Mojepravo.net   Pravni adresar   Dešavanja   Pravna literatura   E-kolumne   Studentski blog   Moj fakultet ZABAVA|    * Humor   * Igrice   * Telo i um  

Sva vremena su u UTC [ DST ]



Započni novu temu Ova tema je zaključana, ne možete da menjate postove ili da odgovarate  [ 2 Posta ] 
Pronađi:
Autoru Poruka
 Tema posta: Statut Advokatske komore Srbije
PostPoslato: Petak,18.11.2011. 23:35:14 
Zaslužni građanin
OffLine
Korisnikov avatar
Profil
Pošalji privatnu poruku

Pridružio se: Utorak,12.10.2010. 18:31:47
Postovi: 49922
Rod: Seka
Moj fakultet: PF u Beogradu
Pravničko obrazovanje: Diplomirani pravnik



Statut Advokatske komore Srbije

(Sl. glasnik RS br. 85/11)





Teritorijalna primena: Republika Srbija

Datum stanja na snagu: 24.11.2011.

Datum početka primene: 24.11.2011.

Izvori:

  1. Statut Advokatske komore Srbije – Službeni glasnik RS 85/11 od 16.11.2011.





OBJAŠNJENJE:
Pored teksta osnovne verzije propisa dati su i tekstovi izmena/dopuna, ali tekst propisa nije prečišćen.
Kliknite na broj službenog glasila da pogledate tekst propisa objavljen u tom broju.

UPOZORENJE:
Redakcija portala Moje pravo ne garantuje za ispravnost i ažurnost tekstova i podataka vezanih za ovaj propis - za profesionalne potrebe koristite izvorni tekst iz službenog glasila.

_________________
Postani saradnik portala Mojepravo.net

PRAVILA FORUMA


Vrh
   
 
 Tema posta: Re: Statut Advokatske komore Srbije
PostPoslato: Subota,19.11.2011. 20:36:31 
Zaslužni građanin
OffLine
Korisnikov avatar
Profil
Pošalji privatnu poruku

Pridružio se: Utorak,12.10.2010. 18:31:47
Postovi: 49922
Rod: Seka
Moj fakultet: PF u Beogradu
Pravničko obrazovanje: Diplomirani pravnik

Početna poruka ove teme



Naziv: Statut Advokatske komore Srbije


Datum stanja na snagu: 24.11.2011.


Datum početka primene: 24.11.2011.


Izvor: Službeni glasnik RS, broj 85/11 od 16.11.2011.






STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE

"Sl. glasnik RS", br. 85/11


I OPŠTE ODREDBE


Član 1.

Ovim statutom se uređuju: zadaci i poslovi, unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije, izbor i delokrug njenih organa, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu.

Član 2.

Naziv Advokatske komore Srbije je:
"Advokatska komora Srbije" napisan je na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom.
Sedište Advokatske komore je u Beogradu, ul. Dečanska 13.

Član 3.

Advokatska komora Srbije ima svoj pečat okruglog oblika sa nazivom i sedištem na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom.
Pečat Advokatske komore Srbije je okruglog oblika, prečnika 2,5 cm i sadrži naziv i sedište Advokatske komore Srbije i redni broj pečata.
Osim pečata iz stava 2. ovog člana, u upotrebi u Advokatskoj komori Srbije su i sledeći pečati: Advokatska komora Srbija - Disciplinski tužilac, Advokatska komora Srbija - Disciplinski sud, Advokatska komora Srbija - Advokatska akademija.
Advokatska komora Srbije ima svoj štambilj koji je pravougaonog oblika veličine 5,5 cm x 2,5 cm i sadrži naziv i sedište Advokatske komore Srbije, prostor za delovodni broj i datum i redni broj štambilja.
Advokatska komora Srbije vodi knjigu pečata i štambilja u koju se unosi otisak pečata, odnosno štambilja i prijemnog štambilja prema rednom broju i podaci o licu koje je zaduženo sa pečatom, odnosno štambiljom i njegov potpis i donosi poseban pravilnik kojim se bliže uređuje način korišćenja pečata i štambilja.

Član 4.

Advokatska komora Srbije ima amblem.
Amblem Advokatske komore Srbije je nepravilnog kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. U prvom krugu je Temida, grčka boginja pravde sa povezanim očima, sa mačem u desnoj ruci, terazijama u levoj ruci i štitom sa leve strane postolja na kome je upisana 1862. godina. Drugi krug je okvir amblema. Između krugova ispisan je na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom tekst: "Advokatska komora Srbije".

Član 5.

Advokatsku komoru Srbije predstavlja i zastupa predsednik Advokatske komore Srbije.

Član 6.

Advokatska komora Srbije ima sopstvena sredstva za rad komore koja obezbeđuje na način propisan zakonima i ovim statutom.
Za svoje obaveze Advokatska komora Srbije odgovara svim svojim sredstvima.

Član 7.

Rad Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu i njihovih organa je javan.
Ovim statutom određuju se slučajevi i postupak isključenja javnosti u toku rada pojedinih organa Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu u određenim fazama postupanja.

1. Poslovi Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije


1.1. Poslovi Advokatske komore Srbije


Član 8.

Advokatska komora Srbije, pored javnih ovlašćenja iz člana 65. i drugih poslova iz člana 66. Zakona o advokaturi, obavlja i sledeće poslove:
- predstavlja advokaturu, zastupa i štiti njene interese;
- stara se o obezbeđenju uslova za pravilno i zakonito vršenje advokature;
- preduzima mere za razvoj advokature;
- stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature;
- stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature;
- stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika;
- održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama;
- podnosi predloge za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
- daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana;
- obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.

1.2. Drugi poslovi Advokatske komore Srbije


Član 9.

Advokatska komora Srbije:
- unapređuje i afirmiše advokaturu kao nezavisnu profesiju;
- vrši javna ovlašćenja u oblasti advokature u skladu sa Zakonom o advokaturi i ovim statutom i odgovorna je za zakonito i pravilno vršenje javnih ovlašćenja i ovlašćena je da preduzima mere za otklanjanje uočenih nedostataka u vršenju javnih ovlašćenja ili rada organa advokatskih komora u njenom sastavu, uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja u skladu sa Zakonom o advokaturi i ovim statutom;
- vodi Imenike advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, Imenik ortačkih advokatskih društava, Upisnik A i Upisnik B advokata stranih državljana i Imenik advokatskih pripravnika za teritoriju Republike Srbije;
- organizuje i sprovodi advokatski ispit;
- vodi jedinstvenu evidenciju o položenom advokatskom ispitu za teritoriju Republike Srbije;
- odlučuje o upisu u imenike i brisanju iz Imenika advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B advokata stranih državljana i Imenik advokatskih pripravnika, kao drugostepeni organ;
- odlučuje o upisu i brisanju u Imenik ortačkih advokatskih društava;
- sprovodi disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, u skladu sa odredbama ovog statuta kojima se uređuje disciplinski postupak;
- stara se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika i organa i službi Advokatske komore Srbije i o sprovođenju i primeni Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata;
- donosi statut i druga opšta akta;
- odlučuje o načinu korišćenja sopstvenih sredstava;
- zastupa interese advokata pred državnim i drugim organima i organizacijama;
- ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti advokature od interesa za advokaturu Srbije;
- predstavlja advokate i advokaturu Srbije pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima;
- organizuje i sprovodi stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i specijalizovano stručno usavršavanje advokata;
- osniva Advokatsku akademiju;
- organizuje pružanje besplatne pravne pomoći, u skladu sa zakonom;
- daje mišljenja na predloge zakona i drugih propisa;
- štiti prava i interese advokata i advokatskih pripravnika;
- štiti interese i integritet Advokatske komore Srbije;
- vrši kontrolu zakonitosti i pravilnosti rada advokatskih komora u njenom sastavu u skladu sa zakonom i ovim statutom;
- organizuje rad, donosi programe obuke i rada Advokatske akademije u cilju stalne stručne obuke advokata, advokatskih pripravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama u cilju usavršavanja teorijskih i praktičnih znanja i veština u oblasti prava i advokature;
- donosi program advokatskog ispita i organizuje advokatski ispit, obrazuje Komisiju za polaganje advokatskog ispita, način rada i odlučivanja Komisije za polaganje advokatskog ispita i o tome donosi poseban akt;
- izdaje naučni stručni časopis Advokatske komore Srbije "Branič", "Informativni bilten" Advokatske komore Srbije i druge stalne i povremene publikacije;
- obavlja i druge poslove propisane ovim statutom.

1.3. Poslovi advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije


Član 10.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije:
- unapređuju i afirmišu advokaturu kao nezavisnu profesiju, za teritoriju za koju su osnovane;
- vrše javna ovlašćenja u oblasti advokature u skladu sa Zakonom o advokaturi i ovim statutom za teritoriju za koju su osnovane;
- odlučuju o upisu u imenike i brisanju iz imenika advokata, imenika zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B advokata stranih državljana i imenika advokatskih pripravnika, kao prvostepeni organ;
- vode imenike advokata, zajedničkih advokatskih kancelarije, Upisnik A i Upisnik B advokata stranih državljana i imenik advokatskih pripravnika za teritoriju za koju su osnovane;
- organizuje i sprovodi advokatski ispit za svoju teritoriju;
- vode evidenciju o položenom advokatskom ispitu na svojoj teritoriji;
- dostavljaju podatke o položenom advokatskom ispitu Advokatskoj komori Srbije;
- staraju se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika, organa i službe advokatske komore i o sprovođenju Statuta Advokatske komore Srbije, svog statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata;
- sprovode disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, u skladu sa odredbama ovog statuta kojim se uređuje disciplinski postupak;
- zastupaju interese advokata za teritoriju za koju su osnovane;
- ostvaruju međunarodnu saradnju u skladu sa Zakonom o advokaturi i Statutom Advokatske komore Srbije od interesa za advokaturu te advokatske komore;
- predstavljaju advokate sa svoje teritorije u poslovima koji su od značaja za tu advokatsku komoru pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama, pravnim i fizičkim licima;
- organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i specijalizovano stručno usavršavanje advokata u skladu sa Statutom Advokatske komore Srbije;
- organizuju pružanje besplatne pravne pomoći za teritoriju za koju su osnovane u skladu sa zakonom;
- štite prava i interese advokata i advokatskih pripravnika za teritoriju za koju su osnovane;
- štite interese i integritet advokatske komore;
- izdaju stalne i povremene publikacije;
- obavljaju druge poslove propisane Zakonom o advokaturi, ovim statutom i svojim statutom.

II UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA


Član 11.

Advokatska komora Srbije ostvaruje svoje zadatke i poslove određene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa advokatskih komora u svom sastavu.

1. Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije i njihova nadležnost za teritoriju za koju su osnovane


Član 12.

U Republici Srbiji postoji Advokatska komora Srbije, sa sedištem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, u čijem sastavu su:
1) Advokatska komora Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine;
2) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija;
3) Advokatska komora Beograda, sa sedištem u Beogradu, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti Višeg suda u Beogradu;
4) Advokatska komora Zaječara, sa sedištem u Zaječaru, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti viših sudova u Zaječaru i Negotinu;
5) Advokatska komora Kragujevca, sa sedištem u Kragujevcu, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti viših sudova u Kragujevcu i Jagodini;
6) Advokatska komora Niša, sa sedištem u Nišu, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti viših sudova u Nišu, Pirotu, Vranju, Prokuplju i Leskovcu;
7) Advokatska komora Požarevca, sa sedištem u Požarevcu, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti viših sudova u Požarevcu i Smederevu;
8) Advokatska komora Čačka, sa sedištem u Čačku, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti viših sudova u Čačku, Kraljevu, Užicu, Kruševcu i Novom Pazaru;
9) Advokatska komora Šapca, sa sedištem u Šapcu, za teritoriju svih opština koje pripadaju području nadležnosti viših sudova u Šapcu i Valjevu.
Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu iz stava 1. ovog člana samostalne su i nezavisne profesionalne organizacije advokata.
Advokatske komore iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom na teritoriji za koju su osnovane ovim statutom.
Advokatske komore iz stava 1. ovog člana svojim statutima i opštim aktima uređuju unutrašnju organizaciju i rad, u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu zadržavaju imovinu koju su do sada stekle i imaju pravo da stiču imovinu i njome samostalno raspolažu u skladu sa zakonom, ovim statutom i svojim statutom.
Svi advokati koji imaju sedište advokatske kancelarije u Srbiji su članovi Advokatske komore Srbije i jedne od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije.

2. Osnivanje novih advokatskih komora


Član 13.

Uslovi za osnivanje novih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije su da:
1. dođe do promene nadležnosti viših sudova za advokatske komore čija se teritorija nadležnosti zasniva na području nadležnosti Višeg suda;
2. podnosioci inicijative dostave Skupštini Advokatske komore Srbije elaborat o ispunjenosti uslova za rad advokatske komore, a koji sadrži: sedište advokatske komore, organizaciju, prostor, način finansiranja, organe advokatske komore u osnivanju do sprovođenja izbora, način sprovođenja prvih izbora;
3. skupština advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije dâ saglasnost dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova, ili ukupnog broja predstavnika za izdvajanje novoosnovane komore iz sastava te advokatske komore;
4. skupština Advokatske komore Srbije donese odluku o osnivanju, imajući u vidu interes advokature, dvotrećinskom većinom ukupnog broja predstavnika.
Advokatska komora/advokatske komore iz koje se izdvaja/izdvajaju novoosnovana/e komora/e zadržavaju celokupnu imovinu stečenu do momenta izdvajanja novoosnovane komore.
Ukoliko Skupština Advokatske komore Srbije donese odluku o osnivanju nove advokatske komore, tom odlukom se uređuju sva pitanja i odnosi između novoosnovane komore i advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije iz koje se ta komora izdvaja i Advokatske komore Srbije.
Kada se donese odluka o osnivanju nove advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, pokreće se postupak za izmene i dopune Statuta Advokatske komore Srbije i statuta advokatske komore/advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije iz kojih se izdvaja novoosnovana komora.

III ORGANI ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE


Član 14.

Organi Advokatske komore Srbije su:
- skupština,
- predsednik,
- potpredsednik,
- upravni odbor,
- nadzorni odbor,
- disciplinski tužilac,
- disciplinski sud,
- savet.

1. Skupština


Član 15.

Skupština Advokatske komore Srbije je najviši organ Advokatske komore Srbije.

Član 16.

Skupštinu čine predstavnici koje biraju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Advokatske komore Srbije.
Svaka advokatska komora bira u Skupštinu Advokatske komore Srbije jednog predstavnika na svakih 50 advokata.
Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije formiraju svoje Skupštine po predstavničkom sistemu uz formiranje izbornih jedinica koje obezbeđuju približnu ravnomernu zastupljenost advokata članova sa teritorije te komore i na kojima će se isključivo tajnim glasanjem birati predstavnici skupštine advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, što se bliže uređuje statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Bez obzira na broj svojih članova nijedna advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije ne može da ima više od 49% ukupnog broja predstavnika.
Postupak izbora, kriterijumi za kandidovanje i postupak opoziva predstavnika Skupštine Advokatske komore Srbije utvrđuje se ovim statutom.

Član 17.

Mandat predstavnika traje četiri godine i može se ponoviti.

Član 18.

Predstavnici advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u Skupštini Advokatske komore Srbije stiču prava i dužnosti predstavnika, danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine prethodnog saziva.
Do potvrđivanja mandata novih predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije traju prava i obaveze predstavnika iz prethodnog saziva.
Ukoliko predstavniku Skupštine Advokatske komore Srbije prestane mandat pre isteka roka na koji je biran, Upravni odbor Advokatske komore Srbije raspisuje dopunske izbore i o tome obaveštava onu advokatsku komoru u njenom sastavu koja je dužna da izvrši izbor predstavnika, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za primenu odredaba člana 77. ovog statuta.
Na upražnjeno mesto predstavnika, skupština advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, kojoj to mesto pripada, bira drugog predstavnika u skladu sa ovim statutom i o tome obaveštava Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Mandat predstavniku Skupštine Advokatske komore Srbije izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih predstavnika odnosno članova organa tog saziva.
Ukoliko je mandat predstavnika koji je izabran na dopunskim izborima kraći od dve godine, ne smatra se da je ostvario mandat.

Član 19.

Skupština Advokatske komore Srbije:
(1) donosi:
1. Statut i odluke o izmenama i dopunama Statuta,
2. Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje,
3. Kodeks profesionalne etike advokata;
(2) odlučuje i raspravlja o:
1. svim pitanjima koja su od interesa za advokaturu, profesionalni i društveni položaj advokata i advokatskih pripravnika, unapređenja pravnog i pravosudnog sistema i druga pitanja u vezi sa pružanjem pravne pomoći, koja su od opšteg značaja za javni interes i za zaštitu prava i sloboda građana i pravnih lica i o tome donosi odluke,
2. odlučuje o osnivanju novih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i utvrđuje teritorijalnu nadležnost za sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Advokatske komore Srbije,
4. pretresa izveštaje o radu organa Advokatske komore Srbije i o njima odlučuje,
5. osniva fondove Advokatske komore Srbije i donosi pravilnike o njihovom radu,
6. formira stalne i povremene komisije,
7. odlučuje o žalbi advokatske komore na odluku Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o oduzimanju javnih ovlašćenja,
8. obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom;
(3) bira i opoziva, isključivo tajnim glasanjem:
1. predsednika Advokatske komore Srbije, na prvim izborima po stupanju na snagu ovog statuta,
2. potpredsednika Advokatske komore Srbije,
3. Disciplinskog tužioca i njegove zamenike,
4. predsednika, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda,
5. članove Nadzornog odbora,
6. predsednika, zamenika predsednika i članove drugih povremenih odbora, komisija i radnih tela Skupštine;
(4) potvrđuje:
1. mandat predstavnika advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije u Skupštini i članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Član 20.

Skupština Advokatske komore Srbije konstituisana je potvrđivanjem svih mandata.

Član 21.

Predsednik Advokatske komore Srbije saziva sednicu Skupštine, kao redovnu najmanje jedanput godišnje ili, kao vanrednu, ukoliko to zahtevaju okolnosti ili pitanja o kojima treba Skupština da se izjasni.
Na predlog Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, upravnog odbora jedne od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije ili najmanje 20% od ukupnog broja predstavnika Skupštine, predsednik Advokatske komore Srbije je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 2. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog.
U slučaju da predsednik Advokatske komore Srbije ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana. Poslove neophodne za sazivanje i organizovanje vanredne skupštine Advokatske komore Srbije obavlja - realizuje služba - administracija Advokatske komore Srbije, po nalogu predlagača. Nužne i neophodne troškove sazivanja skupštine snosi Advokatska komora Srbije, o čemu odluku donosi Upravni odbor na obrazloženi predlog predlagača.
Po prijemu predloga za sazivanje vanredne skupštine Advokatske komore Srbije ne može se pokrenuti postupak za izmene i dopune Statuta Advokatske komore Srbije koji se odnosi na podnošenje predloga i sazivanje vanredne skupštine, do sazivanja te skupštine.

