzbenosti odrzajem i gubljenja nevrsenjem.
Privremene su one cije se vrsenje sastoji u odredjenim titularevim postupcima,nezavisno od toga da li su za vrsenje sl potrebni neki trajni uredjaji,tj naprave ili ne(sl uzimanja vode,progona stoke,prelaza..)
Trajne su one cije se vrsenje ne sastoji u preduzimanju radnji od str titulara.Tu spadaju sve negativne sl,ali i neke pozitivne(sluzbenost vodovoda,naslanjanja zgrade na tudju zgradu...)
Trajne sluzbenosti pretpostavljaju odredjeno materijalno stanje,prirodno il vestacko,i kad je ono jednom uspostavljeno,sluzbenost se vrsi sama od sebe,bez preduzimanja radnji od str titulara.
Trajne sluzbenosti se mogu vrsiti:1.trajno(- sl,sl drzanja antene na susedovoj zgradi..)2.isprekidano,u intervlalima(sluzbenost odvodjenja kisnice...)
4.VIDLJIVE I NEVIDLJIVE
I ova podela je znacajna kod sticanja sluzbenosti odrzajem i gubljenja zastareloscu.
Vidljive su one koje su pracene nekom spoljnom vidljivom napravom,odnosno znakom(balkon,vrata,vodovodne cevi..)Po prirodi sluzbenosti i okolnosti slucajeva,naprava se moze nalaziti
bilo na posluznom, bilo na povlasnom dobru, ali je neophodno da bude vidljiva za vlasnika posluznog dobra.
Nevidljive su one koje nisu pracene ovakvom spoljnom napravom,tj znakom.
Primeri pokazuju da podela ne zavisi od prirode sluzbenosti:sluzbenost dovodjenje H2O bice vidljiva ako se cevi nalaze na zemlji,a nevidljiva ako se ne nalaze na zemlji.

STICANJE STVARNIH SLUZBENOSTI
1.NA OSNOVU PRAVNOG POSLA
2.ODRZAJEM
3.NA OSNOVU SUDSKE ODLUKE
1.SSSL NA OSNOVU P POSLA
Pravni posao na osnovu kojeg se stice stvarna sluzbenost moze biti:
ugovor izmedju vlasnika(povlasnog i posluznog dobra) i testament vlasnika posluznog dobra.
1.Ugovor izmedju vlasnika(mora biti pismen)i predstavlja samo pravni osnov(i.t.),a za nastanak sl je potreban jos i modus acquirendi(nacin sticanja) koji se sastoji u upisu u zemljisne knjige(intabulacione knjige).
Za upis je potrebna saglasnost vlasnika posluznog dobra(clausa intabuland),a ako on uskrati pristanak,vlasnik posulznog dobra moze odobrenje za upis izdejstvovati sudskim putem.Ukoliko je posluzno dobro u susvojini za punovaznostu ugovora potrebna je saglasnost suvlasnika.
Ugovor koji sluzi za sticanje sluzbenosti moze biti teretan ili dobrocin a moze biti osnov za sticanje bilo koje sluzbenosti.Na osnovu ugovora se moze steci sluzbenost koja derogira zakonsku sluzbenost ustanovljenu u korist suseda(ako se to ne protivi javnom poretku).

2.Testament moze biti osnov za sticanje sluzbenosti na 2 nacina:
1.)Vlasnik posluznog dobra moze poslednjom voljom ostaviti sluzbenost u korist nekog dobra,ciji se vlasnik sad pojavljuje kao legatar.
Testator mora biti iskljucivi vlasnik posluznog dobra,a ne samo suvlasnik.Za nastanak sluzbenosti potreban je i upis u javne knjige.
2.)Vlasnik nepokretnosti moze poslednjom voljom nepokretnost podeliti naslednicima,predvidjajuci da ce jedna od parcela koje ovako nastaju biti opterecena sluzbenoscu u korist onih drugih.
(npr. njivu zavesta dvojici,a jedan ima pravo uzimanja vode sa izvora onog drugog...)

Neka stvarna prava priznaju i tzv.svojinske sluzbenosti:po Svajcarkom GZ vlasnik 2 nepokretnosti moze jednu od njih opteretiti sluzbenoscu u korist ove druge.Otudjenjem jedne od nepokretnosti sluzbenost se javlja sa svim svojim dejstvima i bez potrebe da se zakljucuje ugovor i uopste bilo sta preduzima(a do tad je neaktivna).
Praktican znacaj je veliki posebno za vlasnike komplxsa zemljista namenjenih parcelisanju i prodaji(radi izgradnje veceg br zgrada)....
U AGZ kad vlasnik povlasnog postane vlasnik posluznog dobra,kasnijim otudjenjem jedne od 2 nepokretnosti sluzbenost se automatski aktivira.

2.SSSL ODRZAJEM
Stvarna sluzbenost se stice odrzajen kada je vlasnik povlasnog dobra fakticki ostvario sluzbensot za vreme od 20 godina,a vlasnik posluznog dobra se time nije protivio.
Ssl se ne moze steci odrzajem ako je vrsena
1.zloupotrebom poverenja(vlasnika ili drzaoca posluznog dobra),silom,prevarom ili
2.ako je sluzbenost ustupljena do opoziva.
3.ako se vlasnik protivio,i nije precutano saglasio..
Da bi drzavina sluzbenosti dovela do sticanja prava sluzbenosti potrebno je neprotivljenje vlasnika posluznog dobra,tj da se barem precutano sa tim saglasio:to dalje znaci da je fakticko ostvarivanje sluzbenosti bilo poznato vlasniku posluznog dobra,a teret dokazivanja te cinjenice lezi na uzukapijentu.
Isprekidana sluzbenost moze sluziti kao drzavina..

Sluzbenost stecena odrzajem ne moze biti od stete>onom ko je posluzno dobro pribavio pre nego sto je, odrzajem stecena sluzbenost,upisana u zemljisne knjige,pod uslovom da je pribavilac savestan(tj nije znao,niti mogao znati da je sluzbenost stecena vanknjiznim odrzajem)
Ukoliko zak. nije drugacije propisano, na sticanje sl odrzajem primenjuju se pravila za sticanje prava svojine odrzajem.

3.SSSL NA OSNOVU SUDSKE ODLUKE
Za vecinu stranih zakonika za sluzbenosti koje se sticu sudskom odlukom vazi numerus clausus,tako da sud ne moze ustanoviti sluzbenosti van slucaja koji je zakon predvidio.Srbijanski GZ je sadrzao uslove pod kojima se u svakom opravdanom slucaju sluzbenost moze ustanovti
Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima glasi:da se odlukom suda,ili dr drz.org. Sluzbenost ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimicno,ne moze koristiti to dobro bez odgovarajuceg koricenja posluznog dobra.
Potrebno je da postoji 1.nemogucnost upotrebe u jednoj bitnoj osobini i 2.da za tu nemog.nije kriv vlasnik posluznog dobra.
Za razliku od sudske presude kod zakonske sluzbenosti koja ima deklarativan karkter,presuda kojom se uztanovljava sluzbenost na osnovu Zakona o SpOd. Ima konstitutivan karakter.
Na zahtev vlasnika posluznog dobra sud utvrdjuje i odgovarajucu naknadu koju je vlasnik povlas.dobra duzan da plati vlasniku posl.dobra.
Sluzbenost se sudskom presudom stice danom pravosnaznosti presude,sto znaci da za njen nastanak upis u zemljisne knjige nije potreban.
Kupac posl.dobra koji nije znao za postojanje sl,duzan je da je trpi,a njegova zabluda je znacajna samo na planu obligacionog prava(o naknadi stete o raskidu ugovora).
U odredjenom br.slucaja sl se uspostavlja odlukom nadleznog organa:ova odluka ima konstitutivan karakter,a sl nastaje danom njene pravosnaznosti.


PRESTANAK STVARNIH SLUZBENOSTI:

1.NA OSNOVU PRAVNOG POSLA
2.USLED NEVRSENJA SLUZBENOSTI
3.UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA SLUZBENOSTI ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI
4.PRESTANAK SLUZBENOSTI SJEDINJENJEM(KONSOLIDACIJOM)

1.NA OSNOVU PRAVNOG POSLA
Zakon o OsnovSvojpravOdn ne spominje ovaj nacin prestanka,ali je nesporno da sluzbenosti mogu prestati
1.na osnovu ugovora izmedju vlasnika povlasnog i posluznog dobra
2.kao i na osnovu odricanja od str titulara sluzbenosti.
1.ugovor o prestanku sluzbenosti mora biti zakljucen u pismenoj formi(i odmah proizvodi obligaciono dejstvo)a za prestanak sluzbenosti potreban je i ispis iz zemljisnih knjiga.

1.)Ako pre ovoga titular otudji povlasno dobro,novi vlasnik stice svojinu zajedno sa sluzbenoscu,i protiv njega se ispis ne moze izdejstvovati.
2.)Ako na povlas.dobru postoje tereti(hipoteka i plodouzivanje) za prestanak stvarne sluzbenosti potrebna je saglasnost treceg,ukoliko to steti njegovim pravima,a ako je povlasno dobro u susvojini za prestanak je potrebna saglasnost svih suvlasnika.
Ovim nacinom prestaju sve sluzbenosti,ukljucujuci tu i zakonske sluzbenosti.
2.prestanak sluzbenosti odricanjem je prestanak na osnovu jednostrane izjave od strane titulara sluzbenosti, za sta nije potrebna saglasnost vlasnika posluznog dobra.
Ovaj nacin prestanka ne vazi za zakonske slubenosti.

2.USLED NEVRSENJA SLUZBENOSTI
Nevrsenje kao nacin prestanka pojavljuje se u 2 vida:
1.kao liberatorna uzukapija
2.kao zastarelost
1.liberatorna uzukapija je prestanak sluzbenosti usled nevrsenja,koje je praceno protivljenjem od strane vlasnika posluznog dobra.potreban je i jedan +pozit. Uslov:da je posluzno dobro drzano i uzivano kao slobodno,da je vlasnik posluznog dobra preduzimao radnje koje iskljucuju postojanje sluzbenosti.
2.Zastarelost je prestanak sluzbenosti usled obicnog nevrsenja,koje nije praceno protivljenjem od str vlasnika posluznog dobra.Kod prestannka sl zastareloscu su zastupljene 2 ideje na kojima pociva ustanova zastrelosti u gp:
1.ideja nevrsenja prava,tj nezainteresovanosti za svoje pravo,sto zanci da prestanak prava ne predstavlja gubitakrealnih interesa subjekta u pitanju.
2.zastarelost ima liberatorno dejstvo-koristi jenom odredjenom subjektu,cije se pravo svojine sada rasterecuje, oslobadja jednog suvisnog tereta.
ZOSO predvidja oba nacina prestanka sluzbenosti,i za liberatornu uzukapiju propisuje rok od 3 godine,a za zastarelost rok od 20 godina.