Član 22.

Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine predstavnika. Ukoliko nema kvoruma za rad predsedavajući je dužan da saopšti da ne postoje uslovi za održavanje skupštine i da se skupština ne može održati.
Ukoliko se broj prisutnih predstavnika smanji i bude manji od propisanog kvoruma, u toku zasedanja, predsedavajući je dužan da o tome odmah obavesti prisutne i zatvori zasedanje.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih predstavnika.
Statut Advokatske komore Srbije i njegove izmene i dopune Skupština donosi većinom glasova od ukupnog broja predstavnika/delegata u Skupštini.

Član 23.

Skupština se, po pravilu, održava u sedištu Advokatske komore Srbije, ali predsednik ili Upravni odbor Advokatske komore Srbije mogu sazvati sednicu Skupštine i u nekom drugom mestu.
Pozivi za Skupštinu, sa naznačenjem mesta i vremena održavanja, predloženim dnevnim redom i radnim materijalom koji se odnosi na predloženi dnevni red, dostavljaju se predstavnicima u Skupštini najmanje osam dana pre održavanja sednice Skupštine.
Izuzetno, u vanrednim okolnostima, pozivi za vanrednu sednicu Skupštine mogu biti dostavljeni predstavnicima u Skupštini telegramom, telefonom ili elektronskim putem, bez radnog materijala i u roku kraćem od roka propisanog u stavu 2. ovog člana.
Postojanje vanrednih okolnosti iz stava 3. ovog člana utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.

Član 24.

Skupština donosi odluke i zaključke.
Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta, opštih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine.
Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima.

Član 25.

Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Advokatske komore Srbije.
U odsustvu predsednika, sednicom Skupštine rukovodi potpredsednik.
Ukoliko je Vanredna sednica skupštine Advokatske komore Srbije sazvana na predlog ovlašćenih predlagača iz člana 21. ovog statuta, Skupštinom predsedava predsednik Advokatske komore Srbije, a u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti potpredsednik Advokatske komore Srbije ili član Upravnog odbora koga odredi predsednik Advokatske komore Srbije, ili predstavnik u Skupštini ili član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije koga izabere Skupština Advokatske komore Srbije da predsedava Skupštinom.
Predsedavajući vanredne sednice skupštine je dužan da omogući ovlašćenim predlagačima nesmetano izlaganje predloga zbog kojih su sazvali skupštinu, razloga zbog kojih predsednik Advokatske komore Srbije nije sazvao vanrednu sednicu Skupštine i da se stara o vođenju sednice u skladu sa Poslovnikom.
Poslovnikom će se utvrditi način vođenja skupštine, broj i dužina izlaganja koja može biti vremenski ograničena i druga pitanja od značaja za rad i vođenje skupštine.
Sednicom Skupštine na kojoj se odlučuje o opozivu predsednika, predsedava najstariji prisutni predstavnik.

2. Predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije


Član 26.

Predsednik Advokatske komore Srbije:
- predstavlja i zastupa Advokatsku komoru Srbije;
- saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im;
- potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor;
- donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku;
- izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;
- donosi odluke o raspolaganju sredstvima Advokatske komore Srbije u skladu sa zakonom, ovim statutom, odlukama Upravnog odbora i Skupštine Advokatske komore Srbije;
- obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktima Advokatske komore Srbije.
Predsednika Advokatske komore Srbije neposredno bira i opoziva Skupština Advokatske komore Srbije na način i u postupku utvrđenim ovim statutom.
Do potvrđivanja mandata novoizabranog predsednika traju prava i dužnosti predsednika Advokatske komore Srbije prethodnog saziva.
Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini Advokatske komore Srbije.

Član 27.

Predsednika Advokatske komore Srbije u odsutnosti zamenjuje potpredsednik Advokatske komore Srbije ili, u slučaju njegove sprečenosti, član Upravnog odbora koga predsednik odredi.

Član 28.

Na prvoj izbornoj skupštini, nakon stupanja na snagu ovog statuta, na način predviđen ovim statutom, biće izabrani predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije. Na svim narednim izbornim skupštinama Advokatske komore Srbije koje se održavaju svake četvrte godine biće izvršen izbor potpredsednika.
Dotadašnji potpredsednik postaje predsednik Advokatske komore Srbije.

Član 29.

Mandat predsednika i potpredsednika traje četiri godine i ne može se ponoviti.

Član 30.

Potpredsednik zamenjuje predsednika u njegovom odsustvu i obavlja i druge poslove koje mu je poverio predsednik.

3. Upravni odbor


Član 31.

Upravni odbor je organ Advokatske komore Srbije koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim statutom i drugim opštim aktima.
Upravni odbor ima 23 člana koje čine: 21 član koje delegiraju/biraju advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u skladu sa članom 32. ovog statuta i po položaju predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije.

Član 32.

Članove Upravnog odbora Advokatske komore Srbije delegiraju/biraju advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije srazmerno broju predstavnika izabranih u Skupštini, s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru.
Advokatska komora Beograda delegira/bira osam članova, Advokatska komora Vojvodine četiri člana, advokatske komore Niša i Čačka, svaka po dva člana, advokatske komore Zaječara, Kragujevca, Požarevca, Kosova i Metohije i Šapca svaka po jednog predstavnika.
Mandat člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije traje četiri godine.
Do potvrđivanja mandata novog saziva Upravnog odbora Advokatske komore Srbije traju prava i dužnosti Upravnog odbora iz prethodnog saziva.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije je konstituisan potvrđivanjem svih mandata.
Članu Upravnog odbora kome je mandat potvrđen posle konstituisanja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, mandat ističe kad i ostalim članovima Upravnog odbora izabranim u tom mandatnom periodu.
Predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije su članovi Upravnog odbora po funkciji.
Predsednik Advokatske komore Srbije je predsedavajući Upravnog odbora i rukovodi njegovim radom.
Predsednici advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije učestvuju u radu Upravnog odbora, bez prava glasa.

Član 33.

Upravni odbor vrši sledeće poslove:
1. sprovodi odluke Skupštine;
2. donosi odluke o postojanju vanrednih okolnosti za sazivanje vanredne sednice skupštine u skladu sa odredbama ovog statuta;
3. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;
4. donosi: program i uređuje organizaciju, način polaganja i izdavanja uverenja o položenom advokatskom ispitu, Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama, Pravilnik o osnivanju i radu Advokatske akademije, program rada, organizaciju i rad Advokatske akademije i druge opšte akte koji nisu ovim statutom ili drugim opštim aktom stavljeni u nadležnost Skupštine ili nekog drugog organa;
5. vrši nadzor nad radom Advokatske akademije Advokatske komore Srbije;
6. donosi programe stalne opšte, posebne i specijalizovane obuke advokata na predlog Advokatske akademije;
7. donosi program opšte i posebne obuke advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima, na predlog Advokatske akademije;
8. donosi i druge odluke u vezi sa radom Advokatske akademije Advokatske komore Srbije;
9. imenuje organe Advokatske akademije Advokatske komore Srbije;
10. donosi odluke o svim naknadama vezanim za rad Advokatske akademije Advokatske komore Srbije;
11. utvrđuje način izbora i rada članova komisija za polaganje advokatskog ispita;
12. uređuje sadržinu i način vođenja imenika advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, advokatskih ortačkih društava i advokatskih pripravnika;
13. vodi jedinstveni imenik advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana i imenik advokatskih pripravnika za celu teritoriju Republike Srbije;
14. uređuje izgled, sadržinu i način izdavanja i overavanja advokatske legitimacije;
15. odlučuje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava, kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava;
16. odlučuje u drugom stepenu kada je to Zakonom o advokaturi i ovim statutom određeno;
17. izvršava konačne presude disciplinskog suda;
18. utvrđuje visinu troškova upisa u imenik advokata;
19. utvrđuje minimalnu sumu osiguranja za štetu od profesionalne odgovornosti;
20. donosi odluku o raspisivanju izbora za članove organa i nosilaca funkcija u Advokatskoj komori Srbije;
21. donosi odluke o imenovanju Izborne komisije, Verifikacione komisije i biračkih odbora;
22. utvrđuje liste kandidata;
23. usklađuje stavove advokatskih komora sa svoje teritorije kada se donose odluke uz njihovu saglasnost ili mišljenje;
24. usklađuje stavove Advokatske komore Srbije sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa;
25. preduzima mere i učestvuje u saradnji advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije sa državnim i pravosudnim organima, advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva;
26. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
27. prati rad advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija i advokatskih ortačkih društava na teritorije Republike Srbije i preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom i ovim statutom;
28. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata i o njihovoj primeni, s tim da ako se radi o prekidu rada ta mera ne može trajati duže od tri dana, dok o toj meri ne odluči Skupština Advokatske komore Srbije;
29. prati rad advokatskih komora sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom;
30. utvrđuje predlog plana prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju;
31. usvaja godišnji račun Advokatske komore Srbije;
32. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;
33. odlučuje o dodeli Plakete i Povelje Advokatske komore Srbije i drugih priznanja;
34. određuje osnovnu orijentaciju časopisa "Branič" i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Advokatske komore Srbije;
35. odlučuje o imenovanju glavnog i odgovornog urednika časopisa "Branič" i imenuje urednike i članove uređivačkih odbora časopisa i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Advokatske komore Srbije;
36. imenuje dekana i predavače Advokatske akademije;
37. bira kandidate za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, u skladu sa ovim statutom;
38. određuje predstavnike Advokatske komore Srbije i članove organa i tela iz reda advokata u organima i organizacijama;
39. odlučuje o statusnim, materijalnim i drugim pitanjima radnika službe Advokatske komore Srbije;
40. odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa;
41. odlučuje o članstvu Advokatske komore Srbije u međunarodnim advokatskim organizacijama i udruženjima i imenuje predstavnike Advokatske komore Srbije u ovim organizacijama i udruženjima;
42. donosi opšta akta u skladu sa ovim statutom;
43. donosi Poslovnik o svom radu;
44. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština.

Član 34.

Za obavljanje poslova iz svog delokruga, Upravni odbor može obrazovati stalna ili povremena radna tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i advokatskih pripravnika i kada oni nisu članovi organa Advokatske komore Srbije.

Član 35.

Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova čiji je mandat potvrđen (verifikovan), a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednice Upravnog odbora Advokatske komore Srbije održavaju se najmanje jednom mesečno.
Sednice Upravnog odbora su javne, a Poslovnikom o radu Upravnog odbora utvrđuju se slučajevi kada može biti isključena javnost u radu.
Predsednik Advokatske komore Srbije saziva sednice Upravnog odbora, kao redovne i vanredne.
Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje tri člana Upravnog odbora ili upravnog odbora jedne od advokatskih komora koja je u sastavu Advokatske komore Srbije.

3.1. Sekretar Upravnog odbora


Član 36.

Sekretara Upravnog odbora Advokatske komore Srbije imenuje i opoziva predsednik Advokatske komore Srbije iz reda članova Upravnog odbora.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije može pokrenuti postupak opoziva sekretara Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
Mandat sekretara Upravnog odbora traje četiri godine i može se ponoviti, dok je isti član Upravnog odbora.
Sekretar Upravnog odbora se stara o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora.

4. Nadzorni odbor


Član 37.

Nadzorni odbor je organ Advokatske komore Srbije koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore.
Nadzorni odbor je samostalan organ Advokatske komore Srbije i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Advokatske komore Srbije.

Član 38.

Skupština Advokatske komore Srbije neposredno bira članove Nadzornog odbora i to po jednog člana iz svake advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Mandat Nadzornog odbora traje četiri godine i ne može se ponoviti.
Do potvrđivanja mandata novog saziva Nadzornog odbora traju prava i dužnosti Nadzornog odbora iz prethodnog saziva.
Nadzorni odbor na prvom sastanku koji se održava u roku od 30 dana od dana potvrđivanja mandata, bira predsednika i zamenika predsednika i donosi poslovnik o svom radu.

Član 39.

Nadzorni odbor je dužan da pregleda završni račun i najmanje dva puta godišnje finansijsko poslovanje Advokatske komore Srbije, dâ svoj nalaz i izveštaj podnese na redovnoj godišnjoj Skupštini.
U slučaju kada je nekoj od advokatskih komora u Srbiji oduzeto pravo vršenja javnih ovlašćenja, Nadzorni odbor Advokatske komore Srbije preuzima nadležnosti Nadzornog odbora one komore kojoj su oduzeta ta javna ovlašćenja.
Nadzorni odbor je ovlašćen da daje mišljenje i preporuke organima Advokatske komore Srbije i Skupštini Advokatske komore Srbije u pogledu raspolaganja sredstvima Komore, kako bi se imovina i novčana sredstva očuvala, namenski koristila od strane ovlašćenih organa i u skladu sa zakonom i ovim statutom.

5. Disciplinski organi


Član 40.

Disciplinski organi Advokatske komore Srbije su: Disciplinski tužilac i Disciplinski sud.
Disciplinske organe neposredno bira Skupština Advokatske komore Srbije, u skladu sa ovim statutom.
Mandat disciplinskih organa traje četiri godine. Do potvrđivanja mandata novih disciplinskih organa traju prava i dužnosti tih organa iz prethodnog saziva.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu i drugi organi Advokatske komore Srbije ne mogu da vrše nadzor nad radom disciplinskih organa, daju naloge za postupanje u pojedinačnim disciplinskim predmetima, niti na drugi način ugrožavaju nezavisan položaj disciplinskih organa.
Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu i odgovaraju Skupštini Advokatske komore Srbije.
Disciplinsku odgovornost advokata i advokatskih pripravnika utvrđuju disciplinski organi u disciplinskom postupku koji je utvrđen ovim statutom.
Disciplinski organi Advokatske komore Srbije u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi, ako ovim statutom nije drugačije određeno.
Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, koje se uređuju Zakonom o advokaturi i Statutom Advokatske komore Srbije.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.

5.1. Disciplinski tužilac


Član 41.

Disciplinski tužilac je samostalan i nezavisan organ Advokatske komore Srbije.
Disciplinski tužilac ima 6 zamenika, koji u disciplinskom postupku imaju ista prava i dužnosti kao i Disciplinski tužilac, a dužni sa postupaju po njegovim obaveznim uputstvima.
Disciplinski tužilac pokreće disciplinski postupak, podiže i zastupa optužnicu pred Disciplinskim sudom, ulaže pravne lekove i predlaže Upravnom odboru utvrđivanje privremene zabrane rada (suspenzije).
Disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije može preuzeti gonjenje, pokrenuti disciplinski postupak, podići i zastupati disciplinsku optužnicu i ulagati pravne lekove iz nadležnosti disciplinskog tužioca advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Član 42.

U advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije biraju se disciplinski tužilac i njegovi zamenici u skladu sa statutima tih advokatskih komora.
Disciplinski tužioci i njihovi zamenici u advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije su nezavisni u svom radu i za svoj rad odgovaraju skupštini koja ih bira.
Disciplinski tužilac i njegovi zamenici advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije su podređeni Disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije i dužni su da postupaju po obaveznim uputstvima Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije.

5.2. Disciplinski sud


Član 43.

Disciplinski sudovi Advokatske komore Srbije i u advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije su samostalni i nezavisni u svom radu.

Član 44.

Disciplinski sud Advokatske komore Srbije postupa kao drugostepeni sud u disciplinskim postupcima.
Disciplinski sud Advokatske komore Srbije sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika suda i 16 sudija.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti njegov zamenik.
Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda. Predsednika i sastav Veća utvrđuje rešenjem predsednik Disciplinskog suda. Veće odlučuje prostom većinom glasova.

Član 45.

U prvostepenim disciplinskim postupcima postupa disciplinski sud advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Disciplinski sud u advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije se bira u skladu sa statutima tih komora.

6. Savet


Član 46.

Advokatska komora Srbije ima Savet Advokatske komore Srbije, kao svoj organ.
Savet daje mišljenja i predloge Skupštini i Upravnom odboru o pitanjima koja su od značaja za advokaturu.

Član 47.

Članovi Saveta Advokatske komore Srbije su: predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije, predsednici i potpredsednici Advokatske komore Srbije u prethodnim sazivima, Disciplinski tužilac i predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije, disciplinski tužioci i predsednici Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije u prethodnim sazivima, sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, sekretari Upravnog odbora Advokatske komore Srbije u prethodnim sazivima, predsednici saveta advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i članovi koje neposredno bira Skupština Advokatske komore Srbije sa mandatom od četiri godine.
Predsednik Saveta je, po pravilu, poslednji raniji predsednik Advokatske komore Srbije, a ukoliko to nije moguće, predsednika Saveta Advokatske komore Srbije, iz svog sastava biraju većinom glasova članovi Saveta Advokatske komore Srbije.

Član 48.

Predsednik Saveta Advokatske komore Srbije, predsednik Advokatske komore Srbije, Upravni odbor Advokatske komore Srbije, stalni član Saveta ili upravni odbor advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije može predložiti zakazivanje sednice Saveta Advokatske komore Srbije.
Savet o svom radu podnosi izveštaj Skupštini Advokatske komore Srbije.
Skupština i Upravni odbor Advokatske komore Srbije dužni su da stave na dnevni red i razmotre predloge i mišljenja Saveta Advokatske komore Srbije na prvoj narednoj sednici.
Predsednik Saveta Advokatske komore Srbije obaveštava se o održavanju sednica Upravnog odbora i Skupštine Advokatske komore Srbije.

7. Konferencija advokata


Član 49.

Konferencija advokata Srbije je najširi oblik ličnog izjašnjavanja advokata o najznačajnijim pitanjima za advokaturu.
Konferenciju saziva Upravni odbor Advokatske komore Srbije, predlaže dnevni red i određuje vreme i mesto održavanja Konferencije advokata Srbije.
Na dan održavanja Konferencije advokata Srbije obavezno se saziva i Skupština Advokatske komore Srbije.

Član 50.

Konferenciju advokata Srbije otvara i njom rukovodi predsednik Advokatske komore Srbije do izbora radnog predsedništva i zapisničara.

Član 51.

Konferencija advokata Srbije donosi preporuke, o kojima je Skupština Advokatske komore Srbije dužna da se odmah izjasni po okončanju Konferencije advokata Srbije.

8. Sekcija "Mladi advokati Srbije"


Član 52.

U advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije mogu se osnivati sekcije mladih advokata.
Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije donose pravila kojima se uređuje način organizovanja i rad sekcije.
Sekcija "Mladi advokati Srbije" je zajednica sekcija mladih advokata Srbije, povezuje i koordinira rad sekcija mladih advokata advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije. Sekciju "Mladi advokati Srbije" čine predstavnici sekcija mladih advokata advokatskih komora u Srbiji.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije odlučuje o članstvu sekcije "Mladi advokati Srbije" u međunarodnim profesionalnim asocijacijama i o predstavniku te sekcije u međunarodnim asocijacijama i institucijama, na njihov predlog.
Član sekcije mladih advokata može biti advokat do 40 godina života.

Član 53.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije svojim statutima mogu urediti način organizovanja i delovanja advokatskih pripravnika u svojoj advokatskoj komori.

IV IZBORNI POSTUPAK, PRESTANAK MANDATA I POSTUPAK OPOZIVA ZA ČLANOVE ORGANA I NOSIOCE FUNKCIJA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE


1. Izbori i mandat članova organa i nosilaca funkcija


Član 54.

Advokati koji su upisani u Imenik advokata Advokatske komore Srbije imaju pravo da biraju i budu birani za članove organa i nosioce funkcija u Advokatskoj komori Srbije u skladu sa ovim statutom.

Član 55.

Skupština Advokatske komore Srbije bira članove organa i nosioce funkcija neposredno tajnim glasanjem na mandatni period od četiri godine, osim ako ovim statutom nije drugačije određeno.
Članovi organi i nosioci funkcija u Advokatskoj komori Srbije mogu biti članovi organa i obavljati istu funkciju najviše u dva mandata.
Predstavnike u Skupštini Advokatske komore Srbije biraju skupštine advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, u skladu sa ovim statutom, neposredno i isključivo tajnim glasanjem.
Predstavnik u Skupštini Advokatske komore Srbije stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine Advokatske komore Srbije prethodnog saziva. Do konstituisanja Skupštine Advokatske komore Srbije, u smislu odredaba ovog statuta, prava i dužnosti Skupštine Advokatske komore Srbije vrši Skupština Advokatske komore Srbije prethodnog saziva.
Nakon konstituisanja Skupštine Advokatske komore Srbije, u smislu odredaba ovog statuta, prestaje mandat Skupštini Advokatske komore Srbije prethodnog saziva.
Članove Upravnog odbora Advokatske komore Srbije biraju skupštine advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, u skladu sa ovim statutom, neposredno i isključivo tajnim glasanjem.
Član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata od strane Skupštine Advokatske komore Srbije prethodnog saziva. Do potvrđivanja mandata novih članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije traju prava i obaveze člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije iz prethodnog saziva.
Nakon konstituisanja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, u smislu odredaba ovog statuta, prestaje mandat Upravnom odboru prethodnog saziva, a potvrđivanje preostalih mandata članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije vrši Skupština Advokatske komore Srbije.
Predsednik Advokatske komore Srbije, potpredsednik Advokatske komore Srbije, Nadzorni odbor Advokatske komore Srbije, Disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije i zamenici disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije, predsednik, zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije, kao i članovi Saveta Advokatske komore Srbije biraju se na Skupštini Advokatske komore Srbije neposredno i isključivo tajnim glasanjem.
Predsednik i potpredsednik Advokatske komore Srbije biraju se na mandatni period od četiri godine.
Nadzorni odbor Advokatske komore Srbije, Disciplinski tužilac i zamenici disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije, predsednik, zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije biraju se na mandatni period od četiri godine.

2. Organi za sprovođenje izbora


Član 56.

Organ za sprovođenje izbora je Izborna komisija Advokatske komore Srbije.
Mandat Izborne komisije Advokatske komore Srbije traje četiri godine.

Član 57.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mogu formirati i biračke odbore, kao organe za sprovođenje izbora, ukoliko se glasanje sprovodi u više izbornih jedinica ili ukoliko je broj kandidata ili broj glasača toliki da se rezultati glasanja ne mogu utvrditi tačno i efikasno bez formiranja biračkih odbora.
U advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije u kojima se izborni postupak - glasanje sprovodi na jednom mestu i istog dana, a broj kandidata i broj glasača omogućava da se izborni rezultati utvrde tačno i efikasno u razumnom roku po zatvaranju glasanja, Izborna komisija sama sprovodi izbore, a Upravni odbor po potrebi imenuje Izbornu komisiju sa većim brojem članova.

2.1. Izborna komisija


Član 58.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije imenuje Izbornu komisiju.
Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije dostavljaju Upravnom odboru Advokatske komore Srbije predloge za predsednika, zamenika predsednika, članove i zamenike članova Izborne komisije Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana prijema pismenog obaveštenja o početku izbornog postupka.
Predsednik, zamenik predsednika, članovi Izborne komisije i njihovi zamenici, kao i predsednici i članovi drugih organa za sprovođenje izbora čije se postojanje predvidi ovim statutom ne mogu biti kandidati niti predlagači kandidata za članove organa i nosioce funkcija u organima Advokatske komore Srbije. U slučaju da predsednik ili neko od članova Izborne komisije ili predsednik ili članovi drugih organa za sprovođenje izbora postanu kandidati ili predlagači kandidata za člana organa ili nosilaca funkcija u Advokatskoj komori Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, njima prestaje funkcija u organu za sprovođenje izbora i u tom slučaju se mora sprovesti nova procedura za izbor tog člana, odnosno, ako je u pitanju predsednik izborni organ se raspušta i Upravni odbor Advokatske komore Srbije bira novi organ za sprovođenje izbora.

Član 59.

Izborna komisija Advokatske komore Srbije:
1. stara se o zakonitom sprovođenju izbora,
2. organizuje tehničku pripremu za izbore,
3. prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog statuta i sprovođenjem pojedinih izbornih radnji,
4. propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji propisanih ovim statutom,
5. ukoliko proceni da bi se izbori sproveli kvalitetnije, a izborni rezultati utvrdili tačno i efikasno, predlaže Upravnom odboru Advokatske komore Srbije formiranje biračkih odbora,
6. sačinjava birački spisak, koji čine svi predstavnici Skupštine Advokatske komore Srbije kojima je potvrđen mandat,
7. utvrđuje izgled, broj i način zaštite glasačkih listića za biračka mesta i overava ih,
8. određuje izborne akte koji joj se dostavljaju,
9. utvrđuje da li je predlog kandidature sastavljen i podnet u skladu sa ovim statutom,
10. utvrđuje ispunjenost uslova za kandidovanja predloženog kandidata,
11. utvrđuje liste kandidata za članove organa Advokatske komore Srbije i nosioce funkcija Advokatske komore Srbije,
12. u slučaju prigovora na liste kandidata, Upravnom odboru Advokatske komore Srbije dostavlja mišljenje o osnovanosti prigovora i potreban materijal za odlučivanje po prigovoru,
13. sprovodi postupak glasanja, ukoliko nisu formirani birački odbori,
14. ukoliko su formirani birački odbori, vrši kontrolu njihovog zakonitog i statutarnog rada,
15. utvrđuje i objavljuje rezultate izbora,
16. vodi zapisnik o svom radu koji potpisuju svi članovi Izborne komisije Advokatske komore Srbije,
17. podnosi izveštaj skupštini Advokatske komore Srbije o sprovedenim izborima,
18. određuje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom,
19. obavlja i druge poslove predviđene ovim statutom.

2.2. Birački odbor


Član 60.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije može da imenuje Biračke odbore u sastavu predsednik, zamenik predsednika, dva člana i dva zamenika člana za svaku izbornu listu ponaosob najkasnije nedelju dana pre dana održavanja izbora. Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije dostavljaju Upravnom odboru Advokatske komore Srbije predloge za predsednika, zamenika predsednika, članove i zamenike članova Biračkih odbora, najkasnije 15 dana od dana prijema pismenog obaveštenja o početku izbornog postupka.
Ukoliko broj kandidata na nekoj od izbornih lista bude znatno veći od broja koji se bira, Upravni odbor Advokatske komore Srbije može utvrditi sastav Biračkog odbora u većem broj članova i zamenika članova od propisanog u stavu 1. ovog člana, a u cilju obezbeđivanja efikasnog sprovođenja postupka glasanja i utvrđivanja rezultata glasanja.
Birački odbori sprovode neposredno glasanje na biračkom mestu pod nadzorom Izborne komisije, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja i sa Izbornom komisijom utvrđuju rezultate glasanja za izbornu listu za koju su imenovani.
Birački odbori se imenuju za sprovođenje izbora ili dopunskih izbora i po okončanju izbornih radnji, njihov mandat se završava predajom izveštaja o utvrđenim rezultatima glasanja, zapisnika o radu i izbornog materijala Izbornoj komisiji Advokatske komore Srbije.

3. Raspisivanje izbora


Član 61.

Odluku o početku izbornog postupka donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije najkasnije 120 dana pre isteka mandata. Na osnovu ove odluke predsednik Advokatske komore Srbije obaveštava sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije o započinjanju izbornog postupka i poziva ih da dostave predloge za predsednika, zamenika predsednika, članove i zamenike članova Izborne komisije i Verifikacione komisije Advokatske komore Srbije.
Odluku o raspisivanju izbora donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije najkasnije 90 dana pre isteka mandata.
Prilikom donošenja odluke o raspisivanju izbora, Upravni odbor Advokatske komore Srbije utvrđuje sastav Skupštine Advokatske komore Srbije u budućem sastavu u skladu sa odredbama ovog statuta.
Odlukom o raspisivanju izbora utvrđuje se lista nosilaca funkcija i broj članova organa Advokatske komore Srbije koji se biraju neposredno i isključivo tajnim glasanjem, rokovi za sprovođenje izbornih radnji, imenovanje Izborne komisije Advokatske komore Srbije, rokovi za kandidovanje i utvrđivanje liste kandidata.
Odlukom o raspisivanju izbora Upravni odbor Advokatske komore Srbije imenuje Izbornu komisiju Advokatske komore Srbije u sastavu predsednik, zamenik predsednika i iz svake advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije po jedan član i jedan zamenik člana i Verifikacionu komisiju Advokatske komore Srbije od tri člana i tri zamenika člana.
Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije prati i stara se o zakonitom sprovođenju izbornih radnji za izbor predstavnika u Skupštinu Advokatske komore Srbije i članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, u advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije, i po pravilu, prisustvuje sednicama izbornih skupština advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i dostavlja izveštaj o sprovedenom postupku sa predlogom Skupštini Advokatske komore Srbije za potvrđivanjem mandata (svih ili delimično). Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
Odluka o raspisivanju izbora objavljuje se u "Informativnom biltenu", na web stranici, na oglasnoj tabli Advokatske komore Srbije i dostavlja svim advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije.

Član 62.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije dužne su da dostave liste predstavnika za Skupštinu i članove Upravnog odbora Advokatske komore Srbije najkasnije 30 dana pre isteka mandata predstavnicima u Skupštini Advokatske komore Srbije, članovima organa i nosilaca funkcija Advokatske komore Srbije.
Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije dužna je da dostavi izveštaj o zakonitosti sprovedenih izbornih postupaka u advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije i predloži potvrdu mandata izabranih predstavnika u Skupštini i članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije (svih ili delimično) najkasnije 10 dana pre isteka mandata predstavnicima u Skupštini Advokatske komore Srbije, članovima organa i nosilaca funkcija Advokatske komore Srbije.

4. Kandidovanje


Član 63.

Za predsednika Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da poznaje jedan strani jezik,
6. da nije član organa političke stranke.

Član 64.

Za potpredsednika Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da poznaje jedan strani jezik,
6. da nije član organa političke stranke.

Član 65.

Za člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke.

Član 66.

Za člana Nadzornog odbora Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke.

Član 67.

Za Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15 godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da nije član organa političke stranke.

Član 68.

Za zamenika Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10 godina neprekidnog staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke.

Član 69.

Za predsednika Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 15 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da nije član organa političke stranke.

Član 70.

Za zamenika predsednika Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da nije član organa političke stranke.

Član 71.

Za sudije Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 10 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke.

Član 72.

Za izbornog člana Saveta Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje 25 godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3. da nije disciplinski odgovarao 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
4. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5. da nije član organa političke stranke.

Član 73.

Za predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije može se kandidovati advokat koji ispunjava sledeće kriterijume:
1. najmanje pet godina staža u advokaturi pre kandidovanja,
2. da nije disciplinski odgovarao pet godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije krivično odgovarao za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da je doprineo ugledu advokature i očuvanju njenog samostalnog i nezavisnog položaja,
5. da nije član organa političke stranke.

Član 74.

Predstavnike u Skupštini i članove Upravnog odbora Advokatske komore Srbije biraju skupštine advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, neposredno i isključivo tajnim glasanjem, u skladu sa odredbama ovog statuta kojima je regulisan postupak izbora članova organa i nosilaca funkcija u Advokatskoj komori Srbije.

Član 75.

Pravo predlaganja kandidata, pod uslovima predviđenim ovim statutom, za članove organa i nosioce funkcija ima svaki predstavnik u Skupštini Advokatske komore Srbije, skupština advokatske komore koja je u sastavu Advokatske komore Srbije ili najmanje 20 advokata članova Advokatske komore Srbije.
Kandidature se dostavljaju u pismenoj formi Izbornoj komisiji Advokatske komore Srbije, neposredno ili preporučenom poštom. Kandidature se zavode u delovodni protokol Advokatske komore Srbije. Kandidatura sadrži sledeće podatke: ime i prezime advokata koji se kandiduje za člana organa ili nosioca funkcije, sedište njegove advokatske kancelarije, advokatsku komoru u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član, organ ili funkciju za koju se kandidat predlaže i saglasnost kandidata.
Predlagač može predložiti samo jednog kandidata. Kandidatura mora biti overena advokatskim pečatom i potpisom predlagača, a saglasnost predloženog kandidata njegovim advokatskim pečatom i potpisom.
Prilikom podnošenja kandidature, kandidati za predsednika, potpredsednika, Advokatske komore Srbije dostavljaju programe rada.
Uz kandidaturu predlagač dostavlja potvrdu advokatske komore čiji je član predloženi kandidat o njegovom profesionalnom statusu u kojoj se navode podaci o dužini bavljenja advokaturom, da li je kandidat disciplinski odgovarao, ako jeste, kada i za koju povredu dužnosti i ugleda advokata, kada je obavljao funkciju člana organa ili nosioca funkcije u advokatskoj komori i izjavu predloženog kandidata o prihvatanju kandidature, izjavu da nije član organa političke stranke, izjavu o poznavanju jednog stranog jezika.

Član 76.

Isti kandidat ne može biti istovremeno uvršćen u dve liste kandidata za člana organa ili nosioca funkcije Advokatske komore Srbije. Ako je isti advokat kandidovan na više izbornih lista u Advokatskoj komori Srbije, Izborna komisija Advokatske komore Srbije će ga pozvati da se opredeli na kojoj će listi ostati.
Ako kandidat ne postupi po zahtevu Izborne komisije Advokatske komore Srbije iz prethodnog stava, Izborna komisija Advokatske komore Srbije će ga staviti na listu za koju je Advokatskoj komori Srbije stigla prva njegova kandidatura.
Članu organa u advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije, izborom za člana organa Advokatske komore Srbije, prestaje mandat u advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije.
Ova odredba se odnosi i na predstavnike u Skupštini Advokatske komore Srbije i predstavnike u skupštinama advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije.
Predstavnik u Skupštini Advokatske komore Srbije ili u skupštinama advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije može biti kandidovan za člana organa ili za nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije. U slučaju njegovog izbora za člana organa ili nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije, prestaje mu mandat predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije, ili mandat u skupštini advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Član 77.

U slučaju da izabrani kandidat za predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije, člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, Nadzornog odbora Advokatske komore Srbije, Disciplinskog tužioca, zamenika Disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije, predsednik, zamenik predsednik Disciplinskog suda i sudije Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije, ne želi da se prihvati članstva u tom organu ili mu po bilo kom osnovu prestane funkcija člana tog organa pre isteka mandata, izabranim će se smatrati sledeći kandidat sa najvećim brojem glasova dobijenim na redovnim izborima za članove navedenih organa.
Za predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije, odnosno člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, potvrđuje se mandat sledećem kandidatu sa najvećim brojem glasova dobijenim na izborima u onoj advokatskoj komori čijem je predstavniku prestao mandat, što se utvrđuje na osnovu izveštaja izbornih komisija advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i Verifikacione komisije Advokatske komore Srbije. Mandat naknadno izabranom predstavniku u Skupštini ili Upravnom Advokatske komore Srbije potvrđuje Skupština Advokatske komore Srbije i taj mandat traje do isteka mandata u tom izbornom periodu.
U slučaju da ne postoje uslovi za primenu odredbe ovog člana sprovode se dopunski izbori koje raspisuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije, u skladu sa ovim statutom.

Član 78.

Kandidature se dostavljaju u rokovima koje utvrdi Upravni odbor Advokatske komore Srbije odlukom o raspisivanju izbora i on ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 45 dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora.
Od prvog dana određenog za prijem kandidatura, do utvrđivanja liste kandidata Izborna komisija Advokatske komore Srbije je u stalnom zasedanju. Sekretarske poslove za Izbornu komisiju obavlja Služba Advokatske komore Srbije koja postupa po nalozima Izborne komisije Advokatske komore Srbije.

5. Utvrđivanje liste kandidata


Član 79.

Izborna komisija proverava ispunjenost uslova za kandidovanje i utvrđuje liste kandidata najkasnije 10 dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore Srbije. Redosled kandidata utvrđuje se prema azbučnom redu navođenjem prezimena i imena kandidata i advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je kandidat član. Liste kandidata se dostavljaju na potvrdu Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Izborna komisija utvrđuje listu kandidata koja mora imati veći broj kandidata od broja članova organa ili nosilaca funkcije za koje se vrši izbor.
Ako Izborna komisija Advokatske komore Srbije utvrdi da kandidatura ne ispunjava uslove propisane ovim Statutom, pozvaće predlagača da nedostatke otkloni u roku od tri dana od dana prijema pismenog obaveštenja. Ako predlagač nedostatke ne otkloni, Izborna komisija Advokatske komore Srbije će rešenjem kandidaturu odbaciti.
Protiv rešenja Izborne komisije Advokatske komore Srbije dozvoljen je prigovor u roku od 48 sati od dana prijema rešenja o odbacivanju kandidature.
Protiv odluke Izborne komisije Advokatske komore Srbije o utvrđivanju liste kandidata dozvoljen je prigovor u roku od 48 sati od dana objavljivanja. Odluka o utvrđivanju liste kandidata objavljuje se na web stranici i na oglasnoj tabli Advokatske komore Srbije sa tačnim vremenom objavljivanja.
Pravo na prigovor iz st. 4. i 5. imaju predlagač i kandidat.
O prigovorima iz st. 4. i 5. ovog člana, odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije u narednom roku od 48 sati.
Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Srbije po prigovorima je konačna.