3.UKIDANJE NA ZAHTEV VLASNIKA SLUZBENOSTI ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI
Vlasnik posluznog dobra moze zahtevati ukidanje sluzbenosti ako je ova izgubila svku korisnost za posluzno dobro.Na ovaj nacin se mogu ukinuti i dr sluzbenosti,a ne samo sl prolaza,i to bez obzira na nacin njihovog nastanka.
Ukidanje mogu zahtevati i vlasnik,i suvlasnik povlasnog dobra,dok je pasivno legitimisan vlasnik ali ne i onaj koji je samo drzalac prava sluzbenosti.
Neki zakonici idu dalje i predvidjaju mogucnost ukidanja sluzbenosti kada je usled promenjenih prilika stvar sacuvala samo delimicnu korist za povlasno dobro,ukoliko je ova korist u nesrazmeri sa teretom koji sluzbenosti znaci za posluzno dobro.Za ukidanje ovih sluzbenosti duguje se naknada,koju odredjuje sud.

4.PRESTANAK SLUZBENOSTI SJEDINJENJEM(KONSOLIDACIJOM)
Stvarna sluzbenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i posluznog dobra,Svejedno je kako je doslo do sjedinjenja:kupoprodajom,poklonom,odrzajem,nasledjem.
Ali ako sjedinjenje nije bilo praceno i brisanjem sluzbenosti iz zemljisnih knjiga,pa kasinje jedna od sjedinjenih nepokretnosti bude otudjena,sluzbenost se automatski aktivira sa svojim redovnim pravnim dejstvima.
Ko je sjedinjenje prestalo usled nekog uzroka koji ima retroaktivno dejstvo(npr.ponistenje ugovora o kupoprodaji posluznog dobra),sluzbenost dalje postoji,odnosno uzima se ko da nije ni prestala.


ZASTITA STVARNIH SLUZBENOSTI(KONFESORNA TUZBA)
Imalac stvarne sluzbenosti je drzalac prava pa se kao takav moze sluziti drzavinskim posesornim tuzbama(u smislu ZOSO).
Konfesorna tuzba je petirorna tuzba za zastitu prava svojine.
Cilj tuzbe je osuda tuzenika da dopusti vrsenje prava sluzbenosti u punom obimu,i zabrana daljeg smetanja odnosno onemogucavanja.
Tuzeni moze biti vlasnik posluznog dobra,i 3ce lice koje ometa vrsenje sluzbenosti.
Tuzilac je titular sluzbenosti,tj vlasnik ili suvlasnik povlasnog dobra,kao i drzalac koji ima pravo da se koristi sluzbenoscu.
Osnov tuzbe je samo pravo sluzbenosti,tj da bi uspeo u sporu tuzilac mora dokazati postojanje prava stvarne sluzbenosti.
VAZNIJA SUSEDSKA PRAVA I VAZNIJE STVARNE SLUZBENOSTI:
1.VAZNIJA SUSEDSKA PRAVA
2.STETNI UTICAJI(IMISIJE)
3.VAZNIJE STVARNE SLUZBENOSTI
4.NUZNI PROLAZ

1.VAZNIJA SUSEDSKA PRAVA
Sticanje sl na osnovu zakona se ne spominje,iz cega treba zakljuciti da se zakonska ogranicenja kvalifikuju kao susedska prava.
Bitne osobine ovih prava su da:
1.nastaju neposredno na osnovu zakona
2.da se upisuju u zemljisne knjige
3.da presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativan karakter.
Zajednicko nacelo za sva susedska prava kao ogranicenja svojne jeste da se vrse u duhu dobrosusedskih odnosa i uz sto manje uznemiravanje vlasnika susedne nepokretnosti.

S obzirom na njihovu sadrzinu susedska prava mozemo podeliti u 4 grupe:
1.to su ona prava koja su posledica razgranicenja nepokretnosti
npr:pravo zajednicke svojine na objektima na samoj medji,i prava/obaveze u vezi sa prodiranjem grana u tudji vazdusni prostor.
2.susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika 1 nepokretnosti,da na neki nacin upotrebljava susednu nepokretnost,i da ovo pravo ostvaruje protiv njenog svakodobnog vlasnika.
(pravo da predje na susednu nepokretnost radi prikupljanja plodova koje je vetar naneo tamo)
3.susedska prava koja se sastoje u pravu svakodob.vlas.1 nepokretnosti da od s.vl.dr. nepokretnosti zahteva,da svoju nepokretnost ne upotrebljava u odredjenom pravcu(da ne vrsi potkopavanje)
4.su ona prava na osnovu kojih svakodob.vlas.1 nepokretnosti moze od s.vl.dr. nepokretnosti zahtevati neko cinjenje.

Susedska prava koja proizilaze iz razgranicenja nepokretnosti:
1.prema predratnim pravilima ograde,zive ograde,zidovi,kanali,i dr
pregrade koje se nalaze izmedju susedskih zemljista,smatraju se za zajednicku svojinu,ali samo ako se po znacim,natpisima idr dokaz.sredstvima druacije ne pokaze(oboriva zak.pretpostavka)
2.Drvo na medji je zajednicka svojina suseda.Posto se svojina drveta odredjuje prema stablu(a ne zilama)
drvo pripada onome na cijoj je zemlji stablo,cak i ako bi grane presle u susedov vazdusni prostor.Ako trpoi grane ima pravo na plodove koje one daju,ali nema pravo na naknadu stete koje grane svojim hladom pricinjavaju usevima.
Prava upotrebljavanja susednu nepokretnost
1.Vlasnik nepokretnosti ima pravo da predje na susedovo zemljiste radi hvatanja odbegle ili zalutale zivotinje, roja pcela,kupljenja plodova sa svoje vocke,ili povracaj stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slucajno tu dospele.
2.U slucaju izvodjenja gradjevinskih radova na svom zemljistu,on ima pravo da koristi delove susedovog zemljista za drzanje,pristup radnika...(i sused ima pravo naknade).
Pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava u odredjenom pravcu
Vlasnik ne sme na svom zemljistu preduzimati radove koji ugrozavaju stabilnost susedovog zemljista ili zgrade, potkopavanje i dr radovi,a vlasnik ugrozenog zemljista moze zahtevati obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbedjenja.+imisije:)
Prava na osnovu kojih svakodob.vlas.1 nepokretnosti moze od s.vl.dr. nepokretnosti zahtevati neko cinjenje:
npr kad postoji opasnost od rusenja zgrade sused koji je ugrozen ima pravo da od odgovornog lica zahteva preduzimanje potrebnih mera da se steta izbegne.

2.STETNI UTICAJI(IMISIJE)
U ovu grupu spada i jedno znacajno pravo:
pravo zahtevati od suseda da savoju nepokretnost ne upotrebljava na neki nacin kojim se prouzrokuju prekomerne imisije(stetni uticaji).
Stetni uticaji koji dolaze sa susedne nepokretnosti u vidu dima,prasine,neprijatnih mirisa... moraju se trpeti do granice tolerancije.
Prekoracenjem te granice nastaje odredjena odgovornost zagadjivaca(iminenta),tj onaj ko je izlozen preteranim imisijama ima odredjena prava:
1.on moze zahtevati da se imisija svede na podnosljivu meru
2.a ako se imisija ne moze svesti na podnosljivu meru,moze se zahtevati zabrana aktinosti iz koje imisije poticu
3.izuzetno,ako imisije nastaju u obavljanju opstekorisnih delatnosti za koje je dobijena dozvola drzave,ne moze se traziti zabrana ovih aktivnosti,vec samo preduzimanje mera za smanjenje stete uticaja,i naknada stete ako se ovi uticaji trpe preko granice tolerancije.
Granica tolerncije sa cijim prelaskom pocinje odgovornost iminenta je razlicito odredjena u razlicitim zakonicima.
Po nasem zakonu to je granica koja je uobicajna sobzirom na prirodu i namenu nepokretnosti,i na mesne prilike.
U naseljima gradskog karaktera nije moguce obezbediti da zgrade sa svake str. imaju odredjeni vidik,pa se ne moze ni ocekivati da vlasnik jedne zgrade ima otvoreni vidik preko susedne gradj. pracele i posle izgradnje kuce na njoj ,pod uslovom da je zgrada podignuta sa zokonito donetim odobrenjem za gradnju.
Prema stanovistu Vrhovnog suda Jugoslavije odgovornost postoji iako je pribavljeno odobrenje za gradjenje,i iako su postovani uslovi u tom odobrenju,ako je odobrenje izdato protivno urabanistickom planu.

3.VAZNIJE STVARNE SLUZBENOSTI
Stvarne sl mogu nastati:ugovorom ili presudom.
Najvaznije sluzbenosti su one koje nastaju na osnovu ugovora.AGZ nabraja obicnije vrste stvarnih sluzbenosti: kucnih i poljskih.kucne sluzbenosti su obicno(12):
1.pravo nalsoniti teret svog zdanja na tudje
2.gredu ili rog u tudji zid uvuci
3.prozor na tudjem zidu otvoriti bilozbog svetlosti bilo zbog izgleda
4.podici krov ili natremak nad susedovim vazdusnim prostorom
5.dim propustati kroz susedov dimnjak
6.kisnicu sa svoje strehe na tudje zemljistte provoditi
7.tecnosti na susedovo zemljiste sipati i propustati
+drzalac posluznog dobra obavezan je nesto ne ciniti,sto bi inace mogao:
1.ne oduzimati svetlost ni vazduh povlasnom zemljistu
2.ne oduzimati mu izgled
3.kisnicu ne odvoditi od susedovog zemljista
4.svoju kucu ne ciniti visom
5.svoju kucu ne ciniti nizom
Glavne poljske sluzbenosti su:
1.imati pravo na odrzavanje staze,putanje a stoku,ili kolskog puta na tudjem zemljistu
2.H2O crpsti,dovoditi,i odvoditi,i stoku pojiti
3.stoku cuvati i pasti
4.drveca seci,suvo granje i zir sakupljati,i lisce grabuljama.
5.divljac loviti,ptice hvatati i ribe loviti.
6.kamen vaditi,pesak kopati,krec peci.
Sluzbenosti koje se ustanovljuju sudskom odlukom su nuzne sluzbenosti jer se ustanovljuju protiv vlasnika posluznog dobra.
Sudska odluka(presuda kojom se ustanovljava sluzbenost) ima konstitutivno dejstvo,a za nastanak sluzbenosti nije potreban upis u zemljisne knjige,posto se sluzbenost stice danom pravosnaznosti odluke.
Postoje 2 vrste nuznih sl:1.pravo nuznog prolaza 2.sluzbenost postavljanja antene i vodova.

4.NUZNI PROLAZ
Od sluzbenosti koje se uspostavljaju sudskiom presudom treba prvo spomenuti pravo nuznog prolaza:
vlasnik nepokretnosti koji nema izlaz na javni put ima pravo da zahteva da mu se dozvoli prolaz preko tudjeg zemljista.
Prolaz moze biti ustanovljen kao pravo prelaza:peske,kolima,motornim vozilom,poljoprivrednom masinom.Za ovo se placa naknada ciji iznos odredjuje sud,srazmerno seti koja se nanosi posluznom dobru.
Preko kucnih dvorista prolaz se u nacelu ne moze ostvariti protiv volje vlasnika,a izuzetak je je dozvoljen jedino ako se dr pravcem nikako(ili bez nesrazmernih troskova) ne moze prici povlasnom dobru.
Vlasnik posuznog dobra ima pravo da o svom trosku,odredi dr mesto za vrsenje sluzbenosti,na istom posluznom dobru gde njeno vrsenje nece biti otezano.Takodje praema opstem pravilu koje vazi za sve sl:
vlasnik posluznog dobra moze zahtevati da se ukine pravo nuznog prolaza,ako je prestala potreba za njim (npr:izgradjen je javni put)
Druga znacajna stvarna sluzbenost je sluzbenost prostavljanja vodova:vlasnik nepokretnosti moze zahtevati da mu se omoguci,da i protivno voljisuseda,preko njegovog zemljista provede vodovodne i kanalizacione cevi,elektricne i telefonske kablove,ako je postavljanje ovih vodova na dr mestu=nesrazmernim troskovima.
Postoji jos jedna sl za kojom je nastala potreba u vezi sa razvojem tehnicke civilizacije:
korisnik radiodifuznog prijemnika ima pravo da na susedovoj zgradi postavi antenu ako mu je to neophodnoza prijem radiodifuznog programa,a time ne ometa stanare u prijemu radiodifuznog programa.

LICNE SLUZBENOSTI:
1.PLODOUZIVANJE
2.PRAVO UPORTEBE
3.PRAVO STANOVANJA

1.PLODOUZIVANJE
Podouzivnje je licna sl koja se sastoji iz ovlascenja upotrebe i pribiranja plodova sa tudje stvari,bez povrede njene sustine.U ovom odnosu imamo plodouzivalaca i gospodara stvari.
Nase danasnje pravo ne poznaje ni jedan slucaj zakonskog plodouzivanja,ali je samo plodouzivanje kao pravn ustanova izricito poznato.
Predmet plodouzivanja mogu biti stvari i prava,a takodje i imovina.Plodouzivanje na stvari moze se odnositi i na idealan suvlasnicki deo.
Predmet plodouzivanja na stvarima mogu biti kako pokretne,tako i nepokretne stvari.,ali to uvek moraju biti nepotrosne stvari.(jer samo one mogu biti upotrebljene bez promene njihove sustine).Ako za predmet ima potrosnu stvar plodouzivanje menja svoju prirodu-pretvara se u nepravo plodouzivanje(potrosne stvari prelaze u svojinu nepravog plodouzivaoca,a on je duzan da po prestanku plodouzivanja vrati stvari iste vrste i u istoj kolicini,ili da nadoknadi njihovu vrednost).

*prava plodouzivalaca
1.on ima pravo da stvar drzi,upotrebljava i pribira plodove s nje.
2.on nema pravo na odvojene delove supstancije,niti na skroviste,jer ni jedno ni dr ne predstavljaju plod.
3.U uporednom pravu-plodouzivalac stice civilne plodove srazmerno vremenskom trajanju plodouzivanja(dan po dan,bez obzira...)
Sto se tice naturalnih plodova u uporednom pravu je usvojeno pravilo da ih plodouzivalac stice odvajanjem prisvajajuci i njihoviu matrijalnu supstanciju i njihovu vrednost.
4.U fr pravu on je ovlascen da prvo plodouzivanje prenese na drugoga,stim da se plodouzivanje gasi smrcu predhodnog a ne novog plodouzivalaca.
U dr zakonicima plodouzivanje je kao pravo neprenosivo,ali se moze preneti njegovo vrsenje,mogu se u vidu zakupa i posluge preneti na dr koristi koje plodouzivalac ima od stvari.
5.on moze da se koristi stvarnim sluzbenostima koje postoje u korist nepokretnosti na koju se odnosi plodouzivanje(bez obzira kada su ustanovljen:pre ili u toku pl.)
6.on nema pravo zasnivanja novih stvarnih sl na teret predmeta ploodouzivanja.(ali upotrebu predmeta u korist drugog moze regulisati na bazi obligacionog prava(dozvoliti prolaz tacno odredjenog lica).
*plodouzivaoceve obaveze
1.duzan je da ocuva sustinu stvari,ali X odgovara za smanjenje vrednosti stvari kao posledice redovne upotrebe.
2.on snosi troskove redovnog odrzavanja,a vlasnik troskove koji su izazvani staroscu zdanja ili visom silom odnosno slucajem.
3.on je obavezan da
1.)bez odlaganja obavesti vlasnika o ostecenjima stvari kao i neophodnosti vanrednih popravka,ili preventivnih mera izazvanih opasnoscu koja se nije mogla predvideti.
2.)da ga obavesti ako neko 3ci okupira njegovo pravo na svari.
4.po prestanku plodouzivanja plodouzivalac je duzan da stvar vrati.
plodouzivalac odgovara za skrivljeno ostecenje/unistenje stvari,kao i za njeno otudjenje,te otuda:
1.)ako stvar jos postoji mora je vratiti ma koliko bila upotrebom istrosena(ostecena)
2.)ako stvari vise nema plodouzivalac se moze osloboditi odgovornosti,ako dokaze da nije kriv za nestanak,tj da je nestanak posledica vise sile,ili potpune istrosenosti usled upotrebe.

zastita plodouzivanja-za povredu prava plodouzivanja plodouzivalac moze koristiti petitorne tuzbe za povacaj stvari ili prestanak smetanja,a takodje i posesorne tuzbe jer je drzalac prava.
tuzeni u ovim sporovima moze biti kako trece lice tako i vlasnik stvari.
nastanak plodouzivanja-kod nas moze nastati na osnovu: 1.ugovora2.testamentom i 3.odrzajem.
-Za nastanak na osnovu ugovora potreban je:
upis u zemljisne knjige/intabulacione knjige,i pismena forma ugovora>ako se odnosi na nepokretonosti,
a predaja stvari ako se odnosi na pokretnosti.
-Za sticanje pl odrzajem u nekim zakonicima je izricito propisano da se:
primenjuju pravila koja vaze za sticanje prava odrzajem.
prestanak plodouzivnja-pl prestaje
-protekom vremena ako je ustanovljeno na odredjeno vreme,a to vreme istekne pre smrti plodouzivalaca.
-ako u vreme plodouz.smrti nije ugovoreno vreme,pl.se kao licna sluzbenost gasi smrcu plodouzivalaca,a uspostavlja se puna svojina vlasnika stvari(koji je dotle imaogolu svojinu).
koliko traje plodouzivanje u korist pravnog lica???Postoje 2 stanovistva:
1.po jednom je plodouzivanje u korist pr.lica neograniceno,tj postoji dok postoji pr.lice.
2.dr zakonici predvidjaju da plodouz.traje odredjeno vreme u korist pravnog lica,posle cijeg isteka se gasi
(vreme predvidjeno u odredj.zak.se krece od 10 i 100 godina)
-pl moze prestati i 1.na osnovu ugovora i na osnovu 2.odricanja od str plodouzivaoca.
-pl prestaje ako se vlasnik vlasnik poslunog dobra protivi vrsenju pl,a plodouzivac svoje pravo ne vrsi 3 uzastopne godine.Rec je o liberlnoj uzukapiji
moguc je i prestanak pl usled zastarelosti(potpunog odsustva uzivanja stvari od str samog plodouzivalaca...)
propast stvari
1.u slucju delimicne propasti,plodouzivanje se produzava na oreostalom delu a u slucaju 2.potpune propasti usled vise sile prestaje.
Ukoliko je stvar bila osigurana,pl se prosiruje na sumu osiguranja,tj iznos$$$ koji je isplacen na ime naknade stete.
Vlsnik nije duzan da unistenu stvar obnovi o svom trosku,ali ako to ucini,pl se prema jednima
1.produzava a po dr 2.prestanak plodouzivanja je definitivan.

2.PRAVO UPOTREBE
Pravo upotrebe je licna sluzbenost ciji je imalac ovlascen da tudju stvar upotrebljava,pribira plodove sa nje,u granicama svojih licnih potreba i potreba clanova svoje porodice,bez narusavanja sustine same stvari.
U modernim pravima licna sluzbenost upotrebe nije ogranicena samo na upotrebu stvari.Pravo upotrebe je danas shvaceno kao ograniceno plodouzivanje,i to u kvantitativnom smislu:
upotrebilac ne izvlaci sve koristi koje stvar(prema svojim prirodnim osobinama)moze dati,vec je upotrebljava i pribira plodove sa nje prema svojim potrebama,i potrebama svoje porodice.
Zakonicima je propisano da je neprenosivo ne samo pravo upotrebe vec i njegovo vrsenje

3.PRAVO STANOVANJA
PS kao licna sluzbenost sastoji se u ovlascenju da se u svrhu stanovanjakoristi tudja stambena zgrada ili stan kao poseban deo zgrade.Po svojoj pravnoj prirodi to je vrsta sluzbenosti upotrebe,ogranicena po svom predmetu na zgradu,odnosno stan,a uz iskljucenje svih plodova.
Imalac prava stanovanja moze primiti na stan clanove svoje porodice,kao i lica koja su mu potrebana za vodjenje domacinstva.

Evo zajednicke svojine koju sam preskocila pitanja od 153 do 158.
ZAJEDNICKA SVOJINA BRACNIH DRUGOVA
1.OPSTI POJAM ZAJEDNICKE SVOJINE
2.ODVOJENA I ZAJEDNICKA SVOJINA (IMOVINA) BRACNIH DRUGOVA
3.RASPOLAGANJE ZAJEDNICKOM SOVJINOM (IMOVINOM) BRACNIH DRUGOVA
4.DEOBA ZAJEDNICKE SVOJINE BRACNIH DRUGOVA
5.STICANJE SVOJINE U VANBRACNOJ ZAJEDNICI
6.ZAJEDNICKA SVOJINA CLANOVA PORDICNE ZAJEDNICE

1.OPSTI POJAM ZAJEDNICKE SVOJINE
Zajednicka svojina je pravo svojine koje imaju dva ili vise lica (zajednicara) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu odredjeni, pa se shodno tome njima ne moze ni raspolagati dok traje rezim zajednicke svojine.
Udeli zajednicara (titulara zajednicke svojine) nisu odredjeni ni idealno ni realno, pa se kao pravna zajednica, zajednicka svojina razlilkuje od susvojine (kod koje su delovi suvlasnika odredjeni idealno, pri cemu suvlasnik moze raspolagati tim idealnim delom) i od etazne svojine (kod koje je deo etaznog vlasnika fizicki odredjeni i njime se moze samostalno raspolagati).

U nasem danasnjem pravu postoji vise slucajeva zajednicke svojine, od kojih su neki tipicni, a drugi pokazuju izvesna odstupanja od opsteg rezima. Ali razlike postoje i u tom smislu sto je u nekim slucajevima zajednicka svojina deljiva, a u drugim ne samo sto je nepodeljiva, vec je i nedeljiva. Najzad, u nekim slucajevima zajednicka svojina je samostalno pravo ( kojim zajednicari sporazumno mogu raspolagati), dok je u drugim akcesorno pravo, te se automatski prenosi sa prenosom prava svojine uz koje ide.