Član 80.

Izborna komisija Advokatske komore Srbije može da radi ukoliko je prisutan predsednik ili zamenik predsednika i više od polovine članova, a odluke donosi većinom glasova prisutnih. Glasati mogu samo članovi Izborne komisije, ili zamenik člana na mesto odsutnog člana Izborne komisije. Ukoliko u toku sprovođenja izbornog postupka, predsednik Izborne komisije upozori na nepravilnosti u radu, koje se ne otklone, ovlašćen je da odmah prekine dalji tok izbornog postupka, naloži ponavljanje izborne radnje ili celokupnih izbora i obavesti o tome Upravni odbor i Skupštinu Advokatske komore Srbije. Nakon odluke predsednika Izborne komisije, zamenik predsednika i članovi komisije ne mogu dalje postupati. Povodom odluke predsednika Izborne komisije Advokatske komore Srbije, Skupština Advokatske komore Srbije donosi odluku o daljem toku izbora.
Izborna komisija potvrđene liste kandidata najkasnije pet dana pre dana održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore Srbije, dostavlja predstavnicima Skupštine Advokatske komore Srbije, advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije, objavljuje na web stranici i na oglasnoj tabli Advokatske komore Srbije sa tačnim vremenom objavljivanja.

6. Izborni materijal


Član 81.

Izborni materijal sadrži:
1. odluku Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o početku izbornog postupka, obaveštenje predsednika Advokatske komore Srbije o početku izbornog postupka i odluku o raspisivanju izbora,
2. kandidature,
3. liste kandidata,
4. potvrđene liste kandidata,
5. birački spisak,
6. eventualne prigovore i odluke po prigovorima,
7. glasačke listiće,
8. kontrolne listiće,
9. zapisnike Izborne komisije o utvrđivanju rezultata glasanja za svaku pojedinačnu listu kandidata,
10. zapisnik Izborne komisije o toku izbornog postupka i rezultatima glasanja,
11. izveštaj Verifikacione komisije Advokatske komore Srbije.

Član 82.

Birački spisak sadrži prezimena i imena predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije kojima je potvrđen mandat i koji su razvrstani prema advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije i prema azbučnom redu prezimena.
Na dan održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore Srbije ne mogu se vršiti izmene u biračkom spisku.

Član 83.

Nakon potvrđivanja izbornih lista, Izborna komisija Advokatske komore Srbije priprema i overava glasačke listiće.
Glasački listić sadrži datum održavanja izborne skupštine, naziv organa ili funkcije za koju se vrši izbor kandidata, redni broj koji se stavlja ispred prezimena i imena kandidata, prezime i ime kandidata po azbučnom redu sa naznakom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je kandidat član, napomenu o broju članova ili nosilaca funkcija za koji se glasa zaokruživanjem rednog broja ispred ličnog imena kandidata.

Član 84.

Izborna komisija utvrđuje izgled, oblik, broj glasačkih listića koji mora biti jednak broju birača upisanih u birački spisak. Glasački listići štampaju se na jednom mestu pod kontrolom Izborne komisije Advokatske komore Srbije i mogu biti štampani na hartiji zaštićenoj vodenim žigom.
Glasački listić Izborna komisija Advokatske komore Srbije overava pečatom. Izgled i sadržinu pečata utvrđuje Izborna komisija Advokatske komore Srbije. Predsednik Izborne komisije Advokatske komore Srbije odgovoran je za zakonitu upotrebu pečata i rad Izborne komisije Advokatske komore Srbije.

Član 85.

Kontrolni listić sadrži podatke o datumu i mestu održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore Srbije i naziv liste za koju se vrši izbor.
Zapisnici o primopredaji izbornih materijala sadrže podatke o licima koja su prisutni primopredaji izbornog materijala i tačnu specifikaciju izbornog materijala čija se primopredaja vrši.

Član 86.

Izborni materijal se čuva najmanje četiri godine.

7. Izborna sednica Skupštine


Član 87.

Izbornu sednicu Skupštine Advokatske komore Srbije saziva predsednik Advokatske komore Srbije prethodnog saziva.
Izbornoj sednici Skupštine Advokatske komore Srbije prisustvuju predstavnici u Skupštini Advokatske komore Srbije prethodnog saziva i predstavnici u Skupštini Advokatske komore Srbije novog saziva.
Izbornom sednicom Skupštine Advokatske komore Srbije predsedava do potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika predsednik Advokatske komore Srbije prethodnog saziva, a nakon potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika Skupštine Advokatske komore Srbije, do izbora novog predsednika Advokatske komore Srbije, predstavnik koga izabere Skupština Advokatske komore Srbije javnim glasanjem.
Na Izbornoj sednici Skupštine Advokatske komore Srbije predstavnici Skupštine Advokatske komore Srbije prethodnog saziva razmatraju i glasaju o izveštajima o radu organa Advokatske komore Srbije prethodnog saziva.

Član 88.

Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije podnosi Skupštini Advokatske komore Srbije izveštaj o toku izbornog postupka u advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije za izbor predstavnika i članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i predlaže potvrđivanje mandata predstavnika u Skupštini i članova Upravnog odbora Advokatske komore Srbije (svih ili delimično).
Nakon potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije, na Izbornoj sednici Skupštine Advokatske komore Srbije, Izborna komisija i Upravni odbor Advokatske komore Srbije prethodnog saziva podnose izveštaj o toku izbornog postupka i o utvrđenim listama kandidata.

8. Glasanje


Član 89.

Glasanje se sprovodi glasačkim listićima.
Glasanje je isključivo tajno.
Izborna komisija/birački odbor ne smeju ni na koji način uticati na odluku birača.

Član 90.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije može, eventualno, predložiti Skupštini Advokatske komore Srbije glasanje i utvrđivanje rezultata glasanja elektronskim putem, ukoliko su prethodno obezbeđeni neophodni tehnički uslovi: odgovarajuće softversko rešenje, identifikacione kartice za elektronsko glasanje, potrebna oprema (kompjuteri, čitači identifikacionih kartica i dr.).

Član 91.

Na dan održavanja izborne sednice Skupštine Advokatske komore Srbije, Izborna komisija Advokatske komore Srbije utvrđuje da li je pripremljen izborni materijal, kao i da li je pripremljeni materijal potpun, ispravan i u skladu sa odredbama ovog statuta, da li su obezbeđeni uslovi koji omogućavaju tajnost glasanja, što unosi u zapisnik o svom radu.

Član 92.

Pre početka glasanja Izborna komisija Advokatske komore Srbije proveravaju glasačke kutije u prisustvu prvog glasača i ti rezultati upisuju se u kontrolni listić koji potpisuju članovi biračkog odbora i prvi glasač. Tako potpisani kontrolni listić ubacuje se u glasačku kutiju, nakon čega se ona pečati. Ovaj postupak se unosi u zapisnik o radu Izborne komisije Advokatske komore Srbije.
Po otvaranju glasačke kutije, najpre se proverava sa li se u kutiji nalazi kontrolni listić. Ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, glasanje se, za tu izbornu listu, ponavlja.

Član 93.

Prilikom glasanja Izborna komisija Advokatske komore Srbije utvrđuje identitet glasača na osnovu lične karte ili advokatske legitimacije i zaokružuje redni broj ispred prezimena glasača na biračkom spisku. Birač potpisuje birački spisak i uzima glasačke listiće.
Glasanje se obavlja zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena kandidata. Glasa se za onaj broj članova organa i nosilaca funkcija koji se bira.
Glasati se može samo za kandidate koji su navedeni na glasačkom listiću.
Po završenom glasanju glasač glasački listić ubacuje u glasačku kutiju napravljenu od providnog materijala i napušta biračko mesto.

Član 94.

Tokom glasanja Izborna komisija Advokatske komore Srbije je odgovorna za red na biračkom mestu i za zakonito i statutarno sprovođenje procesa glasanja.

9. Utvrđivanje rezultata glasanja


Član 95.

Po završenom glasanju Izborna komisija Advokatske komore Srbije pristupaju utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu. Glasačke kutije se ne smeju iznositi iz prostorije u kojoj se glasalo, pre utvrđivanja konačnog rezultata glasanja. Utvrđivanju rezultata glasanja prisustvuju, članovi Izborne komisije Advokatske komore Srbije, članovi biračkog odbora ako je formiran i članovi Verifikacione komisije Advokatske komore Srbije.

Član 96.

Izborna komisija Advokatske komore Srbije utvrđuje broj neupotrebljenih glasačkih listića i stavlja ih u poseban omot koji pečati.
Na osnovu biračkog spiska utvrđuje se broj glasača.
Kada se otvori glasačka kutija, posle provere kontrolnog listića, važeći glasački listići odvajaju se od nevažećih. Nevažeći glasački listić je glasački listić koji je na materijalu koji nije preuzet od strane izborne komisije i koji je nepopunjen ili je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog kandidata je birač glasao ili ako je na glasačkom listiću zaokružen veći broj kandidata od onog koji se bira ili ako je na glasačkom listiću bilo šta dopisano.
Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, glasanje za tu izbornu listu se ponavlja.

Član 97.

Po utvrđivanju rezultata glasanja, Izborna komisija Advokatske komore Srbije sačinjava zapisnik u koji se unose podaci o broju primljenih glasačkih listića, broju neupotrebljenih glasačkih listića, broju nevažećih glasačkih listića, broju važećih glasačkih listića, broju birača prema biračkom spisku, broju birača koji je preuzeo birački materijal, broju birača koji su glasali i broju glasova za svakog kandidata.

Član 98.

Izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova.
Ako postoji jednaka podela glasova između dva ili više kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izabranim se smatra onaj kandidat koji ima duži staž u advokaturi do dana kandidovanja.

Član 99.

Izborna komisija Advokatske komore Srbije Skupštini Advokatske komore Srbije saopštava rezultate izbora.
Ako članovi Izborne komisije Advokatske komore Srbije na osnovu izbornih akata utvrdi nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora predložiće predsedniku Izborne komisije, a ovaj Skupštini Advokatske komore Srbije da se poništi glasanje.
O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Skupština Advokatske komore Srbije.

Član 100.

Ukoliko Izborna komisija Advokatske komore Srbije ne utvrdi nepravilnosti i ne predloži Skupštini Advokatske komore Srbije poništavanje glasanja, a po podnošenju izveštaja Izborne komisije Skupštini Advokatske komore Srbije, Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije Skupštini Advokatske komore Srbije podnosi svoj izveštaj o zakonitom i statutarnom sprovođenju izbora i predlaže potvrđivanje mandata.

Član 101.

Svaki kandidat, predlagač i svaki birač (predstavnik u Skupštini Advokatske komore Srbije) imaju pravo prigovora. Prigovor se podnosi Verifikacionoj komisiji Advokatske komore Srbije.
O prigovoru, Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije donosi svoju odluku odmah.

Član 102.

Skupština Advokatske komore Srbije, po odlučivanju o prigovorima, donosi odluku o potvrđivanju mandata novoizabranih nosilaca funkcija i članova organa, na predlog Verifikacione komisije Advokatske komore Srbije.

Član 103.

Kandidat, predlagač i svaki birač (predstavnik u Skupštini Advokatske komore Srbije) protiv odluke Skupštine Advokatske komore Srbije o potvrđivanju ili o nepotvrđivanju mandata, može izjaviti tužbu Upravnom sudu u roku od 48 sati od dana prijema.
Ako Upravni sud usvoji tužbeni zahtev i poništi izbornu radnju ili celokupne izbore, izborni postupak će se ponoviti u roku od 10 dana od dana pravnosnažnosti odluke Upravnog suda.

Član 104.

Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije, odnosno članova organa Advokatske komore Srbije za više od jedne četvrtine, a ne mogu da se primene odredbe ovog statuta, sprovode se dopunski izbori na način i po postupku predviđenom ovim statutom za redovne izbore.

Član 105.

Mandat predstavniku u Skupštini Advokatske komore Srbije, odnosno članu organa Advokatske komore Srbije izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih predstavnika odnosno članova organa tog saziva.
Ukoliko je mandat predstavnika, člana organa ili nosioca funkcije koji je izabran na dopunskim izborima kraći od dve godine, ne smatra se da je ostvario mandat.

10. Prestanak mandata, opoziv članova organa i nosilaca funkcija Advokatske komore Srbije


Član 106.

Predstavniku u Skupštini, članu organa i nosiocu funkcije Advokatske komore Srbije prestaje mandat danom potvrđivanja mandata novoizabranih predstavnika, članova organa i nosilaca funkcija Advokatske komore Srbije.

Član 107.

Predstavnici advokatskih komora u Skupštini Advokatske komore Srbije predsednik, potpredsednik, član Upravnog odbora, član Nadzornog odbora, članovi disciplinskih organa: Disciplinski tužilac i njegovi zamenici, predsednik, zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije za svoj rad odgovaraju isključivo Skupštini Advokatske komore Srbije i ne mogu biti pozvani na odgovornost za svoje izraženo mišljenje i stav, ukoliko su isti u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Članovi organa i nosioci funkcija u Advokatskoj komori Srbije postupaju u skladu sa interesima profesije, a u donošenju odluka postupaju u skladu sa ličnim uverenjem i dužni su da se staraju o poštovanju i izvršavanju odluka organa u čijem radu učestvuju.

Član 108.

Predstavniku u Skupštini, članu organa, odnosno nosiocu funkcije u Advokatskoj komori Srbije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
- ako izgubi svojstvo člana advokatske komore;
- smrću,
- opozivom,
- ostavkom, ili
- iz drugih razloga.

Član 109.

Predstavnik u Skupštini, odnosno član organa u Advokatskoj komori Srbije može biti opozvan:
1. ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost,
2. ako za vreme trajanja mandata neopravdano izostane sa dva uzastopna sastanka,
3. ako ne izvršava zaključke i stavove organa Advokatske komore Srbije za čije je izvršenje zadužen,
4. ako ne obaveštava advokatsku komoru čiji je član o svom radu u organima Advokatske komore Srbije,
5. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Advokatske komore Srbije i advokaturi.
Neopravdani izostanak predstavnika u Skupštini ili člana organa Advokatske komore Srbije, predstavlja težu povredu dužnosti advokata.

Član 110.

Nosilac funkcije u Advokatskoj komori Srbije može biti opozvan:
1. ako ne izvršava odluke, zaključke i druge naloge organa Advokatske komore Srbije,
2. ako se u svom istupanju ne pridržava odluka, zaključaka, stavova i naloga organa Advokatske komore Srbije,
3. ako ne obaveštava organe Advokatske komore Srbije o svom radu,
4. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Advokatske komore Srbije i advokaturi.

Član 111.

Postupak za opoziv predstavnika u Skupštini, odnosno člana organa u Advokatskoj komori Srbije odnosno nosioca funkcije mogu pokrenuti:
1. Skupština Advokatske komore Srbije,
2. organ Advokatske komore Srbije čiji se član opoziva i
3. advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član.
Opoziv predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije, članova organa, odnosno nosilaca funkcija u Advokatskoj komori Srbije, vrši se po postupku za njihov izbor, određen ovim statutom.

Član 112.

Zakonitost sprovođenja postupka opoziva predstavnika u Skupštini ili člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije prati Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije, koja o tome podnosi izveštaj Skupštini Advokatske komore Srbije.
Verifikaciona komisija Advokatske komore Srbije je dužna da upozori advokatsku komoru u sastavu Advokatske komore Srbije na eventualno kršenje odredbi Statuta Advokatske komore Srbije.
Opoziv predstavnika u Skupštini i člana Upravnog odbora u Advokatskoj komori Srbije ne može se izvršiti bez prethodnog pribavljanja mišljenja organa čiji je član (Skupštine, odnosno Upravnog odbora Advokatske komore Srbije).
Ukoliko skupštine advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije ne sprovedu postupak opoziva predstavnika u Skupštini ili člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, u skladu sa ovim statutom, eventualna odluka o opozivu je ništava i ne proizvodi pravno dejstvo.
Skupština Advokatske komore Srbije nakon razmatranja izveštaja Verifikacione komisije donosi odluku o statusu mandata predstavnika u Skupštini ili člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i o tome obaveštava advokatsku komoru u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član predstavnik u Skupštini, odnosno član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije za koga je pokrenut postupak opoziva.
Skupština Advokatske komore Srbije odluku o opozivu donosi apsolutnom većinom - 50% plus 1 glas od ukupnog broja predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije.

Član 113.

Organ koji pokreće postupak opoziva člana organa ili nosioca funkcija koje bira Skupština Advokatske komore Srbije neposredno i isključivo tajnim glasanjem, dužan je da Skupštini Advokatske komore Srbije dostavi pismeni predlog sa obrazloženjem i dokazima na kojima zasniva razloge za opoziv predstavnika u Skupštini, člana organa i nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije.
Skupština Advokatske komore Srbije utvrđuje predlog odluke o opozivu većinom glasova i o ovom predlogu predstavnici u Skupštini Advokatske komore Srbije se izjašnjavaju isključivo tajnim glasanjem.

11. Izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca


11.1. Postupak i kriterijumi za izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca


Član 114.

Izborni članovi Visokog savet sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata su advokati sa najmanje 15 godina iskustva u advokatskoj struci.

Član 115.

Postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na kojim se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.
Odluku o utvrđivanju predloga za izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije, po prijemu odluke predsednika Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca o otpočinjanju postupka izbora, poziva advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da dostave predloge kandidata za ove funkcije.
Javni poziv za dostavljanje predloga kandidata za izbor izbornih članova Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca objavljuje Advokatska komora Srbije i o tome obaveštava advokatske komore u njenom sastavu.
Pravo predlaganja kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca imaju advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije ili najmanje 20 advokata.
Predloženi kandidati, pored uslova iz Ustava Republike Srbije i Zakona o Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca, treba da ispunjavaju i sledeće uslove:
1. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
2. da nije disciplinski kažnjavan 10 godina koje prethode podnošenju kandidature,
3. da nije osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
4. da nije član organa političke stranke.

Član 116.

Kandidatura za izborne članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca sadrži:
1. biografiju predloženog kandidata,
2. potvrdu advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član predloženi kandidat o profesionalnom statusu i da li je ostvario prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja,
3. potvrdu advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je predloženi kandidat član da nije disciplinski kažnjavan u periodu 10 godina koji prethode podnošenju kandidature,
4. izjavu kandidata da nije član organa političke stranke.
Advokatska komora Srbije, po službenoj dužnosti, pribavlja izveštaj o neosuđivanosti predloženog kandidata.