2.ODVOJENA i ZAJEDNICKA SVOJINA (IMOVINA) BRACNIH DRUGOVA
Pravo svojine je jedno subjektivno gradjansko pravo, dok je imovina skup imovinskih prava i obaveza koji pripadaju jednom subjektu: tu, prema tome, pored prava svojine dolaze i druga stvarna i uopste apsolutna prava, zatim obligaciona prava (potrazivanja) i, najzad, imovinske obaveze.
Odvojena svojina bracnog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine. Prema nasim pozitivnim propisima, u braku paralelno postoje rezim odvojene imovine bracnih drugova i rezim njihove zajednicke imovine.
Odvojenu imovinu bracnog druga sacinjavaju:
1. imovina koju je bracni drug imao u casu zakljucenja braka
2. imovina koju je bracni drug stekao u toku braka ali ne radom vec nasledjem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja
3. imovina koja je pripadala bracnom drugu na osnovu deobe zajednicke imovine izvrsene u toku trajanja bracne zajednice,
4. imovina stecena radom u toku braka ali posto je nastupio trajan fakticki prekid bracne zajednice,
5. imovina koju je zena unela u brak kao miraz,
6. plodovi na stvari na kojima bracni drug ima posebnu svojinu, ukoliko nisu ostvareni radom bracnih drugova.
Svojom odvojenom imovinom bracni drug raspolaze i upravlja samostalno. On moze ovlastiti svog bracnog druga ili neko trece poslovno sposobno lice da kao zastupnik odnosno pomocnik upravlja i raspolaze njegovom odvojenom imovinom.
Ako je tokom trajanja zajednickog zivota u braku doslo do neznatnog/znatnog uvecanja vrednosti posebne imovine 1 supruznika,dr supruznik ima pravo na potrazivanje/udeo u novcu srazmerno svom doprinosu.









POJAM ZAJEDNICKE IMOVINE BRACNIH DRUGOVA
Prema zakonskoj definiciji, zajednicka imovina je ona 'koju su supruzi stekli radom u toku bracne zajednice' iz cega proizilaze njene sledece karakteristike:

1)Zajednicka imovina potice od rada, odvojenog ili zajednickog, bracnih drugova.
Veza izmedju rada i zajednicke imovine moze biti neposredna (kad je u pitanju rad koji donosi zaradu) ili posredna, kad je u pitanju rad kojim se drugom bracnom drugu omogucuje ili olaksava sticanje zarade, ili mu se omogucava sticanje vece zarade. Pod radom u smislu tvorca zajednicke imovine se ne podrazumeva samo rad koji doprinosi(neposredno i posredno)povecanju zajednicke imovine, vec i rad koji doprinosi njenom odrzavanju ili cini da je njeno smanjenje manje nego sto bi bilo (recimo, odrzavanjem postojece odece smanjuju se izdaci na novu odecu). Po Zakonu o braku i porodicnim odnosima Srbije od 1980. godine u zajednicku imovinu ulazi i ono sto je steceno igrom na srecu, a u teoriji i sudskoj praksi precizirano je da u zajednicku imovinu ulaze i:
a) prihodi od zajednicke imovine, kako oni koji su rezultat rada tako i oni koje imovina daje bez rada (zakupnina, kirija, kamata)
b) prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom bracnih drugova
v) stvari nabavljene iz zajednicke imovine
g) naknade koje su po raznim osnovama dobijene za stvari iz zajednicke imovnine (npr naknada stete).

2) Subjekti zajednicke svojine (zajednicari) su bracni drugovi i to kao bracni drugovi iz punovaznog braka, tako i bracni drugovi iz nevaznog braka. U prvom slucaju u zajednicku imovinu ulaze imovinske vrednosti stecene radom od trenutka zakljucenja braka do njegovog prestanka (razvodom, srcu, proglasenjem za umrlo), a u drugom slucaju imovinske vrednosti stecena od zakljucenja braka do ponistenja pravosnaznom sudskom presudom.

3) U zajednicku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stecene dok je postojala bracna zajednica.

Na stvarima poklonjenim na ime oba bracna druga zasniva se susvojina, a ne zajednicka svojina bracnih drugova i to iz dva razloga:
1.ove imovniske vrednosi ne poticu od rada bracnih drugova;
2.rezim susvojine je opsti u odnosu na rezim zajednicke svojine i primenjuje se uvek kad zakonom nije uveden rezim zajednicke svojine.
Nepokretnosti koje pripadaju bracnim drugovima kao zajednicarima upisuje se u zemljisne ili druge javne knjige na ime oba bracna druga, kao njihova zajednicka imovina na neopredlejenim delovima.
Ako je kao vlasnik upisan samo jedan bracni drug, smatrace se kao da je upis izvrsen na ime oba bracna druga. A ako su bracni drugovi upisani kao suvlasnici na opredeljenim delovima, smatrace se da su na ovaj nacin izvrsili deobu zajednicke imovine.
Imovina stecena korisnjenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja z.z.u braku preedstavlja z.i.

3.RASPOLAGANJE ZAJEDNICKOM SOVJINOM (IMOVINOM) BRACNIH DRUGOVA
Zajednickom imovinom (svojinom), kao celinom, bracni drugovi upravljaju i raspolazu zajednicki i sporazumno dok svojim neopredeljenim udelom u zajednickoj imovini bracni drug ne moze raspolagati niti ga moze opredeliti pravnim poslom medju zivima (mogao bi, znaci, svojim neopredeljenim udelom raspolagati samo putem testamenta).
Bracni drugovi mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje celokupnom zajednickom imovinom ili njenim delovima vrsi jedan od njih.Ugovor se moze ograniciti i samo na upravljanje ili samo na raspolaganje. Kada drugacije nije ugovoreno upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja.
Ako je dozvoljeno sticanje od nevlasnika, sa vise razloga se mora (pod istim uslovima) dopustiti sticanje od bracnog druga, koji je u pogledu stvari iz zajednicke svojine jedan od dva vlasnika (zajednicara).

DEOBA ZAJEDNICKE SVOJINE BRACNIH DRUGOVA

Deoba zajednicke imovine bracnih drugova moze se traziti za vreme braka i posle njegovog prestanka a pravo da traze deobu imaju:
1.bracni drugovi 2.naslednici umrlog bracnog druga kao i 3.poverilac jednog bracnog druga ukoliko svoje potrazivanje ne moze da ostvari iz posebne imovine tog bracnog druga.

1.Sporazum-Likvidiranje rezima zajednicke imovine,njegovo pretvaranje u odovojene imovine bracni drugovi, mogu izvsiti sporazumno. Prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su ovi modaliteti koje pravo poznaje:
1.pretvaranje rezima zajednicke imovine ( svojine) u rezim susvojine (sa predeljenim idealnim suvlasnickim udelima,kojima se moze raspolagati),
2.realna deoba tako sto ce neke stvari pripasti u iskljucivu svojinu jednom bracnom drugu, a druge u iskljucivu svojinu, a drugi za svoj deo biti isplacen u novcu.

2.Bez sporazuma-deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog bracnog druga u zajednickom imovini odredjuje se prema njegovom doprinosu.Sud moze naci da je udeo jednog bracnog druga u zajednickom imovini dve trecine, a drugog jedna trecina, ili da su udeli jednaki.
Utvrdjivanjem udela svakog bracnog druga u zejednickoj imovini rezim zajednicke svojine pretvara se u rezim susvojine: umesto neopredljenih delova na stavrima iz zajednicke svojine, svaki bracni drug sada postaje suvlasnih svake stvari, dakle imalac jednog odredjenog idealnog dela kojim se moze raspolagati (jedna polovina, dve trecine).
U slucaju kada je udeo jednog bracnog druga u zajednickoj imovini nesrazmerno manji od udela drugog bracnog druga, sud moze na zahtev jednog ili drugog bracnog druga, tom bracnom drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela.
Vrednost pojedinih stvari (pa prema tome i ukupna vrednost zajednicke imovine) utvrdjuje se prema cenama u vreme donosenja sudske odluke a prema stanju stvari u momentu prestanka bracne zajednice.

Na zahtev bracnog druga dosudjuje mu se u iskljucivu svojinu, i to povrh njegovog udela u zajednickoj svojini (dakle bez uracunavanja u njegov deo):
1) stvari koje sluze iskljucivo za njegovu licnu upotrebu, ako njihova vrednost nije nesrazmerna, u odnosu na ukupnu vrednost zajednicke imovine
2) koje sluce samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi, ako je zajednicko dete povereno na cuvanje i vaspitanje tom bracnom drugu, a vrednost stvari nije srazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednicke imovine.

Na zahtev bracnog druga dosudjuju mu se u iskljucivu svojinu ali na ime njegovog udela u zajednickoj svojini ( dakle, uz uracunavanje u njegov deo):
1) njihova vrednost je nesrazmerna u odnosu na...
2) vrednost stvari je nesrazmerno velika u odnosu...
3) pokretne stvari koje je bracni drug zadrzao posle prekida zajednickog zivota i bio u njihovoj neprekidnoj mirnoj drzavini najmanje tri godine
4) stvari koje bracnom drugu sluze za vrsenje njegovog zanata ili zanimanja ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednicke imovine.
Uracunavanje vrednosti ovih stvari barcnom drugu u njegov deo,vrsi se
ili tako sto se drugom bracnom drugu srazmerno poveca suvlasnicki udeo na ostalim stvarima iz zajednicke svojine,
ili tako sto mu se izvesne stvari iz zajednicke svojine dosudjuju u iskljucivu svojinu: on moze, ako na to pristane, biti kompenziran i tako sto ce mu prvi bracni drug iz svoje posebne imovine isplatiti odgovarajucu novanu sumu ili mu ustupiti druge stvari odgovarajuce vrednosti.






STICANJE SVOJINE U VANBRACNOJ ZAJEDNICI
Imovinske vrednosti stecene radom u vanbracnoj zajedinici ne mogu pripasti samo jednom od vanbracnih drugova.
Vanbracni drug moze traziti vrednost svog rada ulozenog u poslove domacinstva i privrednog gazdinstva drugog vanbracnog druga ako je tim radom pribavljeno i unapredjeno imanje drugog vanbracnog druga i u srazmeri u kojoj je svojim radom doprineo da nastane ova korist. Vanbracni drug ima pravo na naknadu za svoj rad i kada nije uvecana ili unapredjena imovina drugog vanbracnog druga,ako se pozrtvovano zalagao radi licnih potreba clanova domacinstava (cuvanje dece) ili u drugim poslovima domacinstava i privrednog gazdinstva: u takvom slucaju moze se dopustiti primerena naknada s obzirom na duzinu trajanja vanbracne zajednice, vrstu, kolicinu i znacaj ulozenog rada, imovinske i porodicne prilike jedne i druge strane i slicno.
Zauzeto je stanoviste da je imovina stecena radom u vanbracnoj zajednici pre zakljucenja braka i posle razvoda zajednicka, a da se i u vanbracnoj zajednici moze ugovoriti, ili se iz konkludentnih radnji moze zakljuciti, da su stranke htele da im pribavljanje stvari budu zajednicke. Prema Zakonu o braku i porodicnim odnosima Srbije "imovina stecena radom muskarca i zene u vanbracnoj zajednici jeste njihova zajednicka imovina".