Član 117.

Lista predloženih kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca objavljuje se na pogodan način.

Član 118.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije bira kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca tajnim glasanjem većinom glasova.

Član 119.

Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata za izbor izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca Narodnoj skupštini Republike Srbije.

11.2. Prava i dužnosti izabranog člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata


Član 120.

Pravo i dužnost člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata su:
1. da stalno informiše Upravni odbor Advokatske komore Srbije o svom radu u ovim telima i problemima koji su od uticaja na advokaturu i profesiju uopšte,
2. da prikuplja informacije o radu sudija i sudova, odnosno tužilaca i tužilaštava sa teritorije advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i u skladu sa tim preduzima mere pred organom čiji je član.

Član 121.

Nepostupanje člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca iz reda advokata u smislu člana 120. ovog statuta predstavlja razlog za pokretanje postupka opoziva.

12. Odgovornost Advokatske komore Srbije i njenih organa


Član 122.

Advokatska komora Srbije je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava Ustava, zakona, ovog statuta i drugih propisa i ugovora koje je zaključila.

Član 123.

Organi Advokatske komore Srbije za svoj rad odgovaraju Skupštini Advokatske komore Srbije.

Član 124.

Članovi organa i nosioci funkcija u Advokatskoj komori Srbije za svoj rad odgovaraju Skupštini Advokatske komore Srbije.
Članovi organa i nosioci funkcija u Advokatskoj komori Srbije se opredeljuju, istupaju i glasaju po sopstvenom uverenju i za izneto mišljenje ili dati glas ne mogu biti pozvani na odgovornost, niti se iz tih razloga može pokrenuti postupak opoziva od strane advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
U vršenju prava i dužnosti članovi organa i nosioci funkcija Advokatske komore Srbije u obavezi su da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Advokatske komore Srbije i u interesu očuvanja i unapređenja samostalnog i nezavisnog položaja advokature.

Član 125.

Predsednik Advokatske komore Srbije obustaviće od izvršenja odluku Upravnog odbora Advokatske komore Srbije za koju smatra da je nezakonita samo do prve naredne sednice Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

V JAVNA OVLAŠĆENJA


Član 126.

Advokatska komora Srbije vrši javna ovlašćenja neposredno preko svojih organa i preko organa advokatskih komora u svom sastavu.
Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije vrše ona javna ovlašćenja koja su im poverena Zakonom i ovim statutom preko svojih organa, u prvom stepenu.

Član 127.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledeća javna ovlašćenja:
1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera,
2) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava, kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava,
3) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom,
4) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom,
5) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom,
6) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije,
7) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera,
8) uređivanje sadržine i načina vođenja imenika iz tač. 1) i 2) ovog stava i njihovo jedinstveno vođenje za celu teritoriju Republike Srbije,
9) vođenje imenika iz tačke 1) ovog stava,
10) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika,
11) donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita,
12) donošenje kodeksa,
13) donošenje tarife,
14) određivanje visine troškova upisa u imenik advokata,
15) određivanje visine redovnih obaveza prema nadležnoj advokatskoj komori za njenu teritoriju.

Član 128.

Advokatska komora Srbije je isključivo nadležna za neposredno vršenje sledećih javnih ovlašćenja:
1) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava, kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava,
2) uređivanje sadržine i načina vođenja imenika i njihovo jedinstveno vođenje za celu teritoriju Republike Srbije,
3) donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita,
4) donošenje kodeksa;
5) donošenje tarife;
6) određivanje visine troškova upisa u imenik advokata.
Advokatska komora Srbija je, kao drugostepeni organ nadležna i za vršenje javnih ovlašćenja, i to:
1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera,
2) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom,
3) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom,
4) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom,
5) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije,
6) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera,
7) vođenje imenika iz tačke 1) ovog stava,
8) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika,
9) određivanje visine redovnih obaveza prema nadležnoj advokatskoj komori za njenu teritoriju.

Član 129.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu nadležne su za javna ovlašćenja, i to:
1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera,
2) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom,
3) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom,
4) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom,
5) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije,
6) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera,
7) vođenje imenika iz tačke 1) ovog stava,
8) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika,
9) određivanje visine redovnih obaveza prema nadležnoj advokatskoj komori za njenu teritoriju.

Član 130.

Imenici advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, advokatskih ortačkih društava, Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana su javne knjige.
Izvodi iz ovih imenika i potvrde izdate na osnovu podataka iz ovih imenika su javne isprave.

Član 131.

U vršenju javnih ovlašćenja i u postupku koji vodi Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu kad rešava i pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

1. Upis u imenik advokata


Član 132.

Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.
Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se pismenim zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata.
Postupak upisa u imenik advokatskih ortačkih društava pokreće se pismenim zahtevom osnivača - članova advokatskog ortačkog društva koji se podnosi Advokatskoj komori Srbije.

Član 133.

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno, su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji,
3) državljanstvo Republike Srbije,
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
5) nepostojanje radnog odnosa,
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
8) dostojnost za bavljenje advokaturom,
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.
Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tač. 6) i 8) ovog člana advokatska komora ceni po slobodnoj oceni.

Član 134.

Uz zahtev za upis kandidat je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi, i to:
1. izvod iz matične knjige rođenih,
2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,
4. uverenje o položenom pravosudnom ispitu,
5. uverenje o položenom advokatskom ispitu,
6. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
7. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban,
8. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,
9. kopiju lične karte,
10. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjava da će raskinuti radni odnos,
11. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
12. potvrdu prethodnog poslodavca da li je kandidat disciplinski odgovarao, a ako jeste kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera izrečena,
13. dve fotografije.
Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
4. mišljenje advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije na čijoj je teritoriji kandidat obavljao profesionalnu delatnost pre podnošenja zahteva za upis u Imenik advokata.
Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, na zahtev advokatske komore, daju o kandidatu tačne i potpune podatke, potrebne za ocenu da li ispunjava uslove iz člana 6. Zakona o advokaturi.

Član 135.

Podneti zahtevi za upis u imenik advokata evidentiraju se na prvoj sednici upravnog odbora advokatske komore i o tome se obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne obrazložene pismene primedbe ili predloge po podnetim zahtevima.
Rok za evidenciju počinje da teče od dana sednice upravnog odbora na kojoj je zahtev evidentiran.
Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 30 dana, upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata, izuzev u slučaju postojanja prigovora na upis kandidata.
Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa kandidatom za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu, upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se u roku od osam dana o njima izjasni.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.

Član 136.

Advokatska komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.
Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.
Advokatska komora odbiće zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava uslove propisanu u članu 6. stav 1. Zakona o advokaturi.
O odluci iz stava 3. ovog člana, advokatska komora je dužna da bez odlaganja obavesti Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.

Član 137.

Upravni odbor odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 dana od podnošenja zahteva.
Ako Upravni odbor ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije ili Upravni odbor Advokatske komore Srbije će poništiti upis ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Protiv rešenja Upravnog odbora advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, a kojim se odbija zahtev za upis, ili poništava upis kandidata u imenik advokata advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Žalba se podnosi advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije koja je odlučivala u prvom stepenu, u dva primerka.
O žalbi odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Protiv konačne odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može se pokrenuti upravni spor.

Član 138.

Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon usmeno položene zakletve, kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.

Član 139.

Kandidat koji je pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bio u radnom odnosu, dužan je da pre polaganja zakletve dostavi dokaz o prestanku tog radnog odnosa, dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti i dokaz o uplati propisane upisnine.

Član 140.

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.

2. Upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija


Član 141.

Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju.
Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.
Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim statutom.
Ime zajedničke advokatske kancelarije sadrži samo prezime jednog, više ili svih članova zajedničke advokatske kancelarije.
Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.

Član 142.

O zahtevu za upis u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji će biti sedište zajedničke advokatske kancelarije.

Član 143.

U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije, dužan je da uz zahtev za upisu u Imenik zajedničkih advokatskih kancelarija podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.

Član 144.

Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim statutom.
Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije dužan je da, uz pečat iz stava 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.
Zajednička advokatska kancelarija ima jedno sedište.

Član 145.

Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim, ili svim članovima zajedničke advokatske kancelarije.

Član 146.

Za vreme trajanja suspenzije ili mirovanja prava i obaveza pojedinih članova zajedničke advokatske kancelarije, ne može se strankama davati na potpis punomoć sa njihovim imenima.

Član 147.

Članovi kancelarije su dužni da obaveste Advokatsku komoru o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od osam dana od dana kada je promena nastupila.

3. Upis u imenik advokatskih ortačkih društava


3.1. Osnivanje


Član 148.

Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko.
Advokatsko ortačko društvo ima svojstvo pravnog lica.
Advokatsko ortačko društvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih članom 47. Zakona o advokaturi, mora da sadrži i sledeće odredbe:
1) naziv i sedište advokatskog ortačkog društvo,
2) imena svih članova advokatskog ortačkog društva,
3) o zakonskom zastupništvu advokatskog ortačkog društva,
4) označenje vrste i vrednosti uloga članova društva.
Naziv advokatskog ortačkog društva mora biti u skladu sa Zakonom o advokaturi, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Za svoje obaveze advokatsko ortačko društvo odgovara celokupnom imovinom.
Za obaveze advokatskog ortačkog društva odgovaraju i članovi društva celokupnom svojom imovinom.

3.2. Uslovi i postupak za upis u imenik advokatskih ortačkih društava


Član 149.

Društvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u Imenik advokatskih ortačkih društava koji vodi Advokatska komora Srbije za celu teritoriju Republike Srbije, pod sledećim uslovima:
1) da je ugovor o osnivanju advokatskog ortačkog društva, u skladu sa odredbom člana 47. Zakona o advokaturi,
2) da su svi članovi advokatskog ortačkog društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije i imaju isto sedište kancelarije,
3) da advokatsko ortačko društvo raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za obavljanje advokature u takvom obliku rada,
4) da su uplaćeni propisani troškovi upisa Advokatskoj komori Srbije,
5) da su članovi advokatskog ortačkog društva zaključili ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o advokaturi i ovim statutom,
6) da je svaki član advokatskog ortačkog društva izmirio materijalne obaveze prema advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije kod koje je do tada upisan imenik advokata,
7) da protiv članova advokatskog ortačkog društva nije pokrenut disciplinski postupak za težu povredu dužnosti i ugleda advokata,
8) da članu advokatskog ortačkog društva nije izrečena privremena zabrana bavljenja advokaturom ili odobreno korišćenje privremenog odsustva,
9) da su uneli osnivački ulog.
Advokatsko ortačko društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortačkih društava Advokatske komore Srbije.

Član 150.

Pre donošenja odluke Upravni odbor Advokatske komore Srbije je dužan da pribavi podatke iz službene evidencije advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije o profesionalnom statusu članova advokatskog ortačkog društva.

Član 151.

U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju advokatskog ortačkog društva ima sedište kancelarije van sedišta advokatskog ortačkog društva, dužan je da uz zahtev za upis u Imenik advokatskih ortačkih društava podnese zahtev za preseljenje sedišta advokatske kancelarije u sedište advokatskog ortačkog društva.

Član 152.

Advokatsko ortačko društvo ima pečat koji sadrži naziv advokatskog ortačkog društva i adresu sedišta advokatskog ortačkog društva, a u skladu sa ugovorom o osnivanju i ovim statutom.
Advokat koji je član advokatskog ortačkog društva dužan je da, uz pečat iz stava 1. ovog člana, koristi i svoj pečat.

Član 153.

Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim, ili svim članovima advokatskog ortačkog društva.

Član 154.

Pre donošenje odluke o ispunjenosti uslova za upis u Imenik advokatskih ortačkih društava, Advokatska komora Srbije je dužna da pribavi potvrdu od podacima koje vode advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, kao i o ispunjenosti tehničkih uslova poslovnog prostora koji je određen za sedište advokatskog ortačkog društva.

Član 155.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije donosi odluku kojom utvrđuje ispunjenost uslova za upis u Imenik advokatskih ortačkih društava Advokatske komore Srbije, a nakon dostavljanja dokaza o zaključenom osiguranju od profesionalne odgovornosti i izvršenoj uplati propisanih troškova upisa, donosi rešenje o upisu u Imenik advokatskih ortačkih društava i izdaje advokatsku legitimaciju za advokate koji su osnivači advokatskog ortačkog društva sa sledećom podacima o: poslovnom imenu i sedištu advokatskog ortačkog društva, datumu i mestu osnivanja, broju dosijea advokatskog ortačkog društva u Advokatskoj komori Srbije, matičnom broju jedinstvenog statističkog registra advokatskog ortačkog društva, imenu i prezimenu advokata i naznaku da li je imenovani član - osnivač ili lice koje je zasnovalo radni odnos u skladu sa odredbom člana 21. Zakona o advokaturi.

Član 156.

Rešenje Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o upisu u Imenik advokatskih ortačkih društava je konačno u upravnom postupku.
Protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokatskih ortačkih društava može se pokrenuti upravni spor.

3.3. Prijava i upis promena u advokatskom ortačkom društvu


Član 157.

Advokatsko ortačko društvo je dužno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj statusnoj i drugoj promeni u roku od osam dana od njenog nastanka.
Svaku promenu iz stava 1. ovog člana Advokatska komora Srbije upisuje u Imenik advokatskih ortačkih društava, kao i sledeće:
1) ako je potpisan ugovor o pristupanju, koji sadrži sve odredbe iz člana 47. stav 2. Zakona o advokaturi, kada advokatskom ortačkom društvu pristupa novi član,
2) ako je potpisan ugovor o istupanju člana advokatskog ortačkog društva, kada iz advokatskog ortačkog društva istupa član,
3) ako advokatsko ortačko društvo promeni sedište advokatskog ortačkog društva.
Advokatsko ortačko društvo dužno je da uz zahtev za upis promene dostavi Advokatskoj komori Srbije dokaz o uplati propisanih troškova upisa promene.

3.4. Kancelarija advokatskog ortačkog društva


Član 158.

Advokatsko ortačko društvo može imati samo jedno sedište i ne može imati ogranke u zemlji i inostranstvu.
Advokatsko ortačko društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "advokatsko ortačko društvo" i imenom advokatskog ortačkog društva, u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata.

3.5. Prestanak advokatskog ortačkog društva


Član 159.

Advokatska komora Srbije će poništiti upis, ako se posle upisa u imenik advokatskih ortačkih društava sazna da nisu postojali uslovi za upis iz člana 48. stav 1. Zakona o advokaturi.
Advokatsko ortačko društvo se briše iz imenika advokatskih ortačkih advokatskih društava:
1) ako je otvoren postupak stečaja ili likvidacije advokatskog ortačkog društva, danom pravnosnažnosti odluke o zaključenju takvog postupka,
2) ako se advokatsko ortačko društvo ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci,
3) ako advokatsko ortačko društvo, osim advokature, počne da se bavi i drugom delatnošću,
4) ako broj članova advokatskog ortačkog društva više ne ispunjava uslov za osnivanje advokatskog ortačkog društva iz člana 47. stav 1. Zakona o advokaturi, uključujući i članove advokatskog ortačkog društva kojima je određen privremeni prestanak ili privremena zabrana bavljenja advokaturom,
5) ako se utvrdi da advokatsko ortačko društvo ima ogranak.
Pravo na bavljenje advokaturom advokatsko ortačko društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava.
Nakon brisanja advokatskog ortačkog društva iz imenika advokatskih ortačkih društava, članovi advokatskog ortačkog društva se vraćaju u status koji su imali pre osnivanja advokatskog ortačkog društva.

3.6. Primena propisa


Član 160.

Na rad i poslovanje advokatskog ortačkog društva primenjuju se odredbe ugovora o osnivanju advokatskog ortačkog društva, zakona i ovog statuta kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno.
Prava i dužnosti, koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose se i na advokate koji su članovi advokatskog ortačkog društva.

3.7. Imenik advokatskih ortačkih društava


Član 161.

Imenik advokatskih ortačkih društava Advokatske komore Srbije sadrži podatke o advokatskim ortačkim društvima i to:
1. poslovno ime i sedište, telefon, faks, e-mail, adresa internet strane,
2. datum, vreme i mesto osnivanja,
3. broj dosijea advokatskog ortačkog društva u Advokatskoj komori Srbije,
4. matični broj jedinstvenog statističkog registra,
5. poreski identifikacioni broj (PIB),
6. brojeve računa u poslovnim bankama,
7. imena članova, njihov JMBG, broj lične karte i adresu stanovanja,
8. ime i broj zastupnika, njihov JMBG i granice ovlašćenja,
9. polisa osiguranja od profesionalne odgovornosti,
10. godišnji finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstveno poslovanje,
11. podaci o likvidaciji i stečaju,
12. zabeležbe od značaja za pravni promet,
13. privremene zabrane obavljanja advokature za članove advokatskog ortačkog društva.
Ako advokatsko ortačko društvo ne dostavlja podatke Advokatskoj komori Srbije propisane ovim statutom, koji su neophodni za tačno vođenje Imenika advokatskih ortačkih društava, pokrenuće se postupak brisanja iz Imenika advokatskih ortačkih društava.

4. Upis u imenik advokata stranih državljana


Član 162.

Advokat - strani državljanin može se upisati u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi.
O upisu advokata - stranog državljanina Advokatska komora Srbije obaveštava nadležnu advokatsku komoru u njegovoj matičnoj državi.
Na rad advokata - stranih državljana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na domaće advokate, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Član 163.

Advokat upisan u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata stranih državljana nema pravo:
1) da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije, niti u advokatskoj komori u njenom sastavu,
2) da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa zakonom,
3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.

5. Upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A


Član 164.

Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u Upisnik A Imenika advokata stranih državljana, ograničeno je samo na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.

Član 165.

Za upis u Upisnik A Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:
1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,
2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
3) da nije u radnom odnosu van advokature,
4) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
6) dostojnost za bavljenje advokaturom,
7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 166.

Uz zahtev za upis u Upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova propisanih Zakonom o advokaturi i to:
1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne stariju od tri meseca,
2. uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik,
3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj državi i u Republici Srbiji,
4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbiji,
6. kopiju putne isprave i original na uvid,
7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,
11. dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.

Član 167.

Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog Statuta i to:
1. neosuđivanost kandidata za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnost za bavljenje advokaturom od advokatske komore čiji je član,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Član 168.

Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ advokatske komore ceni po slobodnoj oceni.

Član 169.

Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 170.

Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik A, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom ili maternjem jeziku pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
U slučaju da kandidat advokat strani državljanin polaže advokatsku zakletvu na maternjem jeziku, istu polaže u prisustvu ovlašćenog sudskog tumača.

Član 171.

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i kandidatu izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegov profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG), broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.

6. Upis u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B


Član 172.

Pružanje pravne pomoći advokata stranog državljanina, upisanog u Upisnik B Imenika advokata stranih državljana, izjednačeno je sa pružanjem pravne pomoći domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa u Upisnik B Imenika advokata stranih državljana, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.

Član 173.

Za upis u Upisnik B Imenika advokata stranih državljana kandidat mora ispunjavati uslove iz čl. 6. i 14. Zakona o advokaturi:
1) da je upisan u imenik advokata u matičnoj državi,
2) da ima opštu zdravstvenu i potpunu poslovnu sposobnost,
3) nepostojanje radnog odnosa van advokature,
4) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
5) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
6) dostojnost za bavljenje advokaturom,
7) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
8) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen,
9) da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 174.

Uz zahtev za upis u Upisnik B Imenika advokata stranih državljana, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za upis, i to:
1. potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca,
2. uverenje o položenom pravosudnom i advokatskom ispitu u Republici Srbiji,
3. uverenje da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak u matičnoj zemlji i u Republici Srbiji,
4. uverenje da kandidat nije lišen poslovne sposobnosti u matičnoj državi,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti u Republici Srbije,
6. kopiju putne isprave i original na uvid,
7. izjavu da nema zasnovan radni odnos van advokature,
8. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
9. da ima obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije,
10. da ima zaključen ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji,
11. dve fotografije.
Strani dokumenti se dostavljaju u izvorniku i overenom prevodu po propisima u Republici Srbiji.

Član 175.

Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakono o advokaturi i ovim statutom, i to o:
1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnosti za bavljenje advokaturom,
3. proteku najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata stranih državljana bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Član 176.

Ispunjenost uslova za upis u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik B, u pogledu neosuđivanosti kandidata za krivična dela koja ga čine nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom i o dostojnosti za bavljenje advokaturom, nadležni organ advokatske komore ceni po slobodnoj oceni.

Član 177.

Pre donošenja rešenja o upisu u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik B, kandidat je dužan da izvrši uplatu troškova upisa i dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Član 178.

Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata, omogući kandidatu advokatu stranom državljaninu polaganje advokatske zakletve.
Advokatska zakletva polaže se na srpskom jeziku pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon usmeno položene zakletve kandidat potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.

Član 179.

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata stranih državljana - Upisnik B i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata i profesionalni naziv u matičnoj državi, lični broj ili jedinstveni matični broj građana (JMBG) i broj putne isprave, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, podatke o upisniku u koji je upisan, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom advokatske komore.

Član 180.

Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B imenika advokata, posle tri godine neprekidnog bavljenja advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u Imenik advokata koji se vodi za advokate državljane Republike Srbije, bez ispitivanja uslova za upis.

7. Upis u imenik advokatskih pripravnika


Član 181.

Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u Imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.

Član 182.

Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika, su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja,
2) državljanstvo Republike Srbije,
3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost,
4) nepostojanje radnog odnosa,
5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije,
7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita,
8) dostojnost za obavljanje advokatske službe,
9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.

Član 183.

Zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije principala.
Uz zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika kandidat je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju,
3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak,
4. uverenje centra za socijalni rad da kandidat nije lišen poslovno sposobnosti,
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti,
6. kopiju lične karte,
7. ugovor o radu,
8. dve fotografije,
9. izvod iz matične knjige rođenih.
Uz zahtev kandidat daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore.
U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata.
Za upis u Imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe ovog statuta kojima je regulisan postupak upisa u Imenik advokata.

Član 184.

Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz Zakona o advokaturi i ovog statuta, i to o:
1. neosuđivanosti kandidata za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom,
2. dostojnosti za bavljenje advokaturom,
3. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Član 185.

Nadležna advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika omogući kandidatu za advokatskog pripravnika polaganje pripravničke zakletve.
Pripravnička zakletva polaže se pred predsednikom nadležne advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Pripravnička zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati stava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Član 186.

Na dan položene pripravničke zakletve, nadležna advokatska komora donosi rešenje o upisu u Imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju.
Na pripravničku legitimaciju shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi i ovog statuta kojima je uređen izgled i sadržina advokatske legitimacije.

Član 187.

Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog statuta o upisu u Imenik advokatskih pripravnika.

8. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom


8.1. Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom


Član 188.

Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi,
2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga,
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.
Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava iz stava 1. tačka 1) ovog člana i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dostavi nadležnoj advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.

Član 189.

Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana, podnese nadležnoj advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, nadležna advokatska komora će, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.
Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana, ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, nadležna advokatska komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.

Član 190.

U slučaju privremenog prestanka bavljenja advokaturom iz člana 39. Zakona o advokaturi, advokatska komora donosi rešenje o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom kojim određuje osnov, dužinu trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom i privremenog zamenika.
Privremeni zamenik iz stava 1. ovog člana može biti samo advokat upisan u imenik advokata iste advokatske komore.
Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi nadležna advokatska komora, vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.
Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.

Član 191.

U periodu korišćenja prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, advokat koji to pravo koristi zadržava status advokata, plaća članarinu nadležnoj advokatskoj komori, a miruju mu prava i dužnosti advokata.
Advokat koji koristi prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom dužan je da deponuje advokatsku legitimaciju u službi advokatske komore.
Advokatska komora je dužna da o korišćenju prava na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom obavesti sudove i nadležne državne organe.

8.2. Privremena zabrana bavljenja advokaturom


Član 192.

Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim Zakonom o advokaturi i ovim statutom.
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom, ako je protiv njega:
1) određen pritvor,
2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:
1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom,
2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut,
3) ako se nakon podignute optužnice, protiv istog advokata podigne jedna ili više novih optužnica za težu povredu dužnosti advokata.
Nadležna advokatska komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja disciplinskog ili krivičnog postupka advokatu advokaturom:
1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane,
2) odrediti privremenog zamenika, vodeći računa o merilima iz člana 41. stav 3. Zakona o advokaturi.

Član 193.

Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka, disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja.
Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka, od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objašnjenja.
Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi, ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.

Član 194.

Advokat kome je izrečena privremena zabrana obavljanja advokatske delatnosti (suspenzija), ne može za to vreme obavljati advokatsku delatnost niti bilo koje poslove (službenik i sl.) u advokatskoj kancelariji.

Član 195.

O predlogu za određivanje privremene zabrane odlučuje upravni odbor nadležne advokatske komore rešenjem na predlog disciplinskog tužioca, veća disciplinskog suda koje postupa u tom predmetu ili po sopstvenoj inicijativi, a nakon podizanja disciplinske optužnice.
Protiv rešenja upravnog odbora nadležne advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije o privremenoj zabrani obavljanja advokature dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Ako Upravni odbor Advokatske komore Srbije odlučuje u prvom stepenu o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom, ovo rešenje je konačno.

Član 196.

Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom nadležna advokatska komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.

9. Disciplinska odgovornost i disciplinski postupak


Član 197.

Advokati i advokatski pripravnici dužni su da se odgovorno, stručno i savesno bave advokaturom i čuvaju ugled advokature.
Za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski, prema odredbama Zakona o advokaturi, ovog statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata.

9.1. Disciplinski organi


Član 198.

Disciplinski organi advokatske komore su Disciplinski tužilac i Disciplinski sud, koje bira skupština advokatske komore komore isključivo tajnim glasanjem.
Disciplinski organi su nezavisni u svom radu.
Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom.
Disciplinski organi podnose pismeni izveštaj o svom radu Skupštini advokatske komore.

Član 199.

Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja.
Disciplinski tužilac ima šest zamenika, koji u disciplinskom postupku imaju ista prava i dužnosti kao i disciplinski tužilac, a dužni sa postupaju po njegovim obaveznim uputstvima.

Član 200.

Disciplinski sud Advokatske komore Srbije sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika i 16 sudija.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik predsednika suda.
Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda.
O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije odlučuje veće Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.

9.2. Disciplinski postupak


Član 201.

Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće.
U slučaju preseljenja sedišta advokatske kancelarije ili advokatskog pripravnika, disciplinski postupak se nastavlja i okončaće se pred disciplinskim organima advokatske komore pred čijim je organima započet taj postupak.
Disciplinski postupak može se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili državni organ, na osnovu predloga organa advokatske komore ili po službenoj dužnosti.
Disciplinska prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tužiocu nadležne advokatske komore pismeno u dva primerka sa odgovarajućim dokazima.
Disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije može pokrenuti postupak iz nadležnosti disciplinskog tužioca advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije ili od njega preuzeti gonjenje.

Član 202.

O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog advokata uz dostavljanje prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku osam dana od dana prijema, o prijavi izjasni.
Ukoliko se prijavljeni advokat ne izjasni o navodima iz disciplinske prijave u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će odlučiti o prijavi bez izjašnjenja na osnovu raspoloživih dokaza.
Disciplinski postupak se smatra pokrenutim dostavljanjem disciplinske prijave prijavljenom advokatu na izjašnjenje.

Član 203.

Prijavljeni advokat u disciplinskom postupku može se braniti sam, a može angažovati branioca.
Prijavljeni advokat može imati samo jednog branioca.
Branilac može biti samo advokat upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije.

Član 204.

U toku disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
U slučaju da se podnosilac prijave ne izjasni ili ne dostavi tražene podatke, u ostavljenom roku, Disciplinski tužilac će doneti odluku o disciplinskoj prijavi na osnovu raspoloživih dokaza.

Član 205.

Po prispeću izjašnjenja prijavljenog advokata, odnosno dostave dodatnih objašnjenja i dokaza od podnosioca prijave, disciplinski tužilac odlučuje rešenjem da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.

Član 206.

Ako Disciplinski tužilac odbaci prijavu, podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom advokatske komore, ali može u roku od osam dana od prijema rešenja o odbačaju prijave uložiti prigovor Disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije.

Član 207.

Podignutu optužnicu sa svim dokazima Disciplinski tužilac dostavlja Disciplinskom sudu.
Momentom dostavljanja optužnice Disciplinskom sudu, optužnica je stupila na pravnu snagu.

Član 208.

Predsednik Disciplinskog suda u roku od osam dana od prijema disciplinske optužnice određuje tročlano veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.

Član 209.

Disciplinsko veće, po pravilu, u roku od osam dana uz poziv za disciplinski pretres optuženom advokatu dostavlja optužnicu.
Protiv podignute optužnice optuženi advokat nema pravo na prigovor.

Član 210.

Sve dostave prvostepenog i drugostepenog Disciplinskog tužioca i Disciplinskog suda dostavljaju se prijavljenom, odnosno optuženom advokatu preko sedišta advokatske kancelarije upisane u Imenik advokata, preporučenom poštom uz povratnicu.
U slučaju da dostava ne uspe, ista će se još jednom ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table advokatske komore pred čijim disciplinskim organom se postupak vodi.
Protekom osmog dana od dana isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra uredno izvršenom.
Ukoliko prijavljeni, odnosno optuženi advokat angažuje branioca sva pismena u disciplinskom postupku se dostavljaju i braniocu, po pravilima dostavljanja iz stava 1. ovog člana.
Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.

Član 211.

Disciplinski pretres se može održati u odsutnosti uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca koji svoj izostanak nisu opravdali.

Član 212.

Disciplinski pretresi održavaju se u sedištu advokatske komore.

Član 213.

Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa, veće Disciplinskog suda donosi presudu, kojom se optuženi advokat:
1. oglašava krivim,
2. oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koje je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti i ugleda advokature, ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost, ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio, ili se utvrdi da delo nije učinio,
3. kojom se optužba odbija ako disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.

Član 214.

U presudi kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, veće Disciplinskog suda navodi:
1. povredu za koje se oglašava krivim, te činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu ugleda i dužnosti advokata;
2. disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena;
3. odluku o troškovima postupka.
Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledica povrede dužnosti i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.

Član 215.

Odlukom disciplinskog suda odlučuje se i o troškovima postupka, koje je optuženi advokat dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Troškovi disciplinskog postupa utvrđuje se u skladu sa merilima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Član 216.

U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.

Član 217.

Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i disciplinskom tužiocu u roku od 30 dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.

9.3. Žalba protiv prvostepene presude


Član 218.

Protiv presude Disciplinskog suda advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije optuženi advokat, njegov branilac i disciplinski tužilac mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana kod postupaka lakše povrede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od 15 dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata od dana prijema odluke.
Rok za žalbu računa se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
Primerak žalbe dostavlja se protivnoj stranci, koja može dati odgovor u roku od tri dana kod postupaka za lakše povede dužnosti i ugleda advokata, odnosno u roku od osam dana kod postupaka za teže povrede dužnosti i ugleda advokata.

9.4. Drugostepeni postupak


Član 219.

Disciplinski sud Advokatske komore Srbije odlučuje u sednici veća od tri člana po pravilu u roku od 60 dana od prijema spisa Disciplinskog suda advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Član 220.

Disciplinski pretres Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije održava se u sedištu Advokatske komore Srbije.

Član 221.

Nedolazak optuženog advokata, njegovog branioca ili disciplinskog tužioca ne sprečava veće Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije da održi sednicu veća i donese odluku po podnetoj žalbi.

Član 222.

Disciplinski sud Advokatske komore Srbije može potvrditi, preinačiti ili ukinuti presudu Disciplinskog suda advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Član 223.

Disciplinsko veće Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije dužno je uraditi pismeni otpravak odluke u roku od 30 dana od dana održavanja sednice veća.

Član 224.

Odluka Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije dostavlja se strankama preko disciplinskog suda advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije koji je postupao u prvom stepenu, kao i podnosiocu disciplinske prijave.

Član 225.

Pravosnažno izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke se odlaže u dosije osuđenog advokata.

9.5. Spajanje i razdvajanje postupka


Član 226.

Disciplinski tužilac posle podignute optužnice može staviti predlog za spajanje ili razdvajanje postupka.
Disciplinski tužilac predlog iz stava 1. ovog člana može podneti najkasnije osam dana pre zakazanog pretresa Disciplinskom sudu advokatske komore pred kojom je pokrenut disciplinski postupak.
O podnetom predlogu odlučuje predsednik prvostepenog Disciplinskog suda.
Protiv odluke predsednika prvostepenog Disciplinskog suda podnosilac predloga nema pravo žalbe.

Član 227.

U toku trajanja disciplinskog pretresa odluku o spajanju i razdvajanju disciplinskog postupka donosi Veće Disciplinskog suda koje postupa u prvom stepenu.

9.6. Izuzeće


Član 228.

U toku trajanja disciplinskog postupka može se podneti zahtev za izuzeće.
Zahtev za izuzeće mora biti obrazložen.
O zahtevu za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
O zahtevu za izuzeće predsednika prvostepenog disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.
Zahtevi za izuzeće predsednika, zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije mogu se istaći, nakon dostavljanja žalbe veću drugostepenog Disciplinskog suda, a najkasnije tri dana pre održavanja sednice drugostepenog suda.
Zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca i njegovih zamenika nije dozvoljen.

9.7. Tok postupka


Član 229.

Disciplinski postupak je hitan.

Član 230.

U slučaju odlaganja glavnog pretresa i u slučaju promene jednog ili više članova veća izvedeni dokazi se neće ponovo izvoditi, već će se zapisnici o izvedenim dokazima pročitati, osim ako veće drugačije ne odluči.

Član 231.

Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.

Član 232.

Odredbe Zakonika o krivičnom postupku shodno se primenjuju na disciplinski postupak, na sve ono što nije uređeno Zakonom o advokaturi i ovim statutom.

9.8. Izvršenje disciplinskih odluka


Član 233.

Predsednik Disciplinskog suda dostavlja disciplinsku presudu Upravnom odboru advokatske komore u čiji je Imenik advokat upisan, u roku od osam dana po konačnosti presude Disciplinskog suda advokatske komore, radi sprovođenja izvršenja.

Član 234.

Konačnu presudu Disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata izvršava Upravni odbor one advokatske komore u čiji je Imenik osuđeni advokat upisan, po hitnom postupku i po službenoj dužnosti.

Član 235.

Upravni odbor nadležne advokatske komore, na prvoj sednici po prijemu konačne presude Disciplinskog suda, izvršava presudu disciplinskog suda kojom je izrečena disciplinska mera brisanja iz Imenika advokata, donošenjem rešenja o prestanku prava na bavljenje advokaturom u smislu odredbe člana 83. stav 1. tačka 4. Zakona o advokaturi.

Član 236.

Upravni odbor nadležne advokatske komore će konačnu presudu disciplinskog suda kojom je izrečena novčana kazna sa određenim rokom radi izvršenja - uplate izrečene novčane kazne i troškova postupka, po isteku roka za izvršenje obaveze, izvršiti podnošenjem predloga nadležnom sudu radi izvršenja - naplatom izrečene novčane kazne i dosuđenih troškova postupka.

Član 237.

Protiv rešenja Upravnog odbora nadležne advokatske komore, kojom se utvrđuje prestanak prava na bavljenje advokaturom, donetim na osnovu konačne presude Disciplinskog suda odgovorni advokat ima pravo žalbe Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od tri dana i to ako:
- presuda Disciplinskog suda nije konačna,
- ako je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije dužan je da odluku po podnetoj žalbi donese na prvoj zakazanoj sednici, po hitnom postupku.

Član 238.

Po pravnosnažnosti rešenja o brisanju iz Imenika advokata, odnosno izrečenoj novčanoj kazni izrečena disciplinska mera unosi se u dosije osuđenog advokata.

9.9. Povrede dužnosti i ugleda advokata


Član 239.

Povrede dužnosti advokata mogu biti teže i lakše.

Član 240.

Lakše povrede dužnosti i ugleda advokature su narušavanje dužnosti i ugleda advokature manjeg značaja.
Lakše povrede dužnosti advokata su:
1. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;
2. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata.

Član 241.

Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Teže povrede dužnosti advokata su:
1. očigledno nesavestan rad u advokaturi;
2. pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći;
3. bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature;
4. povreda dužnosti čuvanja advokatske tajne;
5. traženje naknade veće od naknade propisane tarifom;
6. odbijanje izdavanja stranci, na zahtev stranke, obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove;
7. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, ovom statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata;
8. nesavesno zastupanje;
9. nevraćanje, na zahtev, stranke spisa i dokumenata;
10. neizvršenje i nepostupanje odluka organa komore;
11. nepostupanje po zahtevu organa komore;
12. odgovornost organa i nosilaca funkcija za zakonitost rada organi i/ili nosioci funkcija advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije koji svojim postupanjem, istupima u javnosti iznose netačne informacije ili krše Kodeks profesionalne etike advokata ili narušavaju ugled i položaj advokature;
13. ako uzastopno, neopravdano, izostane sa dve sednica organa advokatske komore u koji je izabran;
14. postupanje advokata koji je član političke stranke ili njenog organa na štetu advokature ili kojom se ugrožava njena samostalnosti i nezavisnosti;
15. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;
16. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;
17. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;
18. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;
19. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke;
20. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;
21. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica;
22. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;
23. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;
24. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;
25. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori;
26. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;
27. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;
28. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;
29. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;
30. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa;
31. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature, osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih;
32. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;
33. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;
34. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;
35. prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;
36. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne;
37. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;
38. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;
39. pribavljanje klijentele preko posrednika;
40. držanje filijale advokatske kancelarije;
41. neobaveštavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene;
42. neopravdano izostajanje sa sednica organa Advokatske komore Srbije više od tri puta uzastopno;
43. ukoliko predsednik i potpredsednik ili bilo ko od članova Upravnog odbora, onemogući sazivanje skupštine;
44. ako članovi jednog organa onemogućavaju rad drugog organa;
45. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata;
46. neprijavljivanje promene sedišta advokatske kancelarije;
47. ako advokat ili član advokatskog ortačkog društva se bavi advokaturom tokom privremene zabrane bavljenja ili privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom.

Član 242.

Za lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.

10. Nespojivi poslovi


Član 243.

Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.
Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.
Advokat nema pravo da zasniva radni odnos, osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.
Nespojivi poslovi sa ugledom i nezavisnošću advokature su i poslovi posredovanja u prometu roba i usluga, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika, sudskog veštaka, sudije, javnog tužioca, javnog pravobranioca, javnog beležnika, privatnog izvršitelja, ili poslovi u čijem obavljanju može doći do sukoba interesa.

11. Prestanak prava na bavljenje advokaturom


Član 244.

Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom:
1) na lični zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu, a u slučaju da u zahtevu za brisanje iz imenika advokata nije određen dan prestanka prava bavljenja advokaturom ili je određen dan koji prethodi danu podnošenja zahteva - od dana donošenja odluke o brisanju iz imenika advokata;
2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglašenja za umrlog;
3) u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog suda;
4) u slučaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju iz imenika;
5) u slučaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivičnom postupku - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
6) u slučaju osude za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude nadležnog suda;
7) u slučaju osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne, o čemu nadležnu advokatsku komoru obaveštava sud nadležan za izvršavanje krivičnih sankcija;
8) u slučaju da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;
9) u slučaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu, izbora ili imenovanja za člana ili predsednika izvršnog odbora banke, imenovanja za zastupnika državnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja ili izbora;
10) u slučaju da ne zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;
11) u slučaju da advokatu upisanom u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, prestane svojstvo advokata ili mu bude zabranjen rad u matičnoj državi - od dana donošenja odluke nadležnog organa matične države.
Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, ako u tom roku nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedišta advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori, što se utvrđuje odlukom nadležne advokatske komore.
U slučaju prestanka prava na bavljenje advokaturom iz člana 83. Zakona o advokaturi, pre pokretanja postupka utvrđenja ispunjenosti uslova iz člana 83. Zakona o advokaturi, nadležni organ advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije dužan je da dostavi upozorenje advokatu o postojanju razloga za brisanje i ukaže na posledice.
Nakon konačnosti odluke o nastupanju uslova za brisanje iz imenika advokata, nadležna advokatska komora je dužna da u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava na bavljenje advokaturom iz stava 1. ovog člana, donese rešenje o brisanju iz imenika advokata, sprovede brisanje iz imenika advokata i imenuje preuzimatelja predmeta advokatske kancelarije.
Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
Dostavljanje svih pismena sprovešće se u skladu sa odredbom ovog statuta o dostavljanju pismena u disciplinskom postupku.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.

Član 245.

Rešenje o brisanju iz imenika advokata u slučajevima iz stava 1. tač. 1, 2. i 3. prethodnog člana, donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije advokata koji se briše iz imenika advokata.
U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 83. stav 1. tač. 4-11. Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće predsednik advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije, po konačnosti odluke upravnog odbora nadležne advokatske komore prema sedištu kancelarije da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata.
Protiv odluke Upravnog odbora nadležne advokatske komore o ispunjenosti uslova za brisanje iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije u roku od 15 dana od dana prijema.
Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokata iz stava 2. ovog člana dozvoljena je posebna žalba Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.

Član 246.

Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije njegovog principala.
U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog nebavljenja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera zaposlenih kod tog advokata.
Protiv rešenja o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.

Član 247.

Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika ili advokatskog pripravnika volontera iz odgovarajućeg imenika advokatskih pripravnika.

12. Ovlašćenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije u vezi odgovornosti za zakonito i pravilno vršenje javnih ovlašćenja i rada organa advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije


Član 248.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije ovlašćen je da preduzima mere radi otklanjanja uočenih nedostataka u vršenju javnih ovlašćenja ili u radu organa advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije.
U sprovođenju ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Upravni odbor Advokatske komore Srbije može primeniti sledeće mere:
1) ukazivanje;
2) upozorenje;
3) oduzimanje javnih ovlašćenja.
Ukazivanjem se skreće pažnja na potrebu usklađivanja prakse u radu organa advokatske komore sa zaključcima i načelnim stavovima Skupštine Advokatske komore Srbije koji se odnose na vršenje javnih ovlašćenja.
Upozorenjem se traži od advokatske komore da u određenom roku otkloni nedostatke u vršenju javnih ovlašćenja ili u radu svojih organa, koji se sastoje u povredi zakona, ovog statuta i svog statuta, a Upravni odbor Advokatske komore Srbije ih kao drugostepeni organ ne može otkloniti u postupku po žalbi ili po pravu službenog nadzora.
Oduzimanje javnih ovlašćenja može se primeniti ako advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije u ostavljenom roku ne postupi ni po ponovljenom upozorenju.
Odluke iz stava 2. ovog člana moraju biti obrazložene.

Član 249.

Odluku o oduzimanju javnih ovlašćenja, osim u slučaju iz člana 248. ovog statuta, Upravni odbor može doneti pod uslovima iz člana 248. ovog statuta i ako advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije:
1) ne dostavlja podatke, ili dostavlja netačne podatke, neophodne za vođenje jedinstvenog imenika advokata, imenika zajedničkih advokatskih kancelarija, imenika advokatskih ortačkih društava, Upisnika A i Upisnika B imenika advokata stranih državljana i imenika advokatskih pripravnika;
2) ne sprovede izbore u roku od šest meseci od prestanka mandata ili ne ponovi izbore u roku od šest meseci, za organe i nosioce funkcija u slučaju da verifikaciona komisija ne potvrdi izbor;
3) ne usaglasi svoj statut sa Zakonom o advokaturi i ovim statutom ni u roku od šest meseci nakon ponovljenog upozorenja.

Član 250.

Protiv mere ukazivanja i upozorenja nije dozvoljena žalba, ali se Upravnom odboru Advokatske komore Srbije može izjaviti prigovor.
Protiv mere oduzimanja javnih ovlašćenja dozvoljena je žalba Skupštini Advokatske komore Srbije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
O uloženoj žalbi, Skupština Advokatske komore Srbije će odlučiti u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.
Odluka o oduzimanju javnih ovlašćenja, stupa na snagu i primenjuje se danom pravnosnažnosti i ista će se objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Upravni odbor Advokatske komore Srbije, pre donošenja odluke o oduzimanju javnih ovlašćenja koju donosi većinom glasova ukupnog broja članova, dužan je da zatraži mišljenje i dostavi predlog odluke o oduzimanju javnih ovlašćenja svim advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije.
Po donošenju konačne odluke o oduzimanju javnih ovlašćenja nekoj od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, Upravni odbor Advokatske komore Srbije odmah donosi odluku kojom raspisuje i sprovodi izbore za organe i nosioce funkcija u toj advokatskoj komori u narednom roku od 45 dana.
Konačna odluka o oduzimanju javnih ovlašćenja je uvek privremenog karaktera i traje do konstituisanja organa advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije kojoj su oduzeta javna ovlašćenja koji su izabrani na izborima iz prethodnog stava ovog člana.
Za vreme trajanja mere oduzimanja javnih ovlašćenja, javna ovlašćenja i sve poslove uključujući i finansijsko poslovanje advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije kojoj su oduzeta javna ovlašćenja, vrši Advokatska komora Srbije preko svojih organa i nosilaca funkcija. Za finansijsko poslovanje i ostale poslove koji nisu javna ovlašćenja, Upravni odbor Advokatske komore Srbije imenovaće privremeni organ u sastavu od tri advokata. Organi i funkcioneri Advokatske komore Srbije, kao i privremeni organ iz ovog stava, finansijsko poslovanje obavljaju u ime, za račun i preko tekućih računa advokatske komore kojoj su oduzeta javna ovlašćenja.
U slučaju oduzimanja javnih ovlašćenja, javna ovlašćenja iz člana 65. stav 1. tačka 7. Zakona o advokaturi, Disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije će postupati kao nadležni tužilac i u prvom i u drugom stepenu, a predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije ili njegov zamenik će posebnim rešenjem odrediti koji će sud druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije postupati u prvom stepenu.

VI PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATA


Član 251.

Advokat je dužan:
1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;
2) da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa Zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije, statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član i Kodeksom profesionalne etike advokata;
3) da čuva advokatsku tajnu;
4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.

Član 252.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.

Član 253.

Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno, nezavisno, samostalno, delotvorno i etično obavljanje advokatske službe, u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Advokatska komora Srbije.
Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.

Član 254.

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o advokaturi, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni Zakonom o advokaturi, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Član 255.

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;
2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;
5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom advokatske komore i kodeksom;
6) ako postoje opravdani razlozi predviđeni Kodeksom profesionalne etike advokata;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom.

Član 256.

Advokat je dužan da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, o svemu što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.
Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.
Obaveza čuvanja advokatske tajne je garantovano ljudsko pravo stranke.
Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 257.

Advokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.
Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.

Član 258.

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa Tarifom, koju donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.

Član 259.

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.
Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 260.

Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe Advokatske komore Srbije i organe advokatske komore u sastavu ove Komore čiji je član u skladu sa njihovim statutima.
Advokat ima pravo da, u skladu sa ovim statutom, učestvuje u radu organa Advokatske komore Srbije i advokatske komora u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član u skladu sa njihovim statutima i drugim aktima komore.

Član 261.

Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organa advokatske komore.

Član 262.

Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu, podnesak i dopis koji je sastavio.

Član 263.

Advokat je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "Advokat" i ime i prezime advokata.
Advokat - strani državljanin na tabli ističe naziv profesije i na jeziku matične države.

Član 264.

Advokat ima pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.

Član 265.

Advokat može da ima samo jedno sedište kancelariju.
Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kada to priroda posla zahteva.
Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.
Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore, nadležnoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promene sedišta.
U advokatskoj kancelariji, ne može da se obavlja bilo kakva druga delatnost osim poslova sudskog tumača.

Član 266.

Advokatska kancelarija po svom izgledu i uređenju mora biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske tajne.
Razgovor sa strankom je poverljivog karaktera i njemu mogu prisustvovati advokat, stranka, advokatski pripravnik ili lice zaposleno u advokatskoj kancelariji i lice sa čijim se prisustvom saglasi stranka.
Advokat je dužan da spise vodi uredno i tačno, da ih čuva na način koji obezbeđuje poštovanje advokatske tajne.
Izgled advokatske table, advokatske kancelarije, kao i neophodni tehnički uslovi za obavljanje advokatske službe biće uređeni posebnim pravilnikom.

Član 267.

Po prestanku zastupanja advokat je dužan da, na zahtev stranke, istoj preda sve spise i isprave iz njenog predmeta.

Član 268.

Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i Listom kategorija registraturskog materijala u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima.

VII PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA


Član 269.

Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajuće uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom pripravničke vežbe i planom i programom pripravničke obuke koji donosi Advokatska komora Srbije.
Za vreme pripravničke vežbe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Član 270.

Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu advokatske komore i Kodeksu profesionalne etike advokata.
Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata, u skladu sa zakonom.
Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je dužan da, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, postupa po nalozima zamenjivanog advokata.
Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature.
Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, ovog statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.

Član 271.

Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika, ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita, ne položi pravosudni ispit.
Nakon položenog pravosudnog ispita pripravnički staž može trajati najduže još godinu dana, ali ne duže od roka iz stava 1. ovog člana.
Po isteku roka iz st. 1. i 2. ovog člana nadležna advokatska komora donosi rešenje o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika, po službenoj dužnosti.

Član 272.

Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, ovog statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o advokatskim pripravnicima, kao i posebni propisi o volonterskom radu.
Za vreme pripravničkog staža, advokatski pripravnik volonter nema prava iz člana 59. stav 2. Zakona o advokaturi.

VIII OSIGURANJE OD PROFESIONALNOG RIZIKA


Član 273.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije za svaku godinu utvrđuje godišnju visinu minimalne sume za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Član 274.

Advokatska komora Srbije i advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije mogu da zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za one advokate koji se za to opredele.
Advokati koji se opredele za zaključivanje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti dužni su da najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, dostave pismene izjave Advokatskoj komori Srbije o saglasnosti i ovlašćenje Advokatskoj komori Srbije da može u njihovo ime i za njihov račun da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju.
Ukoliko advokat ne dostavi izjavu i ovlašćenje iz prethodnog stava ovog člana u ostavljenom roku, smatraće se da se opredelio za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti i dužan je da najkasnije do 17. maja naredne godine dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti prema minimalno propisanim uslovima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
Ugovor o kolektivnom osiguranju advokata zaključuje se na period od godinu dana i osigurani period počinje svakog 17. maja, počev od 17. maja 2012. kao dana početka primene odredbe člana 37. Zakona o advokaturi o obaveznom osiguranju advokata od profesionalne odgovornosti.
Ukoliko se advokat opredeli za zaključenje ugovora o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti advokata, isti mora uplatiti na poslovni račun Advokatske komore Srbije svake godine iznos godišnje premije osiguranja jednokratno, pre nego što Advokatska komora Srbije zaključi ugovor sa osiguravajućom kućom o kolektivnom osiguranju advokata.
U slučaju da advokat koji se opredelio za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti ne dostavi dokaz o tome do 17. maja 2012. odnosno 17. maja naredne godine, tom advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom.

Član 275.

Ako su svi članovi advokatskog ortačkog društva zaključili ugovor o individualnom osiguranju od profesionalne odgovornosti, ima se smatrati da je advokatsko ortačko društvo ispunilo uslov iz člana 48. stav 1. Zakona o advokaturi.
O osiguranju svih članova advokatskog ortačkog društva, advokatsko ortačko društvo je dužno da dostave pismenu izjavu Advokatskoj komori Srbije o saglasnosti i ovlašćenje Advokatskoj komori Srbije da može u njihovo ime i za njihov račun da zaključi ugovor o kolektivnom osiguranju, najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Ukoliko advokatsko ortačko društvo ne dostavi izjavu i ovlašćenje iz prethodnog stava ovog člana u ostavljenom roku, smatraće se da se opredelilo za zaključenje ugovora o individualnom obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti i dužno je da najkasnije do 17. maja 2012. i do 17. maja svake naredne godine dostavi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti prema minimalno propisanim uslovima iz odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Član 276.

Advokati i advokatska ortačka društva mogu da imaju i dodatno osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Član 277.

Ukoliko advokat ima neizmirene materijalne obaveze prema advokatskoj komori, ne može zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti preko kolektivne polise osiguranja.

Član 278.

Advokat - strani državljanin koji upisan ili koji je podneo zahtev u upis u imenik advokata - stranih državljana Upisnik A ili Upisnik B mora zaključiti ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji, ukoliko polisa o osiguranju u matičnoj državi ne pokriva eventualne štete u obavljanju advokature na teritoriji Republike Srbije.
Dokaz o osiguranju od profesionalne odgovornosti advokat - strani državljanin mora dostavljati svake poslovne godine.
Advokat - strani državljanin ne može biti osiguran polisom o kolektivnom osiguranju advokata državljana Republike Srbije.
U slučaju da advokat - strani državljanin ne ispunjava obaveze u pogledu osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata, na njega se primenjuju odredbe Zakona o advokaturi i ovog statuta o prestanku prava na bavljenje advokaturom.

IX KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA


Član 279.

Kodeks profesionalne etike advokata je skup pravila o dužnostima i pravima advokata, zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti u pružanju pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.
Kodeks profesionalne etike advokata se odnosi na advokate i, na odgovarajući način, na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravnika advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i u Imenik advokatskih ortačkih društava Advokatske komore Srbije.
Nepoznavanje Statuta Advokatske komore Srbije i statuta advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u čiji je imenik advokat, odnosno advokatski pripravnik upisan i Kodeks profesionalne etike advokata ne opravdava.
Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu, advokat treba da uvažava i međunarodna načela etike i načela etike i staleškog prava advokata zemlje u kojoj deluje.
Advokatska komora Srbije propisuje da li povreda Kodeksa profesionalne etika advokata ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrđuje postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i nadzire, a advokatske komore u njenom sastavu nadziru poštovanje Kodeksa profesionale etika advokata i sprovode disciplinski postupak.
Ukoliko za određeni slučaj ne postoji pravilo sa direktnim značenjem, Kodeks profesionalne etike advokata, treba tumačiti služeći se analogijom, ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila.
Kodeks profesionalne etike advokata donosi Skupština Advokatske komore Srbije.

X TARIFA O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD ADVOKATA


Član 280.

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata određuje se nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata, kao i naknada troškova koje advokat ima prilikom pružanja te pomoći (dnevnice, putni troškovi, odsustvo iz kancelarije i dr.).
Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Visina nagrade za rad advokata utvrđuje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.
Visinu nagrade za odbrane po službenoj dužnosti u krivičnom i pretkrivičnom postupku, utvrđuje se aktom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u skladu sa zakonom.
Advokat je dužan da klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove.
Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.

XI ADVOKATSKA AKADEMIJA


1. Osnivanje i ciljevi


Član 281.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije donosi odluku o osnivanju Advokatske akademije Advokatske komore Srbije u skladu sa Zakonom o advokaturi i ovim statutom.
Ovim statutom se uređuje status, zadaci, ciljevi, delatnost, organi, organizacija, način finansiranja, sredstva i uslovi rada Advokatske akademije Advokatske komore Srbije.
Ciljevi i zadaci osnivanja Advokatske akademije Advokatske komore Srbije su organizacija i sprovođenje advokatskog ispita, stalna stručna obuka advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima, specijalizacija advokata i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu.