ZAJEDNICKA SVOJINA CLANOVA PORDICNE ZAJEDNICE
Prema Zakonu o braku i porodicnim odnosima Srbije imovina stecena radom i u toku trajanja porodicne zajednice je zajednicka imovina svih clanova porodicne zajednice, koji su ucestvovali u njenom sticanju, a pod porodicnom zajednicom Zakon podrazumeva bracne, odnosno vanbracne drugove, njihovu decu i druge srodnike, koji zajedno zive i zajednicki privredjuju ( npr na poljoprivrednom imanju).
Zajednickom imovinom clanovi porodicne zajednice upravljaju i raspolazu zajednicki i sporazumno.
Prava clanova porodicne zajednice na nepokretnostima koje su njihova zajednicka svojina upisuju se u zemljisne i druge javne knjige na ime svih clanova koji su svojim radom ucestvovali u sticanju,kao njihova zajednicka svojina na neopredeljenim delovima.
Ako je kao vlasnik upisan samo jedan clan prodicne zajednice smatra se da je vlasnik lice koje je kao takvo upisano sve dok se po predlogu ostalih clanova u zemljisne,odnosno druge javne knjige ne upise zabelezba o pravu zajednicke svojine.
Ako clan porodicne zajednice neovlasceno otudji stvar zajednicki stecenu u porodicnoj zajednici, ostali clanovi porodicne zajednice imaju pravo zahtevati da im se u ostalim stvarim i potrazivanjima dosudi odgovarajuci deo ili da im clan porodicne zajednice, koji je otudjenje izvrsio,isplati naknadu u novcu prema velicni njihovih delova.

Cicimici znam da si napisala da si koristila citanku i skriptu,da li to znaci da su ovo kompletna pitanja za Jelica i da ne moramo nista vise da ubacujemo iz citanke i njegove knjige.

pitanja za jelica je stavila neka druga devojka,i verujem da su pitanja dobro uradjena,cak bi ja to malo skratila:))
sto se tice ubacivnja iz knjige,ja ne bi nista dodavala,osim ako je sam profesor naglasio da je nesto promenjeno.
a ubacivanje iz citanke za njegova pitanja mislim da nije potrebno,ali ako bas imas vremena i volje mozes da prelistas citanku,jer sam cula da su ovu novu neznatno promenili..

hvala na odgovoru

ZALOZNO PRAVO*SAMO IZ SKRIPTI*pitanja do prenosa zaloznog prava;)
ZALOZNO PRAVO+VRSTE ZALOZNOG PRAVA
Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj stvari,na osnovu kojeg poverilac moze da naplati potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari(ako duznik ne ispuni obazvezu o dospelosti)pre ostalih poverioca.
Za razliku od stvarnih prava obligaciona imaju u sebi jedan element neizvesnosti,jer se deava da duznici zanemaruju svoje obaveze.A ako bi neki poverioc imao zalozno pravo na nekoj od duznikovih stvari,on bimogo da iz zalozene stvarii namiri svoje potrazivanje u celini,iskljucujuci sve ostale poverioce.
Tu se ogleda vrednost zaloznog prava,jer omogucuje zaloznom poveriocu mogucnost namirenja i onda kada se ostali poverioci ne mogu naplatiti u celini,ili se uopste ne mogu naplatiti.
VRSTE ZALOZNOG PRAVA
Zalozno pravo moze postojati na pokretnim(rucna zaloga) i nepokretnim stvarima(hipoteka),i oni se razlikuju po vrsti stvari na koju se odnosi zalozno pravo.
Zalaganje pokretne stvari vrsi se predajom u drzavinu,nepokretne-upisom u zemljisne knjige a stvar ostaje i dalje u svojini duznika.
U modernoj nauci su se pojavljivali novi oblici zalaganja,kao sto su zalaganje robe u magacinu,zalaganje robe u skladistima.U navedenim slucajevima zalazu se pokretne stvari,bez predaje poveriocu u drzavinu(one ostaju kod duznika)a zalaganje i publicitet su postizani upisom u razne vrste javnih registra.Time se kod nas bavi Zakon o registrovanoj zalozi,a to je zaloga koja nastaje bez predaje u drzavinu pokretnih stvari i prava(ali upisom u registar),radi obezbedjivanja potrazivanja poverioca.
Znaci imamo jednu podelu na rucnu zalogu,hipoteke,i registrovanu zalogu(stvar..),
i drugu koja je izvrsena prema nacinu na koji nastaje zalozno pravo:
1.ugovorom-ugovorno zalozno pravo
2.sudskom odlukom-sudsko zalozno pravo

Na pokretnim stvarima-zp se najcesce osniva ugovorom.Ugovorom o zalozi se obavezujeduznik ili neko 3ce lice da preda neku pokretnu stvar zaloznom poveriocu kako bi se ovaj naplatio pre ostalih poverioca,ako mu potrazivanje ne bude placeno o dospelosti,a zalozni poverilac se obavezuje da stvar cuva,i po namirenju potrazivanja vrati neostecenu zalogodavcu.
Ugovor je osnov(za pribavlj.zaloznog prava) a predaja stvari nacin sticanja.Poverilac stice zalozno pravo na pokretnoj stvari kada mu duznik preda stvar.Najcesce se misli na fizicku predaju,ali dolaze u obzir i svi dr obici predaje.
Na nepokretnim stvarima-ugovorno zp se stice upisom u zemljisne knjige,na osnovu ugovora.
Ugovor je pravni osnov a pored njega je potreban i nacin sticanja tj upis u javne knjige:sto posebno dolazi do izrazaja kod hipoteke koja ne moze postojati bez javnih knjiga(hip.poverilac ne moze imati nepokretnosti u drzavini).
Odstupanje postoji kod zakonske hipoteke kod koje nije potreban upis u javne knjige.

1.SUDSKO ZALOZNO PRAVO
2.ZAKONSKO ZP
3.NACELA ZP
1.SUDSKO ZALOZNO PRAVO
Postoji na pokretnim i nepokretnim stvarima.
1.Na pokretnim stvarima se sud.zal.pravo stice popisom stvari u izvrsnom postupku.
Sudska zaloga nastaje u postupku izvrsenja protiv duznika,koji nije ispunio obaveze o dospelosti,te je poverilac na osnovu pravosnazne sudske odluke predlozio prinudno izvrsenje.Ako postoji vise poverilaca red prvenstva odredjuje se prema danu kada je upis izvrsen,a ako je izvrsen istovremeno,prvenstvo ima onaj poverilac ciji je predlog za izvrsenje ranije primljen u sudu.
Sud moze odrediti na predlog poverioca da popisane stvari predju na cuvanje samom poveriocu ili 3cem licu.
Ako se cuva $$$novac,hartije od vrednosti,dragocenosti,stvari idu u sudski depozit.
Pokretne stvari na kojima je popisom osnovano sudsko zalozno pravo,mogu ostati i dalje u rukama duznika.
Ako duznik otudji stvar moze doci do sukoba 2 pravna interesa:interesa pribavioca da dobije pravo svojine+interesa zaloznog poverioca.
2.Sudsko zalozno pravo na nepokretnim stvarima stice se upisom u zemljisne ili dr javne knjige.
SUDSKA ODLUKA je samo PRAVNI OSNOV,a za zasnivanje sudskog zaloznog prava(sudske hipoteke)potreban je i NACIN STICANJA.U izvrsnom postupku prilikom uknjizenja sudskog zaloznog prava,u zemljisnoj knjizi se izricito oznacava da je potrazivanje izvrsivo.
Na podrucju gde nema zemljisnih knjiga,ili su unistene,ili nepokretnost nije bila upisana u zemljisnu knjigu-sudsko zalozno pravo stice se na odgovarajuci nacin predvidjen republickim zakonom.*

2.ZAKONSKO ZALOZNO PRAVO
Se zasniva kada nastanu cinjenice predvidjene zakonom.
1.Ugovorno zalozno pravo nastaje ako se duznik saglasi da stvar preda poveriocu u zalogu,ili da optereti svoju nepokretnost u njegovu korist.ZZP nastaje i kad duznik na to ne pristane.
2.UZP nastaje kada je pokretna stvar prodata poveriocu,ili kada je za nepokretnosti izvrsen upis u javne knjige.ZZP moze postojati i bez publiciteta.
Kod pokretnih stvari nije potrebno da duznik preda stvar zaloznom poveriocu u drzavinu(kao kod uzp).Zakonsko zalozno pravo mogu imati lica koja su u jednom trenutku imala drzavinu stvari ali je sad nemaju.ZZP se ne upisuje u zemljisne knjige.
3.ZZP ima po pravilu pravo prvenstva u odnosu na ugovorno zalozno pravo.
Zakonska hipoteka nema publicitet koji se obezbedjuje ugovornoj i sudskoj hipoteci.U tome lezi i slaba str zakonskog zaloznog prava,jer 3ca lica ne mogu saznati za njegovo postojanje iz javnih knjiga u koje se inace takva prava upisuju.
Drustveno-politicke zajednice imaju ZZP na nepokretnosti poreskog obaveznika,radi obezbedjivanja neisplacenih poreza i doprinosa.,koji se odnose na tu nepokretnost,i koji su dospeli za poslednjih godinu dana.Jedino se troskovi izvrsnog postupka namiruju pre ovih potrazivanja.U ovom sl postoji izuzetak: jer docnije nastalo ZZP ima prvenstvo u odnosu na ranije stecenu ugovornu hipoteku.

3.NACELA ZALOZNOG PRAVA
Izmedju rucne zaloge i hipoteke ima niz razlika u pogledu nacina zalaganja, drzavine, prava i obaveza subjekata u zaloznopravnom odnosu itd. Ipak, postoje izvesna najopstija pravila koja se primenjuju na obe vrste zaloznog prava, a to su:
1. nacelo akcesornosti
2. nacelo oficijelnosti pri realizovanju potrazivanja obezbedjenog zaloznim pravom
3. nacelo specijalnosti
4. nacelo nedeljivosti.

1.NACELO AKCESORNOSTI
Nacelo akcesornosti oznacava da je zalozno pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potrazivanja kao glavnog prava.Njegovo postojanje zavisi od postojanja punovaznosti prava potrazivanja.Ako je konstituisano za obezbedjenje potrazivanja koje je nastalo iz nistavnog pravnog posla,zalozno pravo ne moze opstati, jer potrazivanje nije punovazno, pa zalozni duznik moze zahtevati povracaj zalozene pokretne stvari,odnosno ispis hipoteke iz zemljisnih knjiga.
Odstupanja od nacela:
1.Zalozno pravo moze biti konstruisano za obezbedjenje uslovnog ili buduceg potrazivanja. Tu postoji odstupanje od nacela akcesornosti, jer zalozno pravo obezbedjuje potrazivanje koje jos ne postoji, ili potrazivanje koje mozda nece nastati.
2.Izvesno odstupanje od nacela akcesornosti postoji i u slucaju zastarelosti potrazivanja.Prema opstim pravilima,kada protekne rok zastarelosti,poverilac se ne moze namiriti iz imovinske mase duznika prinudnim putem.Ali, ako je potrazivanje obezbedjeno rucnom zalogom ili hipotekom, poverilac se,i pored toga sto je rok zastarelosti istekao moze namiriti iz vrednosti zalozene stvari ako je drzi u rukama ili ako je njegovo zalozno upisano u javne knjige.
Duznik i dalje duguje poveriocu, samo sto se njegova obaveza pretvara u prirodnu obavezu. Otuda je odstupanje od nacela akcesornosti manje nego sto izgleda na prvi pogled.
3.Jos jedno odstupanje od nacela akcesornosti predstavlja tzv svojinska hipoteka - slucaj kada sopstvenik stekne pravo hipoteke na sopstvenoj neoprkretnosti. U nasem pravu svojinska hipoteka ne moze nastati izvorno, od pocetka postojanja zaloznog prava, sto je slucaj u nemackom pravu, nego samo ako djodje do konsolidacije, tj. do sjedinjenja svojstva hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekarne nepokretnosti u jednoj licnosti. To se moze dogoditi ako hipotekarni poverliac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (ili obrnuto ako sopstvenik nasledi hipotekarnog poverioca), ako kupi hioptekovanu nepokretnost ili ako sopstvenik hipotekovane nepokretnsti isplati obavezu.

1.NACELO OFICIJELNOSTI
Prema nacelu oficijelnosti, zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje iz zalozene stvari jedino sudskim putem. Ako duznik ne isplati dug o dospelosti, zalozni poverilac moze realizovati potrazivanje koje je obezbedjeno zaloznim pravom iz vrednosti zalozene stvari.
Zalozni poverilac treba da se obrati sudu i da zatrazi javnu prodaju. U nasem pravnom sistemu je zabranjena tzv.lex commissoria.Kao sto je
1.nedozvoljeno da se zalozni poverilac naplati iz zalozene stvari na osnovu jednostrane izjave volje,
2.tako je isto zabranjena svaka ugovorna odredba kojom se u trenutku zakljucenja ugovora o zalozi,predvicja da ce zalozena stvar preci u svojinu zaloznog poverioca, ako njegovo potrazivanje ne bude namireno o dospelosti ili da ce u takvom slucaju poverilac moci zlozenu stvar zadrzati za sebe ili je prodati po unapred odredjenoj ceni.
Medjuti,iste odredbe su punovazne kada su ugovorene u trenutku dospelosti duznikove obaveze.A ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti, on moze
1.prepustiti stvar poveriocu u svojinu,ali po ceni koja ce biti utvrdjena u pregovorima izmedju njega i poverioca.
2.moze dozvoliti poveriocu da stvar proda iz slobodne ruke.
Ali, u oba slucaja on ce prihvatiti poveriocevu ponudu samo ako mu omogucava povoljniji ishod nego sto bi onaj koji bi nastao javnom prodajom zalozene stvari u izvrsnom postupku.

NACELO SPECIJALNOSTI
Nacelo specijalnosti oznacava:
1. da se zaloznim pravom moze obezbediti samo odredjeno potrazivanje jednog poverioca
2. da zalozno pravo moze postojati samo na odredjenoj stvari a ne na svim stvarima zalogodavca.
Nacelo specijalnosti je znacajna tvorevina modernog prava(u odnosu na rimsko pravo u kome se hipotkea mogla odnositi na sve stvari duznika).Medjutim,nacelo specijalnosti vazi i primenjuje se i na zalozno pravo na pokretnim stvarima iako to nije izracito pogrlaseno u zakonu. Zakonska potvrda, uostalom, nije ni potrebna, jer zalozno pravo na pokretnoj stvari nastaje u trenutku predaje poveriocu, a da bi se stvar predala poveriocu potrebno je da bude odredjena.

Potrazivanje mora biti odredjeno:
1.To znaci da ako jedan poverilac ima vise potrazivanja prema istom duzniku, treba da bude odredjeno,koje potrazivanje(ili koja izmedju vise potrazivanja) je obezbedjeno zaloznim pravom. 2.Odredjenost znaci i to da treba da bude naveden pravni posao (ili drugi izvor) iz koga je potrazivanje nastalo.
3.Najzad, prema nacelu specijalnosti, treba da bude oznacen tacan iznos potrazivanja.$$$
Stvar na koju se odnosi zalozno pravo takodje mora biti odredjena.Kada takvo specijalno pravo zaloge postoji na stvari, ona je izuzeta od opste sudbine duznikovog imovinskog stanja i podvrgnuta namirenju samo zaloznog poverioca.Otuda je specijalnost zaloznog prava u interesu zaloznog poverioca.
Odstupanja:
1.Prvo odstupanje od nacela specijalnosti ogleda se u tome sto se zaloznim pravom moze se obezbediti i uslovno ili buduce potrazivanje. Na primer, jedno lice uzme u zakup camac na moru i ostavi sat u zalogu za slucaj da prouzrokuje stetu prilikom voznje (kauciona zaloga).
2.Drugo odstupanje od odredjenosti potrazivanja predvidjeno je samo za zalozno pravo na pokretnim stvarima (rucna zaloga).

Ako je izmedju ugovora i namirenja stekao jos neka potrazivanja iz ugovora sa zalogodavcem onda zaozno pravo sluzi za obezbedjivanje docnije nastalih potrazivanja.

NACELO NEDELJIVOSTI
Zalozno pravo je po svojoj prirodi nedeljivo.U nasem pravu nedeljivost je predvidjena u slucaju zaloznog prava na nepokretnosti, ali nema sumnje da se ovo nacelo primenjuje i kad je rec o pokretnim stvarima.Nacelo nedeljivosti ispoljava se u sledecem:cela zalozena stvar obezbedjuje potrazivanje sve dok ono ne bude u potpunosti namireno. Otuda zalozno pravo je nedeljivo:
1.u pogledu potrazivanja koje je obezbedjeno zalogom ( zaloga obezbedjuje celo potrazivanje)
2.u pogledu zalozene stvari ( cela zalozena stvar obezbedjuje potrazivanje).

Delimicno-Duznik nema pravo da zahteva ni povracaj cele zalozene stvari ni vracanje dela stvari u slucaju kada je isplatio deo duga.
Neki pravnici smatraju da pravilo treba primeniti i u slucaju kad je u zalogu dato vise stvari, sto znaci da posle delimicnog ispunjenja duznik ne moze zahtevati vracnje jedne od njih.

Lica-Ako se usled nasledjivanja (ili drugih razloga) potrazivanje ili obaveze podele na vise lica, zalozeno pravo ostaje nedeljivo i obezbedjuje celinu potrazivanja.
Ako umre duznik, poverilac moze suprostativit svoje zalozno pravo bilo kom nasledniku sve dok potrazivanje ne bude namireno u potpunosti.

Stvari-Zalozno pravo je nedeljivo i kad je rec o zalozenoj stvari. Zalozena stvar u celini sluzi za namirenje potrazivanja obezbedjenih zaloznim pravom. Ako dodje do fizicke deobe zalozene stvari, zalozno pravo postoji i dalje i opterecuje sve delove stvari.

RUCNA ZALOGA

Zalozno pravo na pokretnim stvarima naziva se rucna zaloga.
Zalogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke zaloznom poveriocu za obezbedjenje potrazivanja, a ovaj se moze naplatiti iz vrednosti zalozene stvari ako duznik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti.
Nije neophodno da stvar bude kod zalogoprimca,bitno je samo da nije kod zalogodavca.
Zalozno pravo tada nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca(kod koga se stvar nalazi)da je zakljucen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i nalozi mu da po naplati svog potrazivanja stvar preda drugom poveriocu.
U trenutku zasnivanja drugog po redu zaloznog prava zalozena stvar se nalazi u rukama prvog zaloznog poverioca i drugi poverilac drzi zalozenu stvar posredstvom prvog poverioca. Kada prvi zalozni poverilac naplati svoje potrazivanje, duzan je da stvar preda drugom zaloznom poveriocu, a ne da je vrati zalogodavcu.
Zalozno pravo na pokretnoj stvari najcesce se zasniva
1.ugovorom, mada moze nastati i na osnovu
2.sudske odluke i po
3.samom zakonu.
Iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za duznika ili za trece lice da preda stvar zalogoprimcu. Zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi.
Kod ugovornog zaloznog prava,on je lice koje ima pravo potrazivanja obezbedjeno zalogom (zalozni poverilac).Za obezbedjenje tog potrazivanja njemu je predata u zalogu pokretna stvar. U trenutku predaje, zalogoprimac stice zalozno pravo na stvari i to pravo moze suprostaviti svim trecim licima.
Zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu.To je najcesce duznik iz obligaciono-pravnog odnosa sa poveriocem.On se obavezuje da preda stvar zalogoprimcu radi obezbedjenja za slucaj da ne bude moglo da svoju obavezu ispuni o roku.
Pravilo je da stvar moze punovazno dati u zalogu samo sopstvenik, ili lice, koje ima sposobnost da raspolaze stvarima koje daje u zalogu.
Objekt rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u proetu. Isto tako moze se zaloziti i suvlasnicki udeo. U tom slucaju zalozni poverilac ima sudrzavinu ( posrednu ili neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima.
Stvar na koju se odnosi zalozno pravo mora biti odredjena. Najcesce se u zalogu daju individualno odredjene i nepotrosne stvari.

PRAVA ZALOGOPRIMCA

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti zalozene stvari ako njegovo potrazivanje ne bude namireno o dospelosti.To je osnovno zalogoprimcevo pravol.
Zalogoprimac treba da podnese tuzbu protiv duznika kojim ce zahtevati isplatu duga. Pravosnazna odluka suda, kojom se duzniku nalaze da isplati dug, sluzi zalogoprimcu kao izvrsna isprava. Na osnovu te odluke, zalogoprimac moze podneti predlog sudu da se zalozena stvar proda na javnoj prodaji u izvesnom postupku radi namirenja potrazivanja obezbedjenog zalogom. Pravilo je da se stvar prodaje na javnoj prodaji. Ali, ako stvar ima berzansku ili trzisnu cenu, sud ce doneti odluku da se stvar proda po tekucoj ceni.

Zalogoprimac ima pravo, da iz cene koja se dobije prodajom zalozene stvari, naplati
1.glavno potrazivanje2.kamatu3.troskove koje je ucinio za cuvanje zalozne stvari4.kao i one oko realizovanja potrazivanja obezbedjenog zalogom.
Zastarelost-Ako se zalozena stvar nalazi u njegovim rukama, zalogoprimac se moze namiriti iz cene koja se dobije prodajom i u slucaju kada je njegovo potrazivanje zastarelo. Ovo pravilo se odnosi na glavno potrazivanje. Ako je zastarelo potrazivanje kamate, zalogoprimac se ne moze namiriti ni iz imovinske mase duznika, niti iz zalozene stvari.

Pravo prvenstva u namirenju iz zalozene stvari-Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zalozene stvari pre ostalih poverilaca.Zalogoprimac iskljucuje iz namirenja sve:
1.zalozne poverioce koji su zalozno pravo stekli posle njega i
2.sve obicne (hirogaterne) poverioce bez obzira da li je njihovo potrazivanje nastalo pre ili posle njegovog potrazivanja.
Red po kome se isplacuju zalozni poverioci u slucaju visestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari odredjuje se prema vremenu kad su nastala njihova zalozna prava.