2. Poslovi Advokatske akademije Advokatske komore Srbije


Član 282.

Advokatska akademija:
1) donosi program stalne opšte, posebne i specijalizovane obuke advokata;
2) donosi program opšte i posebne obuke advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima;
3) utvrđuje strateško planiranje i donosi osnovni plan i jedinstvene standarde rada za sprovođenje programa iz tač. 1. ovog stava;
4) donosi posebne planove za sprovođenje programa iz tač. 1. ovog stava;
5) organizuje i sprovodi stalnu opštu, posebnu i specijalizovanu obuku iz tač. 1) ovog stava;
6) usklađuje rad akademija advokatskih komora u sastavu Komore;
7) utvrđuje merila za sticanje zvanja mentora i predavača;
8) imenuje i razrešava mentore i predavače;
9) određuje naknadu za rad mentora i predavača;
10) uspostavlja i održava saradnju sa domaćim i stranim ustanovama, organizacijama i udruženjima iste ili srodne delatnosti;
11) izdaje stručnu literaturu, priručnike druge publikacije;
12) obavlja izdavačko analitičke poslove i sarađuje sa naučnim ustanovama;
13) sistematski prikuplja podatke koji su od značaja za njen rad, a naročito o sprovođenju i rezultatima obuke i vodi dokumentaciono informacioni centar;
14) prikuplja i obrađuje sudsku praksu;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa ciljevima svog osnivanja, ovim statutom i opštim aktima Komore i Advokatske akademije.
Advokatska akademija neposredno ostvaruje delatnosti iz stava 1. tač. 1-3, 6. i 7. ovog člana.
Delatnosti iz stava 1. tač. 4, 5, 8 - 15. ovog člana Advokatska akademija ostvaruje neposredno ili posredstvom akademija advokatskih komora u sastavu Komore na područjima za koje su osnovane.

3. Organizacija


Član 283.

Ciljeve iz člana 281. i poslove iz člana 282. ovog statuta Advokatska akademija ostvaruje neposredno i posredstvom akademija koje osnivaju advokatske komore u sastavu Komore.
Akademiju može osnovati svaka advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije.
Akademiju mogu zajednički osnovati dve ili više advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije.

4. Organi


Član 284.

Organi Advokatske akademije Advokatske komore Srbije su Programski savet i Dekan.
U organe Advokatske akademije Advokatske komore Srbije može biti izabran advokat koji ispunjava jedan od sledećih uslova:
- najmanje 15 godina prakse u advokaturi, ili
- koji ima akademsko zvanje doktora nauka.

5. Programski savet


Član 285.

Programski savet je stručni organ Advokatske akademije Advokatske komore Srbije.
Članove Programskog saveta čine Dekan, po položaju, i po jedan predstavnik svake advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Mandat članova Programskog saveta traje četiri godine i može se jednom ponoviti.
Programski savet:
1) predlaže programe stalne, posebne i specijalističke obuke;
2) predlaže programe specijalističkog ispita;
3) predlaže programe za mentore i predavače;
4) bira iz reda svojih članova predsednika Programskog saveta;
5) donosi poslovnik o svom radu;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Advokatske komore Srbije i Advokatske akademije Advokatske komore Srbije.

6. Dekan


Član 286.

Dekan je izvršni organ Advokatske akademije Advokatske komore Srbije.
Mandat Dekana traje četiri godine i može se jednom ponoviti.
Dekan:
1) predstavlja Advokatsku akademiju;
2) izvršava odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije;
3) koordinira i organizuje rad Advokatske akademije;
4) učestvuje u radu Programskog saveta;
5) podnosi Upravnom odboru Advokatske komore Srbije redovne mesečne i godišnje izveštaje o svom radu i radu Advokatske akademije i odeljenja ove Akademije;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Advokatske komore Srbije i Advokatske akademije.
Dekana u njegovom odsustvu zamenjuje član Programskog saveta koga on ovlasti.

7. Sredstva i uslovi za rad


Član 287.

Sredstva za rad Advokatske akademije Advokatske komore Srbije obezbeđuju se iz sredstava Advokatske komore Srbije.
Uslove za rad Advokatske akademije Advokatske komore Srbije obezbeđuje Advokatska komora Srbije.

XII ADVOKATSKI ISPIT


Član 288.

Polaganje advokatskog ispita je obavezno za sve kandidate pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata.
Advokatski ispit se sastoji iz provere znanja Zakona o advokaturi, Kodeksa profesionalne etike advokata, Statuta Advokatske komore Srbije, advokatske tarife, kao i poznavanje međunarodnih propisa koji se odnose na advokatsku profesiju.
Kandidat koji nije položio advokatski ispit stiče pravo na ponovno polaganje po proteku roka od 60 dana od neuspelog polaganja.
Program advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.

Član 289.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije i upravni odbori advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije obrazuje Komisiju za polaganje advokatskog ispita i imenuje predsednika i članove Komisije.
Komisija za polaganje advokatskog ispita sastoji se od predsednika i po dva člana.
Predsednik i članovi Komisije imaju svoje zamenike.
Za predsednika i člana Komisije za polaganje advokatskog ispita može biti imenovan advokat koji ispunjava sledeće uslove:
1) najmanje 15 godina neprekidnog staža u advokaturi pre imenovanja,
2) da je pre imenovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije,
3) da nije disciplinski kažnjavan 10 godina koje prethode imenovanju,
4) da nije krivično osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5) da nije član organa političke stranke.

Član 290.

Način rada i odlučivanja Komisije za polaganje advokatskog ispita uređuje se posebnim Pravilnikom.

Član 291.

Način polaganja advokatskog ispita, ocenjivanje kandidata i izgled uverenja o položenom advokatskom ispita uređuje se posebnim Pravilnikom.
Kandidati advokatski ispit polažu pred ispitnom komisijom koja se sastoji od tri člana i koju imenuje predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu izdaje nadležna advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije na osnovu izveštaja svoje komisije za polaganje advokatskog ispita.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu potpisuju predsednik Komisije za polaganje advokatskog ispita i predsednik advokatske komore pred čijom komisijom je kandidat ispit položio.

Član 292.

Kandidati snose troškove polaganja advokatskog ispita.
Visinu naknade za polaganje advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Iz sredstava naknade obezbeđuju se sredstva za tehničku pripremu i organizovanje ispita, rad ispitivača i izdavanje uverenja.

XIII ADVOKATSKA LEGITIMACIJA I LEGITIMACIJA ADVOKATSKOG PRIPRAVNIKA


1. Advokatska legitimacija


Član 293.

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.
Advokatska legitimacija overena za tekuću godinu služi kao dokaz svojstva advokata.
Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, važnost advokatske legitimacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.

2. Legitimacija advokatskog pripravnika


Član 294.

Advokatska komora, na dan položene zakletve advokatskog pripravnika, donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje legitimaciju advokatskog pripravnika.
Legitimacija advokatskog pripravnika sadrži ime i prezime advokatskog pripravnika, njegovu fotografiju, redni broj, dan, mesec i godinu upisa u imenik advokatskih pripravnika, važnost legitimacije advokatskog pripravnika, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokatskog pripravnika predviđene opštim aktom Advokatske komore Srbije.

XIV MATERIJALNO I FINANSIJSKO POSLOVANJE ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE I ADVOKATSKIH KOMORA U SASTAVU ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE


1. Materijalno poslovanje


Član 295.

Advokatske komore se samostalno finansiraju.
Sredstva Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu su nepokretnosti, inventar i prihodi.

Član 296.

Materijalno poslovanje Advokatske komore Srbije vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije, najkasnije do dana usvajanja godišnjeg računa Advokatske komore Srbije za prethodnu poslovnu godinu.
Materijalno poslovanje advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije vrši se na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda koji utvrđuje Upravni odbor svake od advokatskih komore u sastavu Advokatske komore Srbije, najkasnije do dana usvajanja godišnjeg računa te komora za prethodnu poslovnu godinu.

Član 297.

Izvori finansiranja Advokatske komore Srbije su:
1) doprinos od dela članarine koje mesečno uplaćuju advokatske komore u njenom sastavu,
2) naknada za polaganje advokatskog ispita,
3) premije osiguranja advokata u slučaju kolektivnog osiguranja advokata od profesionalne odgovornosti,
4) upisnina za upis u Imenik advokatskih ortačkih društava i naknade,
5) prihodi od donacija i
6) drugi prihodi.
Doprinos svake advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije za finansiranje troškova poslovanja Advokatske komore Srbije, utvrđuje se srazmerno broju advokata na osnovu godišnjeg plana prihoda i rashoda.
Izvori finansiranja advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije su:
1) upisnina čiju visinu određuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije (65. stav 1. tačka 14. Zakona),
2) članarina i drugi doprinosi čiju visinu utvrđuju Upravni odbori advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije za njihovu teritoriju,
3) iznosi naplaćenih novčanih kazni u disciplinskom postupku,
4) donacije,
5) drugi prihodi.

Član 298.

Advokat je dužan da advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze.
Odluka advokatske komore o visini dugovanja po osnovu članarine, visine troškova upisa i drugih redovnih materijalnih obaveza advokata prema advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne isprave u izvršnom postupku.

Član 299.

U slučaju oduzimanja javnih ovlašćenja advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije, Advokatska komora Srbije preuzima nadležnosti i ovlašćenja organa advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije i neposredno će naplaćivati troškove i naknade vezane za privremeno vršenje javnih ovlašćenja.

Član 300.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu raspolažu sredstvima u skladu sa Zakonom i statutima.
Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu mogu sredstva upotrebiti za:
- svoje redovne aktivnosti,
- osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti,
- pribavljanje imovine i imovinskih prava;
- članarinu međunarodnim organizacijama i Advokatskoj komori Srbije;
- zarade zaposlenih u stručnoj službi;
- pomoć advokatima i njihovim porodicama koji su ostali bez najnužnijih sredstava;
- humanitarne svrhe,
- druge svrhe u skladu sa Zakonom i Statutom.

2. Fondovi Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije


Član 301.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu mogu osnivati fondove na osnovu odluke Skupštine Advokatske komore Srbije, odnosno svoje skupštine.
Fondovi posluju prema pravilniku koji donosi Skupština prilikom osnivanja fonda.

Član 302.

Fondovi se osnivaju iz sredstava advokatskih komora, naknada advokata čiju visinu utvrđuje Upravni odbor, donacija, poklona i drugih sredstva.
O prijemu poklona i donacija odlučuje Upravni odbor advokatske komore.

XV OPŠTI AKTI


Član 303.

Opšti akti Advokatske komore Srbije su:
1. Statut,
2. Pravilnik o imenicima, evidencijama i zaštiti podataka o ličnosti,
3. Kodeks profesionalne etike advokata,
4. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata,
5. Pravilnik o Advokatskoj akademiji sa programom rada,
6. Pravilnik o advokatskom ispitu sa programom ispita, kriterijumima i postupku izbora Komisije za polaganje advokatskog ispita,
7. Pravilnik o sadržini i izgledu advokatske legitimacije, advokatskog pečata, advokatske table i o minimalnim tehničkim uslovima i izgledu advokatske kancelarije,
8. Pravilnik o čuvanju arhivske građe u advokatskoj kancelariji i advokatskoj komori,
9. Poslovnik o radu Skupštine,
10. Poslovnik o radu Upravnog odbora,
11. Pravilnik o časopisima "BRANIČ", "INFORMATIVNI BILTEN" i drugim izdanjima Advokatske komore Srbije,
12. Pravilnik o priznanjima,
13. Pravilnik o računovodstvu,
14. Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i o radu za stručnu službu Advokatske komore Srbije,
15. Pravilnik o zaštiti na radu, zaštiti od požara,
16. Poslovnik o radu Saveta.

Član 304.

Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Advokatske komore Srbije, ili jedna od advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije ili 20 predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije odlučuje o prihvatanju inicijative za izmenu Statuta Advokatske komore Srbije ili drugog opšteg akta Advokatske komore Srbije.

Član 305.

Ukoliko Upravni odbor Advokatske komore Srbije prihvati inicijativu za izmenu Statuta ili drugog opšteg akta formiraće Komisiju koja će uraditi tekst nacrta Statuta ili drugog opšteg akta.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije utvrđuje nacrt statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na javnu diskusiju advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije.
Javna rasprava o nacrtu iz stava 2. ovog člana traje 30 dana od dana donošenja odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije o utvrđivanju nacrta Statuta ili drugog opšteg akta Advokatske komore Srbije.

Član 306.

Nakon završetka javne rasprave, Upravni odbor Advokatske komore Srbije utvrđuje predlog Statuta ili drugog opšteg akta i predlaže predsedniku Advokatske komore Srbije da u roku određenim ovim Statutom sazove Skupštinu radi odlučivanja o predlogu za izmenu Statuta ili drugog opšteg akta Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmatra mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge.
Skupština Advokatske komore Srbije prilikom pretresa predloga ili izmena Statuta, a Upravni odbor Advokatske komore Srbije prilikom pretresa predloga drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane.

Član 307.

Skupština Advokatske komore Srbije odluku o usvajanju predloga Statuta ili predloga izmena i dopuna Statuta Advokatske komore Srbije donosi apsolutnom većinom - 50% plus 1 predstavnika u Skupštini Advokatske komore Srbije.
Statut Advokatske komore Srbije i njegove izmene i dopune, Kodeks profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama za rad advokata se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, osim ako primena nije odložena samim aktom.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije odluku o usvajanju drugih opštih akata donosi većinom glasova prisutnih.
Drugi opšti akti Advokatske komore Srbije objavljuju se na oglasnoj tabli i u publikacijama Advokatske komore Srbije.

XVI JAVNOST RADA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE, ČASOPISI "BRANIČ", "INFORMATIVNI BILTEN ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE" I INFORMISANJE ČLANOVA O RADU ORGANA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE, BIBLIOTEKA I WEBSITE ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE


1. Javnost rada i informisanje


Član 308.

Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Advokatske komore Srbije, obaveštavanjem o održavanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama, dostavljanjem informacija i izveštaja o radu organa Advokatske komore Srbije, objavljivanjem statuta i opštih akata Advokatske komore Srbije u "Službenom glasniku Republike Srbije", časopisu "Branič", časopisu "Informativni bilten" i drugim publikacijama Advokatske komore Srbije, oglasima putem medija i web prezentacijom.
Poslovi koji predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu ili su od drugih organa označeni kao državna tajna, poverljivo, strogo poverljivo ili interno, ne mogu se saopštavati na način određen u prethodnom stavu.

Član 309.

Najmanje jedanput godišnje organi Advokatske komore Srbije sastavljaju i podnose pismene izveštaje o svom radu Skupštini Advokatske komore Srbije.

Član 310.

Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije vrši se ličnom dostavom pismenim putem, isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli, njegovim objavljivanjem u publikacijama Advokatske komore Srbije i medijima.
Obaveštenje članstva o radu na sednici organa Advokatske komore Srbije, osim sa sednica disciplinskih organa, vrši se dostavljanjem informacija i usvojenih opštih akata advokatskim komorama, objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Advokatske komore Srbije.
Upravni odbori Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu su dužni da na prigodan način redovno objavljuju izveštaje (zapisnike) sa svojih sednica, kao i da obaveštavaju o drugim bitnim aktivnostima koje su od interesa za profesiju.

2. Časopis i druga izdanja Advokatske komore Srbije


Član 311.

Advokatska komora Srbije izdaje naučno-stručni časopis i druge publikacije, za potrebe advokature i u vezi sa advokaturom i njenim funkcionisanjem.
Časopis za pravnu teoriju i praksu, Advokatska komora Srbije izdaje pod nazivom "Branič", na srpskom jeziku i štampan ćirilicom.
Advokatska komora Srbije izdaje časopis "Informativni bilten" u kome objavljuje informacije i izveštaje o radu organa Komore, Statut i opšta akta Komore, kao i informacije od značaja za rad i položaj advokature.
Advokatska komora izdaje i svu naučno-stručnu literaturu od značaja za edukaciju advokata i advokatskih pripravnika na Advokatskoj akademiji.
Pravilnikom o časopisu i drugim izdanjima, koji donosi Upravni odbor Komore, određuje se programska koncepcija časopisa "Branič" i izbor Glavnog i odgovornog urednika i Uređivačkog odbora.
Pravilnikom se određuje i izdavanje drugih publikacija (knjiga, brošura, biltena i dr.) za potrebe advokature u vezi sa ostvarivanjem njene funkcije.

Član 312.

Advokatske komore Srbije ima prezentaciju na Internetu.

3. Biblioteka


Član 313.

Advokatske komore Srbije ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.
Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.

XVII PRAZNICI I PRIZNANJA


Član 314.

"Dan advokature Srbije" je 28. februar, kao dan donošenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862. godine.
Program proslave "Dana advokature Srbije" utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.

Član 315.

U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature za njen razvoj, kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Srbije".
Pored priznanja iz stava 1. ovog člana advokatu se može dodeliti i "Povelja Advokatske komore Srbije" za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi u organima Advokatske komore Srbije i za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruženja i organizacija.
Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije utvrđuju se uslovi za dodelu priznanja iz st. 1. i 2. ovog člana.

XVIII STRUČNA SLUŽBA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE


Član 316.

Služba Advokatske komore Srbije obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove.
Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Advokatske komore Srbije.
Radom službe rukovodi rukovodilac službe koji se bira na osnovu javnog oglasa.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosu u Službi Advokatske komore Srbije bliže se uređuju Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i Pravilnikom o radu.

XIX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE


Član 317.

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije doneće svoje statute u narednom roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog statuta.

Član 318.

Advokati koji danom stupanja na snagu ovog statuta obavljaju poslove koji su nespojivi sa advokaturom dužni su da se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu izjasni da li će nastaviti sa bavljenjem advokaturom.
Advokati koji su izabrani za nosioce funkcija ili članove organa u Advokatskoj komori Srbije i advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije dužni su da se izjasne u roku od šest meseci izjasne koju će funkciju vršiti.

Član 319.

Stupanjem na snagu ovog statuta prestaje primena Statuta Advokatske komore Srbije koji usvojen na skupštinama 16. januara i 25. septembra 1999, 17. novembra 2001, 6. jula 2002, 6. decembra 2003, 13. novembra 2004. i 12. novembra 2005 ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 43/99, 65/01 i 41/02).

Član 320.

Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".



Vrh ove poruke
Početna poruka ove teme

_________________
Postani saradnik portala Mojepravo.net

PRAVILA FORUMA


Vrh
   
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Ova tema je zaključana, ne možete da menjate postove ili da odgovarate  [ 2 Posta ] 

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Idi na:  



Powered by phpBB © phpBB Group
Mojepravo.net 2010