Drzavina-Zalogoprimac ima pravo na drzavinu na zalozenoj stvari. Drzavina je neophodan uslov za postojanje rucne zaloge za sve vreme trajanja zaloznog prava. Poverilac stice zalozno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar u drzavinu.
Ne moze postojati rucna zaloga ako duznik zadrzava fakticku vlast na stvari. Ali to ne znaci da je neophodno da zalozni poverilac stekne iskljucivu fakticku vlast na stvari.
1.Otuda je moguce da zalogoprimac ima sudrzavinu na zalozenoj stvari bilo sa trecim licem (npr kada je zalozen suvlasnicki deo automobila, pa zalogoprimalac drzi stvar zajedno sa ostalim suvlasnicima) ili sa zalogodavcem.
2.Takodje nije neophodno da zalogoprimac ima zalozenu stvar u svojim rukama, on moze vrsiti drzavinu posredstvom treceg lica.

Dok postoji zalozno pravo, zalozni poverilac je duzan da se pasivno ponasa prema zalozenoj stvari.Prava zp:
1.Pravilo je da zalozni poverilac nema pravo da upotrebljava zalozenu stvar. Ako se stvar upotrebljava bez dozvole njegova odgovornost za zalozenu stvar se poostrava i on je duzan da naknadi stetu koja je slucanjno nastala. Uz to zalogodavac moze zahtevati da se zalozena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trecem licu da je ono drzi za zalogoprimca.
Pravilo da zalogoprimac nema pravo da upotrebljava zalozenu stvar je dispozitivnog karaktera. Otuda zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe zalozene stvari. Ovakav ugovor ili sporedna odredba u ugovoru o zalozi naziva se antihreza ( antichresis). U slucaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebi zalozenu stvar (npr vozi se zalozenim zutomobilom),koristi postignute upotrebom zalozene stvari odbijaju se od vrednosti potrazivanja i to najpre od troskova na ciju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim od dugovane kamate i najzad od glavnice.
2.Zalogoprimac ima pravo da pribira plodove koje daje zalozena stvar. I ovaj slucaj naziva se antihreza (antichresis).Zalogoprimac je duzan da iznos cistog prihoda od plodova odbije od troskova na ciju naknadu poverilac ima pravo, zatim od kamate i najzad od glavnice. I ovo pravilo je dispozitivne prirode, te ugovornici mogu predvideti da je zalogoprimac duzan da preda plodove zalogodavcu,ali tada neme uracunavanja prihoda od plodova u iznos potrazivanja.
3.Zalozni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu,ako zalozena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak te zbog toga ne predstavlja dovoljno obezbedjenje za poverioca.

4.Inace zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge ako je zalozena stvar imala nedostatke
u casu zalaganja,a to znaci u trenutku predaje
ili u trenutku kad zalogodavac pismeno obavesti zalogoprimca o zakljucenju ugovora o zalozi sa drugim zalozenim poveriocem.
Ako posle toga dodje do smanjenja vrednosti zalozene stvari ( a nije rec o skrivenim nedostacima), zalogodavac nije duzan dati drugu stvar u zalogu. Isto tako ako zalozena stvar propadne usled vise sile, ili krivicom treceg lica, zalogodavac nije duzan da ponovo uspostavi zalogu.

Pored prava na drzavinu zalogoprimac ima pravo sledovanja. Ako mu stvar bude oduzeta on moze zahtevati njen povracaj. Njemu najpre stoje na raspolaganju drzavinske tuzbe i samopomoc. Ali, zalogoprimac ima i posebnu petitornu tuzbu za povracaj stvari ( vindicati pignoris). Zalogoprimac ce pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar ako tuzeni:
1. nema nikakav pravni osnov na drzavinu
2. ima slabiji pravni osnov od zalogoprimca

ZALOGOPRIMCEVE OBAVEZE
Zalogoprimac ima obavezu da cuva zalozenu stvar sa paznjom dobrog domacina odnosno kada je rec o ugovorima u privredi sa paznjom dobrog privrednika. Ovakvu obavezu zalogoprimac ima u svakom slucaju bez obzira da li ima pravo da zalozenu stvar upotrebljava ili ne. On je duzan da stvar cuva i kad je ne upotrebljava, kao sto je duzan da je cuva i prilikom upotrebe.
Ako zalogoprimac ne cuva zalozenu stvar kako treba, zalogodavac moze zahtevati od suda da se stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom trecem licu na cuvanje.
Zalogoprimac, u nacelu, nema pravo da upotrebljava zalozenu stvar. Pravilo je dispozitivne prirode i uglavnom o zalozi moze se predvideti zalogoprincevo pravo da upotrebljava stvar. Zalozni poverilac ima obavezu da zalozenu stvar vrati zalogodavcu kada njegovo potrazivanje bude namireno.Cim je dug izmiren pravo potrazivanja se gubi, a sa njim prestaje i zalozno pravo kao akcesorno pravo i zalozni poverilac je duzan da zalozenu stvar vrati.
Ono sto je zalogoprimcevo pravo, predstavlja za zalogodavca obavezu i obrnuto, zalogoprimceva obaveza predstavlja za zalogodavca pravo.
U trenutku zakljucenjua ugovora o zalozi, nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u drzavinu zalogoprimcu ili ispravu koja mu daje iskljucivo pravo raspolaganja stvari.To je jedina obaveza koja nastaje u casu zakljucenja ugovora o zalozi.
Zalogoprimac do predaje jos nema nikakvu obavezu. Njegove obaveze pocinju u trenutku kada mu zalogodavac preda zalozenu stvar ili ispravu.

PRENOS ZALOZNOG PRAVA

Zalozno pravo samo za sebe ne moze se prenositi.Otuda zalogoprimac kao ustupilac prava moze preneti na trece lice (prijemnika) svoje pravo potrazivanja prema zalogodavcu.Tada zajedno sa potrazivanjem na prijemnika prelazi i zalozno pravo kao akcesorno pravo.Zalogodavac ne moze spreciti ustupanje prava potrazivanja, jer se njegov pristanak ne trazi. Dovoljno je samo da ga ustupilac obavesti o ustupanju. Ali zalogodavac se moze suprostaviti tome da zalozena stvar dodje u ruke prijemnika i bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne moze predati prijemniku.
U slucaju ustupanja prijemnik stice i pravo potrazivanja i zalozno pravo kao akcesorno pravo. Posle ustupanja potrazivanja obezbedjenog zalogom, zalogoprimac (ustupilac potrazivanja) gubi zalozno pravo, cak i kada stvar ostaje u njegovoj neposrednoj drzavini. Zalozno pravo stice prijemnik, iako nema zalozenu stvar u svojim rukama. On ima posrednu drzavinu, jer stvar drzi posredstvom ustupioca koji je i neposredni drzalac.

cicimici, svaka ti čast na kolegijalnosti, nesebičnosti i trudu!

prekupac(imalac prava prece kupovine do prekupa,al svuda sam stavila prekupac jer me smara)

PRAVO PRECE KUPOVINE
sopstvenik,kupac,prekupac(imalac prava prece kupovine)
Ovlascuje jedno lice da zahteva od sopstvenika,kada odluci da stvar proda,da mu je opnudi pre svih ostalih kupaca,a ako sopstvenik ne postupi tako nego stvar preda trecem licu,pravo prece kupovine ovlascujeprekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovimna pod kojima je zakljucen ugovor o prodaji.
Kada sopstvenik odluci da proda stvar duzan je prvo da je ponudi prekupcu,pa tek onda ako ovaj ponudu odbije,ili ne odgovori u roku,sopstvenik je moze slobodno prodati bilo kom licu.
Kada sopstvenik zanemari svoju obavezu i ne ponudi prvo stvar prekupcu,pravo prece kupovine postaje pravo prekupa stvari iz ruku kupca.
Lice koje ima pravo prece kupovine moze zahtevati da se ugovor o prodaji oglasi bez pravnih dejstva u odnosu na njega,i zahtevati da mu se stvar ustupi uz cenu i uslove iz ugovora o prodaji(soptvenika i kupca).
POSTOJE 2 VRSTE PRAVA PRECE KUPOVINE:
ZAKONSKO I UGOVORNO P.P.K.

Pravo pk moze se uspostaviti zakonom i ugovorom.Moguce je da nastane izjavom volje za slucaj smrti(testamentom) ili sire jednostranom izjavom volje.
U nasem pravu ima vise vrsta prava prece kupovine:
1.Kada sopstvenik namerava da proda poljoprivredno zemljiste mora da ga ponudi prvo:poljoprivrednoj org,opstini,pa susedu zemljoradniku.
2.Kad se prodaje suma:org koja upravlja sumom ,pa ostini.
3.Prlikom prodaje poslovnih prostorija,i zemljista u gradjevinskom podrucju opstina ima ppk.
4.Kada sopstvenik prodaje stan ppk imaju:suvlasnik,imalac stanarskog prava,opstina.
5.Suvlasnici imaju pravo prece kupovine samo u nekim slucajevima i samo za neke stvari
6.Bracni drug imapravo pree kupovine kada se u izvrsnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale dr suprugu.
Pravo prece kupovine moze se uspostavitii saglasnoscu volja,sto je kod nas retko.Ugovor o pravu prece kupovine moze nastati iz sporedne pogodbe koja se predvidja uz ugovor o prodaji.

Razlika izmedju ugovornog i zakonskog prava prece kupovine se ogleda najpre u:
1.mogucnosti suprostavljanja ovog prava trecim licima>zakonsko pravo prece kupovine moze se suprostaviti trecem licu bez obzira na savesnost(svakom3licu,erga ioomnes),a ugovorno samo ako je kupac bio nesavestan.
2.pogledu prenosivosti>zppk se ne moze prenositi pposlom medju zivima,ni nasledjivanjem,a za uppk postoje 2 teorije:
1.)da je to strogo licno pravo i da se ne moze prenositi/otudjivati
2.)da se upprece kupovine moze otudjiti/naslediti.
U obligacionom pravu je predvidjeno srednje resenje:
ne moze se naslediti/otudjiti kada se odnosi na pokretne stvari.
nepokretnosti se ne spominju pa se pretpostavlja da se mogu o/n.
*kada se ugovorno ppk ogranici u trajanju nema razloga da se u okkviru tog roka zabrani o/nasl.
3.razlika u pogedu trajanja>zppk nije vremenski ograniceno,a uppk jeste ugovornom odredbom(rokom).Ugovorom se ne moze predvideti duzi rok od 5 godina.
















PRAVO PREKUPA
Pod navedenim uslovima pravo prece kupovine se pojavljuje u vidu prava prekupa.Prekupac ima pravo da pobija ugovor o prodaji,i da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima koji su bili predvidjeni punovaznim ugovorom o prodaji(kupca i sopstvenika).Ako je ugovor o prodaji
1.nistav,ili je bio 2.punovazan u trenutku zakljucanja pa potom raskinut,pravo prekupa ne stupa na snagu.
Smisao prekupcevog zahteva jeste da ugovor i dalje proizvodi dejstva ali ne izmedju sopstvenika i 3ceg lica vec izmedju sopstvenika i prekupca.
Izjava o vrsenju prekupa proizvodi p dejstva ako prekupac u roku za podizanje zahteva polozi iznos kupovne cene kod suda.On moze prekupiti stvar ako ispunja uslove za vrsenje prekupa.
1.Ako su izmedju kupca i sopstenika prdvidjena cinjenja i davanja procenjena u novcu,prekupac ako ne moze da ih izvrsi moze da isplati njihovu vrednost u novcu
2.Ako ne moze da ih izvrsi kako su predvidjena u ugovoru,njegovo pravo prece kupovine ostaje bez dejstva.*izuzetak je kad se ugovore davanja da bi se prekupac osujetio.

Ako se stvar izlaze prinudnoj javnoj prodaji,a pravo prece kupovine je upisano u javne knjige,
imalac prava se mora posebno pozvati da joj prisustvuje,u suprotnom moze zahtevati ponistenje javne prodaje.Lice koje ima zppk na nepokretnosti,ima pravo prece kupovine pred najpovoljnijim ponudiocem ako posle zakljucenja nadmetanja izjavi da je kupuje pod istim uslovima.
Ako nije bio pozvan moze podneti zalbu i traziti da se zakaze rociste.
Postoje propisi po kojima odredjena lica imaju pravo prece kupovine upravo u slucajevima prinudna javne prodaje:u porodicnom pravu(bracni drug),a u pomorskom pravu(suvlasnik).

ZAKUPCEVO PRAVO,ODNOS ZAKUPCA PREMA ZAKUPODAVCU I
SUPROSTAVLJANJE ZP TRECIMA

U trenutku zakljucivanja ugovora o zakupu zakupac ima samo pravo potrazivanja prema zakupodavcu(ako zakupac samovlasno uzme stvar>...povracaj stvari).
Zakupodavac moze svoje obaveze ispunjavati redom koji je za njega najpovoljniji.Posle izvrsene predaje zakupcevo pravo se preobrazava,zakupodavac ima negativnu obavezu,tj obavezu da trpi zakupcevo pravo,a zakupac ima pravo da:1.upotrebljva zakupljenu stvar i da 2.pribira plodove.
1.pravo upotrebe:1.)da fakticki koristi zakupljenu stvar i da 2.)prenese pravo fk na 3ce lice.
Ovlascenje za upotrebu moze obuhvatiti sva ili samo neka korisna svojstva zakupljene stvari,a obim se odredjuje ugovorom o zakupu,zakonom,ili obicajima.Pravilo je da ima pravo na
potpunu upotrebu stvari(ali mu moze biti uskraceno da 1.pravo koriscenja ustupi drugom licu ili 2.da stvar da u podzakup;3.x moze mu se zabraniti upotreba stvari)
2.pravo pribiranja plodova:ugovorom se moze propisati da plodovi pripadaju zakupodavcu,ili da deo pripadne njemu a drugi deo zakupcu>a ako ovih odredba nema pravilo je da plodovi pripadaju zakupcu.
Zakupac stice plodove odvajanjem,a u nasoj p.teoriji sabiranjem.Po tome bi se i videla razlika izmedju zakupa i plodouzivanja jer plodouzivalac stice plodove odvajanjem a zakupac sabiranjem.

Suprostavljanje-ako zakupodavac u toku trajanja zakupa proda zakupljenu stvar zakupodavac nece moci da izbaci zakupca iz zakupljene stvari.
kod suprostavljanja prava trecima treba razlikovati 2 momenta:
1.kada je zakljucen ugovor o zakupu do predaje stvari.
2.kada je stvar predata do prestanka ugovora o zakupu.
1*moze sup.svoje pravo samo ako je kupac znao za postojanje ugovora o zakupu
2*bez obzira da li je znao za zakupcevo pravo...
1.Do predaje stvari zakupcu,zakupac ima samo pravo potrazivanja,obligaciono pravo,i on mora dokazati pribaviocevu nesavesnost.
Suprostavljanje zakupcevog prava pribaviocu ralzikuje se od pravnih dejstva ugovora.
Mogucnost suprostvaljanja ugovora trecim znaci da oni moraju priznati i postovati postojanje ugovora kao pravne cinjenice,i kao sto se ugovori mogu suprostaviti trecima,njima se mogu suprostvaiti i obligaciona prava koja prizilaze iz ugovora(npr pravo potrazivanja do predaje stvari).3CA lica imaju duznost da se uzdrze od radnje kojima bi povredili poveriocevo pravo potrazivanja.
2.Posle predaje zakupcevo pravo se sastoji u koriscenju stvari.,i on to svoje prvo moze suprostaviti pribaviocu bez obzira da li je znao za postojanje zakupcevog prava.,i to vazi i za pokretne i za nepokretne stvari,a savesnost je nebitna

1.STANARSKO PRAVO
Je 1.(trajno i nesmetano)pravo koriscenja stana radi zadovoljavanja licnih i porodicnih stambenih potreba,i 2.pravo ucesca u upravljanju stambem zgradama.
SP se razvilo iz zakupa,ai zadrzalo je izvesne karaktristike istog.Pre I svetskog rata stembeni odnosi su se zasnivali na ugovoru o zakupu.Iako su stambeni odnosi bii nepovoljni za zakupce
zato sto su ponuda i potraznja bile uravnotezne,a zakupni odnosi su se zasnivali na slobodi ugovaranja.Uskoro svim zemljama zakonodavstvo predvidja ove tri mere:
1.Najvisi iznos zakupnine se odredjuje zakonom.
2.Rok trajanja zakupa se produzava na neodredjeno vreme.Zakupodavac ne moze otkazati zakupcu stan posle proteka roka na koji je prvobitno zakljucen ugovor o zakupu.
3.Najdalekoseznija mera zakonske intervencije ogleda se u prinudnoj raspodeli stambenog postora.Drzava propisuje norme racionalnog koriscenja,oduzima visak prostora i dodeljuje ih onima koji nemaju stan.
SADRZINA STANARSKOG PRAVA
Imalac stanarskog prava ovlascen je da upotrebljava stan za stanovanje,i da ga nesmetano koristi(sva 3ca lica su duzna da postuju njegovo pravo)
Stanarsko pravo ne daje potpunu pravnu vlast na stvari,kao pravo svojine.Imala st.prava ne moze prodati stan u kome stanuje,ne moze ga pokloniti,...Njegovo raspolaganje je ograniceno :
1.Moze stan zameniti za stan dr imaoca stanarskog prava
2.Iima pravo prece kupovine kada sopstvenik prodaje stan trecem licu.
1.On moze da ga zameni sa stanom dr nosioca stanarskog prava,stanom nekog zakupodavca,i sa stanom zakupca druztvenog stana.
On moze zakljuciti samo ugovor o razmeni.,a nije dozvoljeno ni davanje ni primanje naknade u novcu jer je ovo cisto razmena dobara.
Ugovor o zameni stana se zakljucuje iskljucivo u pismenom obliku.
A ako zakupodavac ne odbije zahtev smatra se da je saglasnost data.Saglasnost se moze uskratiti:
1.ako je imaocu dat otkaz,ili je stanarsko pravo prestalo.
2.pri prividnoj/neopravdanoj razmeni.
3.ako je stan dobijen po osnovu radnog odnosa,pa jos nije isteklo vreme odredjeno opstim aktom.

2.PRESTANAK STANARSKOG PRAVA
1.NA OSNOVU OTKAZA
2.SMRTI IMAOCA SP
3.RAZVODA BRAKA
4.PROPASTI STANA ILI RESENJA O RUSENJU
Zasticeni zakup i slobodni zakup

PRESTANAK STANARSKOG PRAVA
Ugovorom se ne mogu predvideti dr nacini prestanka stanarskog prava.
U zakonu se govori o
1.prestanku ugovora o zakupu drustvenog stana,
2.i o otkazu zakupodavca,a ne o prestanku stanarskog prava.,i otkazu ugovora o koriscenju stana..
Stanarsko pravo u drustvenoj svojini gubi se u istim slucajevima u kojima prestaje zasticeni zakup drustvenih stanova.
Izmedju zasticenog zakupa,
i slobodnog zakupa postoji razlika u pogledu sadrzaja,i to u oblasti prestanka stanovanja:
zasticeni zakup drustvenog stana kao i stanarsko pravo na stanu u privatnoj svojini prestaje samo u slucajevima predvidjeni zakonom,dok slobodno ugovoreni zakup moze prestati i iz dr razloga.
1.NA OSNOVU OTKAZA:IMAOCA SP I OTKAZ DAT IMAOCU
1.Imalac moze svojom izjavom volje otkazati ugovor o koriscenju stana u svakom trenutku,i ne mora navesti razloge za otkaz.Kada se otkaz daje nosiocu stanarskog prava mora se podneti tuzba sudu,a kada nosilac stanarskog prava daje otkaz on ne mora podneti tuzbu sudu,dovoljno je da ga saopsti preporucenim pismom..Potrebno je samo da postuje otkazni rok koji istice poslednjeg dana u mesecu u kom je dat otkaz.
2.Otkaz moze dati druga strana,zakupodavac(i to u slucajevima predvidjenim zaonom o stanovanju.)
Otkaz se u obliku tuzbe podnosi nadleznom sudu sto znaci da se o svakom otkazu vodi sudski spor.Sud mora oceniti da li postoje razlozi za otkaz i da li ispunjeni uslovi potrebni za prestanak stanarskog prava na osnovu otkaza:

1.RAZLOG:ako se zakupac teze ogresio o neku od svojih ugovornih obaveza.
1.)ako stan ne koristi za stanovanje vec u dr svrhu:
koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti,
izdaje stan u podzakup,
i dozvoli koricenje licima koja nisu previdjena ugovorom.
2.)ne placa zakupninu 2 meseca uzastopno(ako ne placaju uredno zakupninu:zakupac drustvenog stana(2meseca) i nosilac stanarskog prava u privatnoj svojini)
3.)nanosi stetu stanu zajednickim prostorijama i uredjajima u zgradi.
Zakupodavac moze otkazati ugovor o akupu drustvenog stana ako je predhodno uputio opomenu nosiocu stanarskog prava i uputio ga da prekine sa povredo ugovornih obaveza.
2.RAZLOG:iz razloga koi nisu u neposrednoj vezi sa ugovorom
1.)ako zasticeni zakupac drustvenog stana stekne,nj bracni drug,ili clan domacinstva stekne pravo svojine na useljivom stanu.
2.)ako ne koristi drustveni stan od 1 do 4 godine,ko ugovoromnisu drugacije odredili.
3.)Ako radni odnos na osnovu kog je dobijen stan prestane krivicom zakupca ili po njegovom zahtevu.Rok za za davanje otkaza zbog restanka radnog odnosa odredjuje se opstim pravnim aktom zakupodavca.

PSP U OSTALIM SLUCAJEVIMA:
1.Propascu ili rusenjem stana na osnovu resenja nadleznog organa:usled vise sile,prestaju u potpunosti,a na osnovu resenja ne prestaju u potpunosti:npr umesto porusenog stana organ na osnovu cijeg resenja je prestao zakup drustvenog stana je duzan da obezbdi zakupcu novi.
2.Smrcu zakupca prestaje stanarsko pravo samo ako je on ziveo sam.Ako nije novi zakupci su redom:bracni drug,dete iz braka ili vanbracno,usvojenik i pastorak.
onda:roditelji zakupca,roditelji bracnog druga ili lice koje je z. bio duzan da izdrzava(pod uslovom da je ono stanovalo sa zakupcem i da nma reseno stambeno pitanje)
3.U slucaju razvoda braka,ako sud odluci da u stanu treba da ostane dr navedni supruznik a ne onaj kome je stan bio dodeljen na koriscenje.